Niko u JAT neće ostati na ulici

Definisali smo kako bi JAT trebalo da izgleda u budućnosti, čist aviosaobraćaj u koji je uključeno 1.359 zaposlenih, sa 14, maksimalno 15 aviona. Poređenja radi, slovenačka „Adrija“ ima sedam aviona i 560 zaposlenih, „Kroacija“ 11 aviona i 790 zaposlenih, a mi imamo 22 aviona i skoro 5.000 zaposlenih. Mi smo na dnu po produktivnosti u Evropi, put napred je težak i bolan. Prosečna starost u kompaniji je sada 46 godina, a osamdesetih, kada smo bili na vrh, bila je 34. Znači, nismo primali mlade, nismo se spremali za nove tehnologije. Logično je da sada oni neće da rade sa laptopom. To je realnost i to je sada problem - kaže za“ Blic“ Predrag Vujović, generalni direktor JAT-a.

Znači da ste napravili plan reorganizacije; koliko ljudi će biti tehnološki višak?

- JAT je prvo javno preduzeće koje je iznelo plan razvoja do 2007. godine. U okviru tog plana predviđeno je restrukturiranje kompanije iz čega proizlazi i priča o broju zaposlenih. Ne volim da govorim o tome koliko je to tačno ljudi iz prostog razloga što niko ne može precizno da kaže. Mogu da vam kažem jedino u kom pravcu planiramo da idemo i kako se do toga dolazi.

Koliko tačno JAT ima zaposlenih?

- Trenutno 4.700, a trebalo bi 2007. godine da dođemo do broja od 3.300 zaposlenih. Restrukturiranje predviđa odvajanje zavisnih i nezavisnih preduzeća. Evo, već 1. januara 280 ljudi neće više biti u JAT-u jer su se odvojili aerodromi u Crnoj Gori. Ti ljudi nisu ostali na ulici. Početkom ove godine uradili smo analizu i ustanovili da nam je produktivnost jako mala, iskorišćenje flote nisko, a da imamo višak ljudi. Onda smo došli do zaključka da broj ljudi uključenih u aviosaobraćaj ne bi trebalo da bude veći od 2.400. Svi su tada zaključili - JAT treba da se prepolovi! To nije tačno. Nisu svu zaposleni direktno uključeni u saobraćaj. To znači, na primer, da ćemo u toku sledeće godine da izdvojimo hotele „Slavija“ i da će to biti posebno preduzeće.

Da li će oni ostati u vlasništvu JAT-a?

- Sistem je sledeći: formira se preduzeće koje je 100 odsto vlasništvo JAT-a i onda se traži strateški partner. Taj neko može da ponudi da kupi celo preduzeće ili da kaže: hajde da zajednički investiramo. Mislim da će tako i biti. Nikome se ne isplati da kupi ceo hotel i da ga izdvoji iz aviokompanije koja garantuje punjenje kapaciteta. Modalitet privatizacije će biti pre svega po delovima. Znači, odvojiće se ketering, proizvodnja hrane, i onda će se pojaviti, na primer, neki svetski proizvođač pica. On će reći: imate kapacitete, hladnjače, nastavite da radite 30 odsto za JAT, sa 70 odsto snabdevaćemo obdaništa, bolnice... Ne postoji niko ko bi želeo da investira u sadašnji JAT. Ko želi da investira u avione, pita se šta će mi hoteli, proizvodnja hrane, privredna avijacija, školstvo... Naš zadatak je da te delove osamostalimo i tek onda da možemo da govorimo o privatizaciji osnove delatnosti - aviosaobraćaja. To je naš zadatak u sledeće dve godine.

Kakav ste socijalni program pripremili?

- Osnova je vladin program, a mi imamo 11 kombinacija koje radnik može da izabere. Ako dođe sa programom i hoće, na primer, da otvori pekaru, može da traži pozajmici ili kredit - to je isto deo socijalnog programa; ako ima dete koje je završilo školu „Petar Drapšin“, pravni ili ekonomski fakultet može da traži da mu zaposlimo dete. Osnova je vladin program, mi smo ga doradili i to nas dosta košta. Prema gruboj proceni, u prošloj godini smo između dva i četiri miliona dolara neplanski dali više za socijalni program. Ni Vlada nije imala sredstava da nam isplati ceo iznos jer je dala prednost preduzećima koja su lošeg finansijskog stanja. Ovako širok socijalni program i čitavo prestrukturiranje koštaće kompaniju 20 miliona dolara.

Na šta ste potrošili četiri miliona? Na otpremnine?

- Da, 450 ljudi je otišlo. Mi smo dobili kompenzaciju za 86 ljudi. Naravno, ne znači da Vlada neće da pomogne, ali pravi prioritete. Da li planirate otvaranje novih linija?

- Svaka nova destinacija je investicija od milion dolara. Morate imati dobru računici. Zato naš plan nije otvaranje novih linija. Gledamo da pojačamo tržište Nemačke gde ćemo intenzivirati saobraćaj za Frankfurt, uvešćemo veći broj letova za Pariz, Brisel, Moskvu i na taj način više iskoristiti postojeće kapacitete. Svaki dodatni let košta upola manje nego nova destinacija. Cifre pokazuju da smo nismo iscrpli ova tržišta.

Šta je sa letovima za Kanadu i Ameriku?

- Ne, definitivno ne. Nisu u planu iz prostog razloga što je tu saobraćaj enormno skup i za to treba mnogo jača ekonomska pozadina. Mi ćemo insistirati na čarter letovima preko leta, u špicu sezone i to pre svega za Kanadu. Još nismo dobili taj papir od kanadskih imigracionih vlasti, a čekali smo ga celo leto. Mislim da tu ima mnogo više politike nego saobraćajnih problema. Osim toga, vizni režim i platežna sposobnost građana ne dozvoljavaju uspostavljanje celogodišnjeg saobraćaja. Jedno su želje a drugo realne mogućnosti. Skoncentrisaćemo se na Evropu.

Koliko ima istine u pričama o preuzimanju bugarskog „Balkana“?

- Nisam rekao da želimo da preuzmemo „Balkan“. Imali smo kontakte sa Vladom Bugarske gde smo ponudili stručnu i tehničku pomoć kompaniji koja je doživela bankrot. Na Vladi Bugarske je da odluči kako će to da uradi. „Balkan“ je doživeo klasičan primer loše privatizacije. Nije nam cilj da se namećemo kao velika kompanija koja guta malu, već da nađemo zajednički interes.

Da li je to začetak stvaranja regionalne flote?

- Jeste, mi smo to naveli i u strateškom planu. Nijedna kompanija u regionu ne može sama da opstane. Jedini način da preživimo jeste regionalno povezivanje inače će nas veliki progutati. Na teritoriji bivše SFRJ sada ima 10 aviokompanija. To je mnogo usitnjeno, skupo, neracionalno i kada se pojave kompanije iz razvijenih zemalja, samo će nas počistiti.

Jedno vreme bili ste pod nekom vrstom političkog pritiska, imali toga i sada?

- Nema. Ne, toga nema više.

Novac za zamenu flote

Da li je dogovorom sa Vladom Crne Gore JAT na gubitku?

- To je bilo regulisanje neregulisanog stanja. Kakva je logika da u sastavu JAT-a budu aerodromi Tivat i Podgorica, a da ne budu Niš, Priština ili Beograd? Zato ni mi ni Vlada ne upotrebljavamo izraz prodaja ili kupovina. Posle dužih rasprava došli smo do sume kompenzacije koja treba da nadoknadi angažovanje i ulaganje JAT-a u te aerodrome. Mi smo dobili ono što smo tražili, ukupna suma kompenzacije je 10 miliona evra. Jedan deo će biti isplaćen u gotovini, druga polovina u koncesiji za korišćenje ta dva aerodroma u nekom narednom periodu, od dve do tri godine u zavisnosti od intenziteta saobraćaja. Bitno je da Vlada Crne Gore preuzima sve zaposlene na aerodromima. Novac je strogo namenjen pre svega za zamenu flote, tj. za investiciju u mlađe avione, zatim za socijalni program...

Ne menjamo ime

Uskoro neće više biti Jugoslavije, da li ćete promeniti ime? - Nemamo nameru da menjamo ime. Kada nosite ime 55 godina teško je odreći ga se. S druge strane, niko ne zna šta znači DHL, ali svi znaju čime se bavi. To je skraćenica od imena osnivača te firme i nijedan nije više među živima. Nikome nije palo na pamet da menja ime firme. Prolazili smo kroz razne faze, ali JAT je ipak svetsko ime. Ova država nema mnogo proizvoda koji su svetski poznati. Zahtev da se promeni ime bio bi kontraproduktivan i ne bi doneo ništa dobro ni kompaniji ni državi.