"Novi treći put": Odnosi Nemačke i Kine nakon Merkel

Volkswagen-ov Karl Han, koji je 1980. godine otpočeo ne samo veoma plodonosnu saradnju između famoznog proizvođača automobila iz Volfsburga i Kine, već i prisne odnose između dve države koje će postati ekonomski giganti. Očaranost Dengovom Kinom nije prestala sa Hanom, kojeg je China Newsweek 2018. proglasio za osobu godine zbog svojih doprinosa tokom četrdesetogodišnjeg kineskog putovanja ka prosperitetu. Kancelar Helmut Šmit (1974-1982) je često bio nazivan “nemačkim Kisindžerom“ zbog svoje opčinjenosti Srednjim Kraljevstvom, piše "Novi treći put"

Kinesko-nemački odnosi su nastavili da napreduju i posle Denga; Đang, Hu i Si su svi odreda Nemačku smatrali za glavnog ekonomsko-strateškog partnera u Evropi. Kina je 2016. godine zamenila SAD na poziciji najvećeg nemačkog trgovinskog partnera, dok Kina već dugo vremena uvozi automobile, mašineriju, elektronske i farmaceutske proizvode primarno iz Nemačke. Međutim, nedavna dešavanja na svetskoj sceni, od kovid 19 pandemije pa do demokratskih protesta u Hongkongu i kršenja ljudskih prava u Sinđangu, prete da uzdrmaju ovo partnerstvo. Da li je razvod između Nemačke i Kine neminovan odlaskom Angele Merkel sa pozicije kancelara?

Novo lice Nemačke

Već 2. avgusta nemačka fregata Bajern otpočela je svoje šestomesečno putovanje, tokom kojeg će posetiti Rog Afrike ali i Hong Kong i ostvariti svoje pravo nesmetanog prolaza kroz Južno kinesko more. Bajern će biti prvi nemački ratni brod koji će uploviti u Pacifik posle punih 19 godina. Na ovakve poteze su se odlučile mnoge države u 2021. godini, u želji da signaliziraju jedinstvo između demokratskih režima i otpor sve agresivnijoj retorici koja stiže iz Pekinga. Ujedinjeno Kraljevstvo je poslalo nosač aviona HMS Kraljica Elizabeta koji će učestvovati u brojnim vojnim vežbama u regionu, i trajno će stacionirati dva ratna broda u Singapuru. Indija će se pridružiti sa četiri broda, zajedno sa australijskom mornaricom koja već duže vremena pokušava da stekne prekopotrebno iskustvo i pokaže zube Pekingu.

Ponašanje gorenavedenih država u novonastalnoj geopolitičkoj situaciji se mogu smatrati manje-više očekivanim. UK pored svoje tradicionalnih interesa u Hong Kongu, preduzima i prve bitne korake neophodne za ostvarivanje “Globalne Britanije“, plana koji je zacrtan za četvrtu dekadu 21 veka. Azijske države gledaju da se, što kroz QUAD, što kroz bilateralne sporazume, suprotstave agresivnoj retorici i pozicioniranju jačajuće kineske vojske.

U ovakvom “ekosistemu”, odluka Nemačke izgleda u suprotnosti sa njenom tradicionalnom doktrinom: Nemačka dosta rezervisano koristi svoje vojne kapacitete, i sem blagih, simboličkih prekora KPK-a, ni Trampova ni Bajdenova administracija nisu mogle da privole Nemačku da zauzme oštriji stav prema Kini.

Manjak jedinstvene vizije

Upućivanje fregate u Južno kinesko more, stoga, predstavlja jednu ozbiljnu odluku, koja je već dva puta odlagana i ukazuje nam na postojeći jaz između odlazeće kancelarke Angele Merkel i ministarke odbrane Anegret Kramp Karenbauer. Do sada je odnos ove dve strane (pasivnije i aktivnije Nemačke u spoljnopolitičkom smislu) počivao na kompleksnom ekvilibrijumu snaga, s tim da Karenbauer zauzima sve dominantniju poziciju kako se bližimo isteku mandata Angele Merkel.

Karenbauer se već 2019. godine zalagala za ovakav manevar, ali je nemačka kancelarka uz pomoć kovid 19 pandemije uspela da odloži ovu akciju. Međutim i nakon konačnog isplovljavanja Bajerna ne možemo reći da je Karenbauer odnela prevagu. Najbolji primer neefikasnosti ovog kompromisnog rešenja može se videti u samoj planiranoj putanji nemačke fregate. Bajern je trebalo da prođe kroz vode Hong Konga, isto kao i njegovi anglosaksonski saveznici, ali posle toga je plan bio da uplovi u šangajsku luku, što je naravno, Kina odbila.

Ovo je školski primer “Merkelovanja“, odnosno pokušaja da se sedi na dve stolice i izbegne donošenje konkretnih odluka zarad očuvanja strateške autonomije. Iako zaštitni znak Merkelove Nemačke u poslednjih 15 godina, ova strategija je sada dosegla limite svoje efikasnosti, i ne treba očekivati da se ostane u nemačkom spoljnopolitičkom arsenalu posle izbora 26. septembra.

Pokušaj Angele Merkel da zadovolji svoje demokratske saveznice ali i strateškog ekonomskog partnera Kinu, ostavio je obe strane nezadovoljnim. Odluke zapadnih sila da korišćenjem prava o slobodnom prolazu garantovanom Konvencijom o moru, omogućava Si Đinpingu da dodatno zapali nacionalističke struje u Kini, fokusirajući se na uvek prisutne antiimperijalističke sentimente u kineskom društvu. Povlačeći paralele između trenutne situacije i “veka poniženja Kine“, Opijumskih ratova i ere takozvane “gunboat” diplomatije, Si Đinping uspeva da simbolični i nedovoljno privrženi potez nemačke administracije iskoristi za sticanje jeftinih političkih poena kod kuće.

Kineski odgovor i budućnost odnosa

Kina trenutno ne zauzima bitno mesto u nemačkom izbornom medijskom prostoru građani su pre svega fokusirani na borbu protiv koronavirusa, sanaciju posledica nekadašnjih poplava i probleme unutar same Evropske unije. To ne znači da se o budućnosti i daljem toku nemačko-kineskih odnosa neće odlučivati na samim izborima. Iako postoji široki spektrum mogućih koalicija, ne treba očekivati opstanak postojećeg status quo odnosa.

Do radikalnijih zaokreta bi moglo doći u slučaju pobede “semafor koalicije” koju bi činili socijaldemokrate (SPD), liberali (FDP) i zeleni. Iako bi u ranijim godinama pro-biznis liberali predstavljali kočnicu u ovakvoj koaliciji, proces “otrežnjenja” nemačkih ekonomskih giganata koji je počeo sredinom prošle decenije usled jačanja državnih preduzeća, uloge KPK-a i gušenja privatnog sektora u Kini, omogućio bi veću fleksibilnost ove koalicije i šansu da Nemačka započne proces odvajanja svoje ekonomije od Kine, ili makar Sinđang regiona gde KPK vrši teror nad lokalnom populacijom Ujgura. Za razliku od SAD, Velike Britanije, Kanade i drugih država, Nemačka još uvek nije uvela značajnije sankcije Kini povod kršenja ljudskih prava u njenoj najzapadnijoj provinciji. Dok su Sjedinjene Države zabranile uvoz proizvoda od vune, promet robe iz Sinđanga u Nemačku je porastao za 143% u odnosu na prošlu godinu.

Kurs nemačko-kineskih odnosa će uveliko zavisi od izbornih rezultata “Zelenih” i “Crnih”. Vlade u kojima bi Zeleni imali veliku ulogu bi vršile veći pritisak na Kinu po pitanju ljudskih prava i ekologije, čime bi politika takve Nemačke bila daleko bliža trenutnom konsenzusu koji postoji između demokratskih država. Na drugoj strani, ukoliko demohrišćani zadrže relevantnu poziciju proces “tranzicije“ će biti umnogome blaži fokusiran na delimičnom odvajanju ekonomija ove dve države, i bližoj saradnji sa drugim tehnološkim gigantima u Pacifiku, Japanom i Južnom Korejom.