IWPR: Amerikanci skloniji nezavisnom Kosovu od Evropljana

Političari i analitičari počeli su da razmatraju pitanje budućeg statusa Kosova, a bliži se i početak razgovora Beograda i Prištine o pitanjima od zajedničkog interesa, piše londonski Institut za izveštavanje o ratu i miru (IWRP) u najnovijoj analizi. Jedan od razloga što je pitanje statusa Kosova postalo aktuelnije je situacija u Iraku, navodi se u izveštaju i objašnjava da Vašington želi da smanji svoje angažovanje na Balkanu kako bi mogao da oslobodi resurse i premesti ih dalje na istok.

Drugi razlog je, kako navodi IWRP, to što je pitanje statusa "jednostavno sledeća stavka na dnevnom redu UNMIK-a, kako je to odredjeno njegovim mandatom - rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija".

Treći razlog je, dodaje institut, što čitav region "očajnički želi da započne približavanje članstvu" Evropske unije. Pitanje Sporazuma o stabilizaciji i asocijaciji sa EU je "upalilo alarme u jugoslovenskom Ministarstvu inostranih poslova" i "ono sada veruje da pitanje Kosova treba da bude razjašnjeno kako bi Srbija i Crna Gora mogle da započnu proces stabilizacije i asocijacije" sa EU, piše u izveštaju.

Unija je, kako se navodi, smislila rešenje tog problema tako što će Srbija i Crna Gora započeti proces stabilizacije i asocijacije, dok bi zvanično za Kosovo taj proces bio "odložen" do rešavanja njegovog statusa, iako bi i sama pokrajina započela taj proces, "ali ne sasvim zvanično".

Na sastanku u organizaciji vašingtonskog Instituta za mir (USIP), američki zvaničnici i analitičari su pokazali da su, kako navodi IWPR, mnogo više skloni nezavisnom Kosovu nego njihove evropske kolege i da su mnogo nestrpljiviji da se započne proces pregovora. "Čitavo pitanje predloženih pregovora izazvalo je priličnu uzbunu među političkim predstavnicima kosovskih Albanaca, koji se plaše pokušaja da budu primorani da prihvate nešto manje od nezavisnosti, na primer neku vrsu formalnog odnosa sa novom unijom Srbije i Crne Gore", piše IWPR.

U izveštaju se dodaje da zvanični stav Beograda da "nema podele i nema nezavisnosti" Kosova može stvoriti problem za srpske stratege jer, ako odbijaju te opcije, nije jasno šta bi mogli da predlože, "izuzev da eventualno reintegrišu 1,8 miliona Albanaca koji ih mrze i koji bi onda morali biti zastupljeni u vladama i parlamentima Srbije i zajedničke države".

IWPR navodi da je predsednik Koordinacionog centra Nebojša Čović predložio da Kosovo ostane u Srbiji, a da se, možda samo albanskim oblastima pokrajine, da isti status kakav, na primer, ima Republika Srpska u Bosni i Hercegovini. U analizi se iznosi mogućnost da je Čović postavio maksimalistički zahtev, za koji zna da neće biti prihvatljiv za Albance, istovremeno signališući svoj poslednji minimum - neki oblik eventualne podele Kosova.

"Od sada do rešavanja konačnog statusa će ipak proći još mnogo godina. Razgovori o tome, za razliku od drugih, jednostavnijih pitanja, verovatno neće početi sledeće godine, ali oni koji vole da se kockaju možda bi mogli da se klade na 2004. godinu", zaključuje analitičar IWPR-a.