Državo, vrati tuđe

Društvena imovina ne znači i svojinsko pravo. To je jedna "pravna ameba" koju je Tito izmislio

U radu nedavnog Međunarodnog skupa pravnika u Beogradu na temu denacionalizacije, iskustva drugih i mogućnosti Srbije, kao predstavnik Češke učestvovao je i Miloš Vasović, advokat iz Praga.

- Jedini ko mora da trpi i snosi troškove denacionalizacije je država. Uostalom, zbog toga se i vrši denacionalizacija. Problem je u tome kako će se denacionalizovati ono što nije nacionalizovano, kaže za "Glas" Vasović.

Šta je društvena imovina?

- Postavljam pitanje: ako želim ovde da kupim neku fabriku, ko može da je proda? Direktor? Da li je on vlasnik i može li on učiniti. To je problem kod vas. Društvena imovina ne znači i svojinsko pravo. To je jedna ameba koju je Tito izmislio. Bio sam sa nekim Amerikancima u Čačku koji su hteli da kupe fabriku. Pitao sam direktora da li nam on prodaje fabriku, na šta je potvrdno odgovorio.

"Dobro, onda mi pokažite punomoćje od vlasnika. Ko je vlasnik", pitao sam. Odgovorio mi je da je vlasnik društvo. Pitam se koje društvo, on, ja, vi ...

Kako su stranci reagovali?

- Amerikanci su mislili da loše prevodim, to im je nepoznato. Ovde možete da kupite od nekog fabriku, ali ulazite u rizik da se za dve godine pojavi neki "čika Vasa" i kaže "to je moje", i šta onda. Da bude pravno čisto, trebalo bi sve nacionalizovati pa tek onda denacionalizovati.

Kako naši sadašnji zakoni funkcionišu?

- U katastru piše da je Srbija vlasnik zemljišta, a po Saveznom zakonu ona to ne može da proda. Kako, onda, može da vrši restituciju, kako će se vraćati zemljište privatnicima? Treba promeniti zakon, a na skupu nije bilo govora o tome. Razgovarao sam sa Seadom Spahovićem, on razume, ali bojim se da većina drugih koji su govorili o eventualnom nacrtu zakona ne razumeju. Neki su izneli neke stvari koje zvuče suludo, o vraćanju onog što nije njihovo. Ne može država da vraća ono što nije njeno.

Možete li da nam kažete kako je to išlo u Češkoj?

- U Češkoj smo imali tri vrste imovinskih prava: državno, zadružno i privatno. Uvek se znalo ko je gazda. Restitucijom jedini obveznik bila je država. Kod nas je 80 odsto imovine vraćeno u naturi. Mi imamo austrougarski sistem katastarskih knjiga gde je sve potpuno čisto. Tamo gde nismo mogli da vratimo, država je nudila, u zamenu, svoje zemljište istog kvaliteta na drugom mestu. Ako neko nije bio saglasan, država je dala svoje obveznice po tržišnoj vrednosti, koje su delimično isplaćene. Na sudu je od 1.500.000 slučajeva restitucije, bilo samo 28.000 parnica.

Kada ste doneli zakon?

- Usvojili smo ga 1990. godine. To je primarni zakon. Kad nešto potpada pod njega, ne sme se primenjivati drugi. Kod nas je restitucija prošla relativno glatko, iako mi svi znamo da je to velika kočnica transformacije. Restitucija nije tako dobra, ali bez nje se ne može.

Da li posle restitucije imate lakši i brži ulaz stranog kapitala?

- Problem je što sada ima previše stranog kapitala, vrednost krune opada, što je loše za naš izvoz, a za ekonomiju dobro zbog velikog priliva deviza. Na svakom koraku se vidi da postoje investicije stranih firmi. Kapital dolazi tamo gde mu je najbolje. Kod nas je jeftina radna snaga, a kada se to promeni, ulaganje će ići dalje: Jugoslavija, Bugarska... Tako se kapital ponaša. Češka ekonomija je stabilizovana.

Da li se i vaš standard povećao?

- Jeste, postigli smo dobar društveni proizvod. Ove godine dostigli smo nivo iz 1989. godine. Transformacijom je 50 odsto ljudi promenilo zanimanje. Postigli smo mnogo, mada nije sve tako ružičasto.

Jeste li zakonima raščistili sa starim sistemom?

- Socijalizma više nema ni u glavama ljudi. Kod vas je još uvek sve socijalističko, što se vidi i na ovom skupu.

Kako ovaj skup prikazuje naš način razmišljanja i predstavljanja svetu?

- Način razmišljanja u Češkoj bliži je kapitalističkom. Kod nas ministar nema ulogu kao kod vas. Njegova uloga je da vam pomogne, ali nema snagu da vrši uticaj na privatnika ili fabriku. On je samo državni službenik, što i sam zna. Da bi država bila zdrava i privatna inicijativa mora da bude takva.

Nezvanično se govori da će kod nas biti primenjen mađarski model zakona?

- U mađarskom modelu mi se ne sviđaju dve stvari. Oni su bili agrarna zemlja do 1945. godine, sada više ili manje vraćaju samo zemljište. Tu nije bilo industrije i zato nema problema kao kod nas i vas. Druga stvar je vraćanje trećoj generaciji, jer se sada dobijaju obveznice koje će moći da se unovče tek za 30 godina. Strašno je da taj koji je nepravdu trpeo i nosio na leđima ne dobija ništa.

Bolan raskid s prošlošću

Da li je po vama vraćanje imovine raskid sa dosadašnjim sistemom?

- Restitucija je neophodna, bez nje se ne može ništa. Nisam pristalica restitucije i kao strog ekonomista rekao bih, nema toga, idemo dalje, ali ne može. Iako sam tada bio protiv, sada se slažem sa onima koji su govorili da mora. Bili su u pravu, jer bez pokušaja da se nepravda ispravi nema mira u društvu. Ovako je društvo mirno, nije bilo protesta protiv restitucije.