Najgora kriza u poslednjih 30 godina: Za osnovne namirnice čekaju u redu po 12 sati

To je dovelo do situacije da stanovnici te komunističke države moraju i po dvanaest sati čekati u redu za osnovne životne namirnice.

Kako navodi britanski Dejli mejl, Kubanci su navikli na različite restrikcije tokom 60-godišnje vladavine režima, jer često nisu imali pristup osnovnim stvarima poput pitke vode ili, pak, toaleta. No, pandemija je stvari značajno pogoršala.

"Provela sam gotovo celu noć ovde kako bih nešto kupila. Nije lako. Veliki je problem kupiti nešto za jelo", kazala je Edelvis Miranda koju su novinari zatekli ispred supermarketa gdje je u redu provela čak jedanaest sati. Nije joj, kaže, žao jer je uspela da pronađe dva litra ulja, dva paketa piletine, malo mlevenog mesa i deterdžent. Međutim, sutra će opet morati da stane u red.

Kuba beleži rekordnu stopu inflacije od čak sedamdeset odsto u 2021. godini. Ekonomija je 2020. počela blago da se oporavlja, ali sada ponovo srlja u haos. Nestašica osnovnih namirnica uzrokovana je pandemijom i drastičnim smanjenjem uvoza u zemlji koja broji više od 11 miliona stanovnika, a nova kriza je već sada najgora u poslednje tri decenije.

Kubanci su, podseća Dejli mejl, naviknuti na čekanje u redovima zbog gotovo svih namirnica, od hleba do paste za zube. Uvoz je ključan, čak 80 odsto potrepština dolazi na ostrvo iz uvoza, a uvoz je prošle godine bio na najnižem nivou od 2009. godine. Nestašica pogađa sve, pa i najbogatije slojeve društva, koji neretko plaćaju druge da stoje u redovima ispred prodavnice kako bi im kupili namirnice.

Kubanci pred prodavnice stižu sa flašama vode, kafe, čak i klupicama, a neretko red mora da održava policija. Dejli mejl prepričava situaciju gde je pred jednom radnjom bilo 400 kupaca, ali ih je samo 250 smelo ući, prenosi Jutarnji list.

"Pogaženo nam je dostojanstvo", rekao je tada Rolando Lopez, 66-godišnjak koji tog dana nije uspeo da uđe u prodavnicu.

Deset godina mlađa domaćica Marija Rosabal rekla je da je to naprosto kubanska stvarnost i tu nema pomoći.

Pometnju stvara i činjenica da neke prodavnice prihvataju samo inostranu valutu, ali američki dolar nije više legalan način plaćanja i teško je doći do njega. Ipak, trgovine koje primaju strane valute po pravilu su mnogo bolje opremljene. Dodatni je problem i što ljudi nekad stoje satima ispred trgovine da bi, jednom kad uđu, ustanovili da uopšte nema onog po šta su došli.

U nekim radnjama tako nema čak ni mleka. Kada se ponovo takvi proizvodi pojave na policama, rasprodaju se u roku od nekoliko sati. Iako su nestašice takve vrste uobičajene na Kubi, list naglašava kako su se stvari značajno pogršale čak i pre pandemije, nakon što je bivši američki predsednik Donald Tramp pooštrio sankcije.

Situaciju je dodatno zakomplikovala monetarna reforma pokrenuta prošle godine koja je povećala plate u zemlji gde većina ljudi radi u javnom sektoru, ali je i dramatično povećala inflaciju. Pokušavajući stati na kraj ovoj teškoj krizi, kubanske vlasti proveravaju svakog kupca kako bi svaki Kubanac dobio pristup osnovnim namirnicama. Ipak, kao što kaže Lopez, postoje pojedinci koji ovu situaciju koriste za sopstvenu korist.

Vlasti u Havani tvrde kako je najbolji put jačanje domaće proizvodnje, te su polako počeli da otvaraju ekonomiju privatnim preduzetnicima. Ali, to je proces koji će potrajati, te ne znači apsolutno ništa 77-godišnjem Lazaru Naranju koji je, nakon višesatnog čekanja u redu, kući otišao bez hrane.