"Novi treći put" analizira: Zašto Bajden može biti zadovoljan nakon 100 dana vlasti
Od prvog mandata američkog predsednika Frenklina Delano Ruzvelta, postoji nasleđe „prvih 100 dana vlasti“ i ovakvog načina merenja učinka novog šefa države. Iako se radi o prilično kratkom periodu, koji obuhvata tek nešto više od tri meseca u četiri godine dugom mandatu, on može biti koristan kao pregled namera i efikasnosti novoizabranih predsednika, analizira "Novi treći put".
Novi treći put/Dimitrije Milić
Džo Bajden je na vlast stupio 26. januara, nakon haotičnog procesa tranzicije vlasti, koji je sadržao i upad Trampovih podržavalaca u Kapitol. U ovom kratkom periodu, Bajdenova administracija imala je dva jasna pravca delovanja. Prvi je bilo brzo ukidanje naslađa Donalda Trampa, većinski kroz brzi rafal izvršnih naredbi neposredno pri stupanju na vlast. Drugi pravac delovanja odnosio se na veliki program ekonomskih reformi, koji mnogi porede sa ekonomskom agendom spomenutog Frenklina Delano Ruzvelta.
Nakon prvih 100 dana vlasti, koji ističu u petak 30. aprila, Džo Bajden može biti zadovoljan. Sa par izuzetaka, njegova administracija uspela je da uspešno iskoristi ovaj kratak period i pošalje nekoliko jasnih poruka. Te poruke bi mogle da u narednom periodu imaju značajno veći efekat, nego što može delovati političkim komentatorima danas.
Unutrašnja politika
|
S obzirom da je na vlast došao najvećim delom zato što je bio alternativa nepopularnom Trampu, oko Bajdena su očekivanja od početka bila niska. On nema fanatičnu bazu, njegova retorika je umerena, dok su na drugoj strani obe partije i društvo potupno polarizovani. U Predstavničkom domu ima blagu većinu, dok je zahvaljujući dvema pobedama u Džordžiji, u Senatu obezbedio najminimalniju moguću prednost. Republikanci deluju i manje zainteresovano za saradnju o bilo kom programskom pitanju, te je legislativno okruženje prilično neprijateljski nastrojeno.
Međutim, Džo Bajden se pokazao kao efikasan u korišćenju alata koje ima. Obećao je da će u prvih 100 dana vlasti biti dato 100 miliona doza vakcina, a ubedljivo je pređena je cifra od 200 miliona. Ova brza pobeda predstavlja stari trik koji uvek radi, gde se očekivanja postave nisko, a zatim značajno premaše. S obzirom da je COVID-19 i političko pitanje broj jedan, demonstriranje efikasnosti u ovoj sferi ima težinu, te je i u anketama u ovoj oblasti predsednik najbolje ocenjen.
Na drugoj strani, njegov finansijski program pomoći od blizu 2000 milijardi dolara, uspešno je prošao oba doma Kongresa. Osim same distribucije sredstava za pomoć i demonstriranja da će svoj program sprovoditi i bez republikanca, administracija se ponosi procenom da će smanjiti siromaštvo kod dece za 50%. Program je obuhvatio brojne popularne mere, koje su karakteristične po tome što se radi o direktnoj distribuciji novca ka građanstvu.
Komunikacijski, administracija se ne trudi da privlači medijsku pažnju kroz oštre izjave ili kulturološku polarizaciju. Može se reći da je što se unutrašnje politike odlučila da nastupa više tehnokratski i za TV rejtinge dosadnije, a da u medije idu vrlo merljivi i numerički predstavljeni rezultati mera (200 miliona doza za 100 dana ili 50% smanjenje dečijeg siromaštva).
Nakon što politički „medeni mesec“ prođe, Bajden i njegovi saradnici imaće teže zadatke. Zakon o infrastrukturi, pitanje reforme zdravstvene zaštite, povećanje poreza za najbogatije ili ograničenja dostupnosti pušaka, sigurno će naići na jak otpor republikanca, iako je opšta javnost sve otvorenija prema tim idejama.
Spoljna politika
Što se spoljne politike tiče, Bajdenov pristup imao je za cilj da u prvih 100 dana demonstrira da će Amerika biti prisutna u svetskim dešavanjima. Neposredno nakon stupanja na dužnost, Bajden je brzo vratio SAD u okrilje Svetske zdravstvene organizacije i u Pariski klimatski sporazum. Evropski NATO saveznici i pacifički QUAD saveznici, dobili su uverenje da će SAD biti angažovana i spremna za saradnju. Ovi potezi imali su za cilj da administracija demonstrira da se u potpunosti razlikuje od administracije Donalda Trampa, te da se interesuje za saveznike i protiv je autokratskih režima poput Rusije.
Ono što takođe može da se vidi iz prvih 100 dana rada na međunarodnoj sceni, je da je Bajden značajan deo posla oko spoljne politike prebacio na svoje saradnike. Državni sekretar Entoni Blinken, savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Saliven i sekretar odbrane Lojd Ostin, dobili su veliki prostor i odgovornost. Njihov rad je najvećim delom bio fokusiran na Aziju i razgovore sa tradicionalnim američkim azijskim saveznicima i potencijalnim partnerima poput Filipina. Klimatska pitanja, alocirana su na Džona Kerija, kao jedan vid nasleđa u odnosu na Obamin mandat.
Na drugoj strani, evidentna je poruka nove vlasti da će finalizovati povlačenje iz Avganistana do (simoblički) 11. septembra ove godine. Uz vidljivo ublažavanje pristupa u odnosu na Iran, a sve veći angažman oko Kine, vidljivo je da će se fokus sa Bliskog Istoka pomerati ka Dalekom Istoku. Ovim je nova administracija označila izvesni kraj Bušovog nasleđa sa Bliskog Istoka, ali je označila i početak novog angažovanja u ograničavanju Kine u koordinaciji sa saveznicima.
Džo Bajden i njegovo spoljnopolitičko okruženje može biti zadovoljno, jer je u kratkom periodu uspelo da poništi Trampovo nasleđe i da povrati odnose sa tradicionalnim saveznicima. Takođe, poslata je i jasna pozitivna poruka u promeni pristupa u odnosu na klimatske promene. Gomilanje ruskih trupa na ukrajinskoj granici je kao epilog dobilo nove sankcije Rusiji, a kineski upad u tajvanski vazdušni prostor, odmeravanje pomorskih snaga u Južnom kineskom moru.
Iako sa manje numerički merljivijim rezultatima, Bajdenova administracija uspela je da pošalje ključne poruke ka međunarodnoj sceni. Ta poruka je da ostatak sveta što pre zaboravi na Trampa i njegov pristup.
Rizici za Bajdena
Bajden može biti zadovljan. Njegov rejting je preko 50%, broj datih doza vakcine je duplo premašio najave, u delo je sproveden ogroman korona paket pomoći i brzo je napravljen otklon od nasleđa Trampa. Međutim, uspešnih 100 dana nisu garant za uspešan nastavak mandata.
Za početak, kao najveći rizik stoji ogromna pretnja koju predstavlja kriza na granici. U delovanju oko ovog pitanja je u anketama predsednik najslabije ocenjen, a Kamala Haris koja se bavi ovim pitanjem se pokazuje slabo u praksi. Zabrinjavajuće veliki broj dece bez roditeljske pratnje nalazi se u pograničnim centrima za migrante, a postoji sve intenzivnija i neogranizovanija navala na granicu Meksika i SAD-a. Ukoliko se ovaj problem ne adresira na vreme, može postati kriza koja će zaseniti sve ostale političke teme, naročito onog momenta kada COVID-19 bude suzbijen.
Osim ovog rizika, predsednik Bajden će morati da pazi na midterms izbore u novembru sledeće godine. Trenutna većina demokrata u Predstavničkom domu i Senatu je minimalna, a potencijalni uspeh republikanaca u novembru sledeće godine može značajno ograničiti manevarski prostor Bajdena za sprovođenje svoje agende. Kao najveća opasnost nadvija se scenario iz 1994, kada je demokratski predsednik Bil Klinton izgubio većinu u oba doma i bio vezanih ruku i prinuđen na kompromise. U ovom momentu bi to nalaženje kompromisa bilo još teže, jer su se partije dodatno programski udaljile. Srećna okolnost je što su republikanci potpuno nekonsolidovani nakon mandata Trampa, a nesrećna okolnost je da im teren za midterms izbore odgovara.
Da li Bajden može da uspe?
Prvih sto dana deluju ohrabrujuće za Bajdena i njegov iskusni tim. Iako nije inspirativan kao Barak Obama ili retorski pompezan kao Donald Tramp, aktuelni predsednik je dosta ambiciozniji u svojoj agendi i efikasniji u sprovođenju. S obzirom na inicijani uspeh i prethodna niska očekivanja, Džo Bajden može biti optimističan. Njegov program koji obuhvata veliku preraspodelu dohotka od bogatijih slojeva ka srednjoj i radničkoj klasi, u ovom momentu deluje da je za javnosti prilično prihvatljiv.
Međutim, ono što će najviše remetiti Bajdenove planove je spomenuta opozicija. Republikanska partija, iako ima unutrašnje podele, gotovo je potpuno jedinstvena u zastupanju protržišne politike i prilično je skeptična prema većoj javnoj potrošnji ili većoj ulozi države. Osim toga, republikanska trenutna dezorijentisanost nije poništila sistemsku prednost ove stranke i ona je proizvod dugoročne višedecenijske strategije i inžinjeringa sistemskih i zakonskih postavki. Iz tog razloga prednost koju demokrate imaju u broju simpatizera i većoj podršci, ne pretvara se efikasno u mandate. To će se teško promeniti u mandatu aktuelnog predsednika.
Bez obzira na buduću efikasnost u radu, Bajdenova administracija poslala je poruke koje znače kraj određenih nasleđa prethodnih predsednika. U ekonomiji, ova administacija predstavlja kraj protržišnog nasleđa Ronalda Regana i „trickle down“ ekonomije. U sferi spoljne politike, Bajden će završiti eru američkog angažovanja na Bliskom Istoku započetu u vreme Džordža Buša. U sferi unutarameričkih odnosa ova administracija imaće najteži zadatak. Ako bude uspešna značiće i kraj trampizma i desnog populizma u SAD-u, a ako ne uspe, moguće da će omogućiti da se tvrda desnica vrati još jača i opasnija.
Možda vas zanima
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
