"Situacija sve komplikovanija, poziciju ne menjamo"

Ona je dodala da su pritisci ka Srbiji ogromni i da Beograd ne menja poziciju.

Brnabić je za RTS istakla da je pozicija naše zemlje u skladu sa međunarodnim pravnim poretkom i nacionalnim interesima i da "mi poziciju ne menjamo".

Odgovarajući na pitanje da li Rusija ceni dovoljno poziciju Srbije, premijerka je rekla je da odgovor na to pitanje treba potražiti od ambasadora Ruske Federacije i ljudi koji mogu da govore šta i kako razume Moskva i kako gleda.

"Trpimo pritiske jer smo jedina zemlja u Evropi koja nije uvela sankcije Ruskoj Federaciji, imamo dodatne pritiske u zemlji od ljudi koji nam spočitavaju što ne uvodimo sankcije. To što se stvara iznutra je potpuno nepotrebno", navela je Brnabićeva.

Predsednica Vlade rekla je da je pozicija Srbije u skladu sa međunarodnim pravom i međunarodnim pravnim poretkom i u skladu sa našim nacionalnim interesima.

"Da li je laka, nije, da li se borimo svaki dan da to održimo, da, apsolutno. Nadam se da (u Moskvi) razumeju našu poziciju i da nas makar čuju partneri iz Ruske Federacije, ali i EU, SAD i ostali. Mi poziciju ne menjamo. To je jedina pozicija u skladu sa međunarodnim pravom i ne menja se u odnosu na deo sveta ili pojedinačnu zemlju ili versku, nacionalnu pripadnost ljudi, već u skladu sa međunarodnim pravom", istakla je Brnabićeva.

Ukazala je da je to priznavanje i nepovredivost teritorijalnog integriteta međunarodno priznatih država kao što je Republika Srbija.

"Ne možete se kleti u nepovredivost teritorijalnog integriteta Ukrajine, a istovremeno reći taj osnovni prinicip međunarodnog prava ne važi za Srbiju. Ne može. Ako ste polomili taj princip na grbači našeg naroda i zemlje, ne znam kako ga branite na drugim mestima", istakla je predsednica Vlade.

Navela je da je zato pozicija Srbije specifična. "Makar moraju da nas čuju, mi smo ti koji smo platili najveću cenu za to kršenje međunarodnog prava i principa", napomenula je predsednica Vlade.

Brnabićeva je rekla da se sutra očekuje vrlo važan telefonski razgovor predsednika Srbije i Rusije, Aleksandra Vučića i Vladimira Putina, u vezi sa novim gasnim aranžmanom.

"Kao što je predsednik Vučić rekao, tri najvažnije teme za taj razgovor su količine gasa, cena i sigurnost snabdevanja. Ne mogu da kažem da li je nešto od toga izvesno. Nešto je izvesnije u ovom trenutku i donosi određenu vrstu sigurnosti, ali je početak rešavanja zagonetke sa više nepoznatih, razgovor sa mađarskim partnerima i to da smo obezbedili skladištenje gasa i to može biti deo rešenja", navela je premijerka.

Odgovarajući na pitanje o tome da se spekuliše da bi novi aranžman mogao da se potpisuje na svakih mesec dana, Brnabićeva je rekla da bi Srbiji odgovarala mnogo veća izvesnost, ali da su Rusi ti koji određuju uslove.

"Sigurna sam da će predsednik Vučić dati sve od sebe da obezbedi najbolji mogući ugovor za Srbiju kao i poslednjeg puta kad se video sa Putinom u novembru. Vidite koliko je to bilo značajno. To je bilo u okviru šest meseci kada je bila zima i počeo je rat u Ukrajini", istakla je predsednica Vlade.

Ukazala je i da je industrija u Srbiji imala rast, zbog čega se sada troši duplo više gasa nego nekada.

"Želimo da obezbedimo takve količine da industrija može da nastavi da se razvija. Kada pogledate prvi kvartal ove godine, naš BDP je rastao 4,3 odsto, dodatno smo povećali zaposlenost tri odsto. Sve to znači da nam treba još više energenata da servisiramo privredu. A pod jedan je da obezbedimo dovoljno da nema restrikcija električne energije i da ljudi imaju grejanje", rekla je predsednica Vlade.

Istakla je da, koliko god da je složena situacija, svaki dan dajemo sve od sebe da zimu dočekamo spremni i da nakon sutrašnjih razgovora imamo čitavo leto da se spremimo za to, da obezbedimo dodatan novac za to.

Na pitanje da li je američki tečni naftni gas realna alternativa ruskom gasu, Brnabićeva je rekla da jeste i podsetila da je Srbija još 2015. počela da radi na projektu gasne interkonekcije u Grčkoj.

Taj projekat je, prema njenim rečima, EU prepoznala kao prioritet i finansirala ga sa 50 odsto.

"Nažalost, zbog neverovatnih procedura, birokratije, taj projekat je krenuo da se gradi 1. februara 2022, sedam godina kasnije. Nije da nismo razmišljali o divesifikaciji, ali procedure su takve. Taj projekat je realan", rekla je Brnabićeva.

Kako je rekla, iako je Srbija želela da završi projekat do kraja godine, gradnja koja je ionako počela kasno ponovo je stopirana zbog procedura EU.

"U ovom trenutu gledamo kako dodatno da diversifikujemo, i zarad životne sredine, mnoge toplane u lokalnim samoupravama prebacivali smo sa uglja na drvnu biomasu, gas i gledamo kako da obezbedimo potpunu sigurnost snabdevanja", navela je predsednica Vlade.