Četvrtak, 28.11.2002.
17:23
Tekst povelje najzad usaglašen?
Jugoslovenski, srpski i crnogorski zvaničnici, uz posredovanje predstavnika Evropske Unije Havijera Solane dogovorili su se o političkom delu Ustavne povelje buduće državne zajednice. Kako je po završetku razgovora u Palati federacije izjavio Havijer Solana odredba o neposrednom načinu izbora poslanika biće uneta u tekst Ustavne povelje. On je naveo da će za prvi saziv parlamenta buduće zajedničke države poslanici biti birani posredno, iz sva tri parlamenta, dok će nakon dve godine ti izbori biti direktni: "Mogu da kažem da je postignut totalni konsenzus sa Koštunicom, Đukanovićem i Đinđićem. Predsedavajući Ustavne komisije rekao mi je da će u utorak biti sazvana sednica tog tela kako bi Ustavna povelja bila usvojena. Takođe, dobio sam uveravanja da će Povelja i svi prateći zakoni do kraja decembra biti usvojeni u sva tri parlamenta. Veoma sam zadovoljan postignutim dogovorom. Nadam se da će ovo doprineti nastavku pregovora o ekonomskom prilagođavanju zajednice na putu ka Evropskoj uniji", rekao je Havijer Solana.
Jugoslovenski predsednik Vojislav Koštunica izjavio je da je veoma značajno što je na kraju dogovoreno da odredba o načinu izbora poslanika bude uvrštena u Ustavnu povelju. Koštunica je rekao da će prvi, prelazni izbori će biti posredni, realizovani tako što će poslanici biti birani posredno, na taj način što će biti odslikana partijska struktura skupština Srbije i Crne Gore: "Ono što je važno za ovaj dogovor jeste da i kada je reč o prelaznom periodu, i tu je unet elemenat neposrednosti izbora. On je unet na sledeći način: uzima se u obzir stranački sastav skupština Srbije i Crne Gore, skupštine Srbije i Crne Gore delegiraju svoje predstavnike u skupštinu, ali to čine iz redova poslanika u skupštini Srbije i Crne Gore i sadašnje savezne skupštine. Praktično se mogu kombinovati sada zatečeni poslanici u saveznoj skupštini sa onima koji će biti delegirani iz sadašnjeg sastava skupština Srbije i Crne Gore. Mi ćemo zapravo i u ovom prvom sastavu imati jednu kombinaciju neposrednih i posrednih izbora, a za dve godine ćemo imati isključivo neposredne izbore. Tu je taj kompromis napravljen, jedan od onih kompromisa za koje važi pravilo da svi dobijaju, ali niko ne dobija sve", kazao je Koštunica. Koštunica je naglasio i da je dogovoreno da u izmenjeni tekst Ustavne povelje bude uneta neophodnost da ustavi država članica budu u saglasnosti sa Ustavnom poveljom. Takođe, način rada jedinstvenog suda biće regulisan posebnim zakonom.
Crnogorski predsednik u ostavci Milo Đukanović takođe veruje da će Povelja konačno biti usvojena: "To je ono rješenje o kojem sam ja prije ja mislim oko mjesec dana ovdje razgovarao sa gospodinom Koštunicom i gospodinom Đinđićem, dakle rješenje koje predviđa da u prve dvije godine imamo saziv parlamenta državne zajednice koji je konstituisan na bazi posrednih izbora, znači na bazi postojećeg rasporeda političkih snaga u pralamentaima država članica, a da nakon toga idemo na neposredne izbore na kojima bi se konstituisao sledeći saziv parlamenta državne zajednice", kazao je Đukanović.
Optimizam po pitanju usvajanja Ustavne povelje izrazio je i premijer Srbije Zoran Đinđić: "Mislim da smo došli do rešenja. Razgovarao sam sa g. Đukanovićem i sa g. Solanom u nekoliko navrata i, bar što se tiče ovih učesnika, mislim da smo postigli saglasnost i nadam se da je to dovoljno da svi učesnici na kraju to prihvate. Danas bi sve konačno mogli da završimo. Čuo sam da je danas godišnjica od otpočinjanja ovih razgovora. Možda smo mogli da sve završimo za šest meseci, nismo morali da čekamo godinu dana, ali nadam se da nećemo na petogodišnjicu da to završavamo. Ja sam optimista", kaže Đinđić.
Jugoslovenski predsednik Vojislav Koštunica izjavio je da je veoma značajno što je na kraju dogovoreno da odredba o načinu izbora poslanika bude uvrštena u Ustavnu povelju. Koštunica je rekao da će prvi, prelazni izbori će biti posredni, realizovani tako što će poslanici biti birani posredno, na taj način što će biti odslikana partijska struktura skupština Srbije i Crne Gore: "Ono što je važno za ovaj dogovor jeste da i kada je reč o prelaznom periodu, i tu je unet elemenat neposrednosti izbora. On je unet na sledeći način: uzima se u obzir stranački sastav skupština Srbije i Crne Gore, skupštine Srbije i Crne Gore delegiraju svoje predstavnike u skupštinu, ali to čine iz redova poslanika u skupštini Srbije i Crne Gore i sadašnje savezne skupštine. Praktično se mogu kombinovati sada zatečeni poslanici u saveznoj skupštini sa onima koji će biti delegirani iz sadašnjeg sastava skupština Srbije i Crne Gore. Mi ćemo zapravo i u ovom prvom sastavu imati jednu kombinaciju neposrednih i posrednih izbora, a za dve godine ćemo imati isključivo neposredne izbore. Tu je taj kompromis napravljen, jedan od onih kompromisa za koje važi pravilo da svi dobijaju, ali niko ne dobija sve", kazao je Koštunica. Koštunica je naglasio i da je dogovoreno da u izmenjeni tekst Ustavne povelje bude uneta neophodnost da ustavi država članica budu u saglasnosti sa Ustavnom poveljom. Takođe, način rada jedinstvenog suda biće regulisan posebnim zakonom.
Crnogorski predsednik u ostavci Milo Đukanović takođe veruje da će Povelja konačno biti usvojena: "To je ono rješenje o kojem sam ja prije ja mislim oko mjesec dana ovdje razgovarao sa gospodinom Koštunicom i gospodinom Đinđićem, dakle rješenje koje predviđa da u prve dvije godine imamo saziv parlamenta državne zajednice koji je konstituisan na bazi posrednih izbora, znači na bazi postojećeg rasporeda političkih snaga u pralamentaima država članica, a da nakon toga idemo na neposredne izbore na kojima bi se konstituisao sledeći saziv parlamenta državne zajednice", kazao je Đukanović.
Optimizam po pitanju usvajanja Ustavne povelje izrazio je i premijer Srbije Zoran Đinđić: "Mislim da smo došli do rešenja. Razgovarao sam sa g. Đukanovićem i sa g. Solanom u nekoliko navrata i, bar što se tiče ovih učesnika, mislim da smo postigli saglasnost i nadam se da je to dovoljno da svi učesnici na kraju to prihvate. Danas bi sve konačno mogli da završimo. Čuo sam da je danas godišnjica od otpočinjanja ovih razgovora. Možda smo mogli da sve završimo za šest meseci, nismo morali da čekamo godinu dana, ali nadam se da nećemo na petogodišnjicu da to završavamo. Ja sam optimista", kaže Đinđić.
Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja, stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.
Komentari 5
Pogledaj komentare