Maršalov plan Evropske unije: Kome ide 750 milijardi evra?

Fond za obnovu raspolagaće sa 750 milijardi evra.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen ovih dana neprestano je u avionu. Posećuje države-članice EU kako bi lično prenela poruku da je Komisija odobrila investicione planove nacionalnih vlada u sklopu „Fonda za obnovu“ nakon korone. Ta PR turneja po glavnim gradovima služi za pokretanje Fonda koji će u idućih šest godina raspolagati sredstvima u maksimalnoj visini od 750 milijardi evra.

U utorak (22.6.) je tako posetila Berlin, Rigu i Rim, uglavnom kako bi se pojavila pred kamerama. Ozbiljni pregovori između Evropske komisije i vlada nisu planirani. Samo 25 minuta bilo je predviđeno za sastanak s kancelarkom Angelom Merkel u Berlinu. A Berlin iz fonda može da uzme 25,6 milijardi evra.

Predsednica Komisije nastavila je zatim turneju u Parizu i Briselu. „Ovo je najveći investicioni program u Evropi od Maršalovog plana“, rekla je Ursula fon der Lejen, hvaleći projekat. Nakon Drugog svetskog rata Sjedinjene Države pokrenule su obnovu u Evropi tzv. „Maršalovim planom“.

Italija najveći korisnik

Pre godinu dana šefovi vlada zemalja-članica EU izmislili su „Fond za obnovu“, koji se prvi put finansira zaduživanjem Evropske unije. Ima cilj da ponovo stimuliše privredu nakon epohalne recesije zbog korone. Italija će dobiti gotovo 200 milijardi evra, dakle najveći deo sredstava. Španija, Francuska i Poljska takođe će dobiti velike iznose. Na kraju lanca je Luksemburg sa samo 100 miliona evra.

Nakon godinu dana pripremnog rada, 23 od 27 država-članica sada su Evropskoj komisiji predale svoje nacionalne planove o načinu na koji žele da potroše novac i koje značajne investicije u tu svrhu planiraju u idućih nekoliko godina. Posebno primamljivo je sledeće: otprilike polovinu sume čine nepovratna sredstva koja ne moraju biti vraćena, tj. ne opterećuju državne budžete. Druga polovina su zajmovi s niskom kamatom.

Zeleno i digitalno

Planovi potrošnje moraju da ispunjavaju brojne kriterijume koje bi Evropska komisija trebalo da preispita. Najmanje 37 odsto investicija mora da doprinese zaštiti klime i životne sredine. Dvadeset odsto mora da promoviše digitalizaciju privrede i društva. Škole i univerziteti trebalo bio da budu bolje opremljeni. Pored toga, trebalo bi unaprediti obrazovanje i zdravstvenu zaštitu. Jednostavne infrastrukturne mere poput izgradnje mostova ili puteva nisu dovoljne. S druge strane, trebalo bi poboljšati i lokalni i međugradski javni prevoz. Za sve mere mora biti jasno prepoznatljivo da one zaista stimulišu ekonomiju.

Svež novac ili preraspoređivanje?

Nemačka ispunjava sve te kriterijume, pohvalila je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen vladu u Berlinu. Mnogo novca odlazi u digitalizaciju zdravstvenih ustanova, bolnica i škola. U lanac proizvodnje kao izvor energije trebalo bi uvesti vodonik i to bi trebalo primenjivati i van granica Nemačke.

„Ovo nije novac koji treba nekako potrošiti“, primetila je kancelarka Angela Merkel. On mora biti utrošen za buduće zadatke. „Moramo da nadoknadimo ono što smo propustili na polju digitalizacije“, priznala je kancelarka.

Evropska komisija procenjuje da će, korišćenjem subvencija, nemački bruto domaći proizvod (BDP) verovatno da poraste za 0,4 do 0,7 odsto.

Kritiku na račun nemačkog plana potrošnje koji se sastoji od nekoliko stotina stranica, izneo je poslanik Zelenih u Evropskom parlamentu Danijel Bezelager iz stranke Zelenih. Prema njegovim rečima, veliki deo investicija u „razvojni plan“ koji finansira EU već je bio deo nacionalnog ekonomskog podsticajnog plana za 2020. godinu sa ukupno 130 milijardi evra. Sada se, naglašava Bezelager, fondovi jednostavno preraspodeljuju, pa se novac EU koristi za finansiranje onoga što bi trebalo da dođe iz nacionalnog budžeta. „Zato je dodatni ekonomski učinak – nula“, kritikuje poslanik Zelenih.

Italija želi reformu

U Italiji je premijer Mario Dragi formirao posebnu radnu grupu za praćenje i kontrolu korišćenja sredstava EU. Zloglasno spora italijanska administracija i pravosuđe trebalo bi da se tako podignu na noge. Dragi obećava da će sada sprovesti ono što je godinama zagovarao kao predsednik Evropske centralne banke: reforme, reforme i još više reformi. Vlada je formirala posebnu revizorsku jedinicu kako bi, što je više moguće, sprečila prevare i korupciju pomoću „Fondova za obnovu“ u toj zemlji, domovini mafije. Nacionalni ekonomski podsticajni plan u Italiji iznosi svega 40 milijardi evra. Pravi „podsticaj“ trebalo bi da dođe iz fondova EU.

Poslanik Evropskog parlamenta Bezelager kritikuje takođe i tzv „green-washingu“ koji Italija sprovodi u svom planu. To znači da se projekti koji nisu ekološki, niti su usmereni ka zaštiti klime, prikazuju kao takvi, samo da bi se dobila sredstva. Bezelager traži da se formulišu jasni ciljevi kako bi se postigle zakonski predviđene uštede emisija ugljen-dioksida.

Novac stiže pred kraj godine

U planovima izdataka koje su podnele nacionalne vlade još uvek nema projekata, oni uglavnom donose kriterijume, procedure i strategije za sprovođenje projekata. Pre nego što prva novčana sredstva budu mogla da se dobiju iz Brisela, neophodni su dodatni koraci. Savet država-članica tek bi trebalo da odobri planove ulaganja. Tada Komisija EU mora da podnese i odobri posebne zahteve za finansiranje. Zvaničnici EU procenjuju da će prve veće sume novca stići krajem godine. Međutim, države već mogu da se prijave da dobiju akontaciju od 13 odsto od iznosa koji im je namenjen.

Fond za obnovu nakon korone finansira se izdavanjem obveznica na finansijskim tržištima. Prva tranša od 20 milijardi evra premašena je sedam puta u poslednjih sedam dana. To je znak koliko je „zdrava“ i stabilna kreditna sposobnost EU na tržištima. Dugovi koje EU sada preuzima trebalo bi da se idućih decenija smanje novim poreskim prihodima i doprinosima država-članica. Program nazvan „Sledeća generacija“ namenjen je izgradnji ekonomski snažnije EU za generaciju koja dolazi. A koja će potom i da ga otplaćuje.