Tramp nije opozvan

Odlazeći američki predsednik Donald Tramp još nije opozvan, već je po analogiji sa pravnim i političkim sistemom Srbije u ovom trenutku optužen.

Izvor: Tanjug
Podeli
Foto: Epa /  MICHAEL REYNOLDS / POOL
Foto: Epa / MICHAEL REYNOLDS / POOL

Ovako objašnjava asistent na Fakultetu političkih nauka Stevan Nedeljković odluku Predstavničkog doma američkog Kongresa za opoziv predsednika Trampa, posle koje slede rasprava i glasanje u Senatu.

"Da bi bio zvanično opozvan potrebno je da to dvotrećinska većina u Senatu izglasa. Imajući u vidu da je procedura vrlo složena i da zahteva istragu, saslušanje pred različitim komitetima, ne očekujem da se cela procedura završi ne za nekoliko nedelja nego ni za nekoliko meseci", objašnjava on.

Ono što demokrate žele, tvrdi on, ima dvostruku osnovu.

"Plan A u Kongresu kaže: želimo da sprečimo Trampa da ubuduće obavlja bilo koju političku funkciju odnosno da bude javni službenik u SAD što obuhvata i nemogućnost da se kandiduje na predsedničkim izborima 2024. godine. Takav scenario bi podrazumevao da dvotrećinska većina u Senatu izglasa opoziv Donalda Trampa i na kraju ga u posebnom glasanju prostom većinom onemogući da se kandiduje", objašnjava Nedeljković i dodaje da u ovom trenutku to deluje teško ostvarivo.

Ako ne prođe plan A, dodaje on, ide se na plan B, odnosno da onemoguće Trampa čitavim procesom drugog "impičmenta", što se nikada u istoriji nije desilo, i da ga diskredituju obarajući njegovu političku težinu.

Politička moć i uticaj Trampa brine i demokrate i republikance, iz različitih razloga.

"Demokrate se plaše od toga da bi Tramp mogao da im našteti na izborima 2024, pa čak i na izborima 2022. jer se ispostavilo da kandidate koje on podržava prolaze dobro na izborima", kaže Nedeljković za Tanjug komentarišući poslednja dešavanja u Vašingtonu i zahtev za Trampov opoziv.

S druge strane, ističe on, i republikanci, a pogotovo oni umereniji, brinu za svoju partiju.

"Mnogim republikancima se ne sviđa što se njihova partija toliko radikalizovala. Ona i dalje opstaje na nekim čvrstim vrednostima, ali retorika je mnogo zapaljivija nego što je ranije bilo", objašnjava Nedeljković i dodaje da je ta partija postala mnogo isključivija nego što je do sada bila.

Tramp i njegov pokret, objašnjava Nedeljković, faktički su zarobili Republikansku partiju i republikanci traže kako da se to najbezbolnije reši, a istovremeno strahuju jer znaju da bez Trampovih pristalica gotovo da nemaju šanse na predsedničkim izborima 2024, a i da na izborima za Predstavnički dom i Senat 2022. ne bi tako dobro prošli.

Na pitanje da li je moguće da sve to dovede do formiranje Trampovog pokreta ili partije, što bi faktički dovelo do ukidanje ustaljenog dvopartijskog sistema u SAD, Nedeljković kaže da je takav scenario za republikance noćna mora.

"Tramp je imao priliku da i pored poraza bude pobednik. Da se zaustavio 15. decembra, nakon glasanja Elektorskog kolegijuma uveren sam da bi Republikanci imali dva senatora više i da bi pobedili na izborima u Džordžiji", tvrdi Nedeljković.

On dodaje da bi u tom slučaju Tramp danas bio predvodnik verovatno najmoćnijeg pokreta u SAD, "trampizma", ili kako god ga zvali.

"To sada nije slučaj. Taj pokret je oslabio, ali će nastaviti da funkcioniše u okviru Republikanske partije. On ima i dalje veliko uporište i kao retko ko okuplja Republikance sa različitih spektara. Za Trampa glasaju i ultrakonzervativni republikanci, zatim libertarijanci, a sa druge strane vrlo kontroverzni pokreti Kjuenon, Praud bojs", objašnjava Nedeljković i ističe da nije siguran ko bi unutar Republikanske partije imao toliko snagu i energiju da okupi sve te ljude na jednom mestu.

S druge strane, kaže on, Bajden je uspeo da motiviše kao glasače više protivnika Trampa nego onih koji zdušno i srdačno podržavaju Džozefa Bajdena.

"Radilo se suštinski o anti-Tramp kampanji i ako pogledamo ono što je svojevrsni lepak koji drži demokrate na okupu - to je anti-Tramp priča. Kada se ona bude završila na jedan ili drugi način, pitanje je šta će od tog jedinstva kod demokrata na kraju ostati", navodi Nedeljković.

Kada je reč o podelama u američkom društvu, Nedeljković kaže da ovakav nivo polarizacije nije viđen još od Američkog građanskog rata.

Na početku, kaže on, delovalo je simpatično kada se govorilo o balkanizaciji SAD, a sada treba dobro da se zamislite.

Na pitanje koliko će Bajdenova administracija, nakon svega što se dešavalo u postizbornom periodu, imati legitimitet da radi na pomirenju ''dve Amerike'', Nedeljković kaže da je ključna poruka Džozefa Bajdena posle pobede na izborima bila da moraju ujediniti Ameriku, ali da se sa ovakvim delovanjem to neće desiti.

"Siguran sam da podržavaoci Donalda Trampa, a njih ima puno, neće pozitivno odgovoriti na delovanje Nensi Pelosi, Kortesa i drugih demokrata, pa čak i onih kao što je kongresmenka Buš, koja je optužila Trampa za rasizam. Čini mi se da to nisu dobre poruke, niti poruke ujedinjenja", kaže Nedeljković.

Dodaje da verovatno takve poruke ne želi da pošalje ni Bajden u ovom trenutku, ali da on nije moćan.

"Neprestano u SAD slušamo pozive i sa jedne i sa druge strane na pomirenje, ali ti tonovi nisu baš potpuno usklađeni jer nema konkretnih akcija u pogledu rešavanja te podele koje su dubinske i koje postoje oduvek", kaže Nedeljković. i dodaje da se kroz istoriju američko društvo delilo na one koji žele konfederaciju i na one za federalno uređenje, na oni koji žele republiku i one koji žele monarhiju sa Džordžom Vašingtonom.

"Te podele postoje oduvek. Manifestovali su se najviše u građanskom ratu, ali su se održale do dan danas. Te podele će opstati, a Bajden bi trebalo da insistira na smanjivanju tenzija. Trenutno je ta negativna energija u SAD na vrhuncu, a predsednik kao figura ujedinjenja bi možda mogao da smanji te tenzije, ali ono u šta sam potpuno siguran jeste da Bajden, ma koliko njegove namere bili, neće moći da ih ukine", tvrdi Nedeljković.

Sudjenje Trampu u Senatu bi moglo da počne na dan inauguracije Bajdena

Suđenje odlazećem američkom predsedniku Donaldu Trampu u Senatu, koje sledi pošto je Predstavnički dom Kongresa izglasao njegov opoziv, moglo bi da počne 20. januara, na dan inauguracije izabranog šefa države Džozefa Bajdena.

Prema satnici u koju je Asošiejted pres imao uvid, suđenje republikancu Trampu moglo bi da počne u sredu ako predsedavajuća Predstavničkog doma Kongresa SAD Nensi Pelosi uskoro pošalje u Senat tekst optužnice po kojoj je donji dom juče izglasao opoziv predsednika SAD.

Donji dom je sinoć prostom većinom izglasao opoziv Trampa, optuženog za podsticanje pobune, zbog njegove uloge u neredima prošle srede u kojima je poginulo pet osoba.

Pelosi nije rekla kada će Senatu poslati tekst optužnice.

Neki članovi Demokratske stranke smatraju da Pelosi ne treba da žuri sa slanjem optužnice da bi Bajden odmah po stupanju na dužnost mogao da počne da radi na prioritetnim pitanjima, navodi AP.

Da bi Tramp bio osuđen, odnosno nominalno smenjen sa funkcije, iako u vreme suđenja više neće biti šef države, optužnicu treba da podrži najmanje dve trećine od 100 senatora, što znači da bi 17 republikanaca moralo da okrene leđe Trampu i pridruži se demokratama koje imaju 50 članova Senata.

Ako bi Senat osudio Trampa, moglo bi da mu bude zabranjeno da se ponovo kandiduje za šefa države 2024. godine, a možda i doživotno, o čemu bi senatori posebno glasali.

Tramp je jedini američki predsednik čiji je opoziv dva puta izglasao donji dom Kongresa.

Predstavnički dom je za opoziv Trampa glasao prvi put u decembru 2019. godine, ali ga je Senat, u kojem su njegovi republikanci imali većinu, oslobodio optužbi na suđenju u januaru prošle godine.

Tramp je optužen da je podsticao na pobunu svoje pristalice koje su 6. januara upale u Kongres i držale ga četiri sata pod okupacijom, tokom posebnog zasedanja na kojem je kasnije te noći potvrđena pobeda Bajdena na predsedničkim izborima. Tokom nasilja u Kongresu poginulo je pet osoba.

Neposredno uoči upada u Kongres, Tramp je usijao atmosferu na protestu u Vašingtonu, ponavljanjem neosnovanih tvrdnji da je pokraden na predsedničkim izborima 3. novembra.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

strana 1 od 527 idi na stranu