Mafija u senci vlasti

Obelodanjujući da su uhapšene ubice generala Boška Buhe, Dušan Mihajlović, ministar policije, poručio je „da nas niko neće sprečiti da se obračunamo sa organizovanim kriminalnim grupama“ Povodom ove izjave moglo bi se postaviti sledeće pitanje: koje su to snage koje mogu da ometaju rad srpske policije i njenog ministra? Kriminogena sredina to, svakako, nije, jer MUP i postoji da bi se razračunavao sa organizovanim i ostalim kriminalom. Ko je onda?

Ovo pitanje, u razgovoru za Novosti, postavlja Budo Babović, nekadašnji funkcioner Interpola, sada rukovodilac savetodavnog tela za reformu policije.

- Civilno društvo i nevladine organizacije takođe nisu snage koje mogu smetati policiji u obračunu sa kriminalnim grupama – analizira Babović. – Preostaju, po mom mišljenju, snage na vlasti koje su u Srbiji veoma razuđene i međusobno vrlo suprotstavljene. Postoje dakle različite poluge vlasti i tu bi mogla biti prepreka koja sputava Ministarstvo da se razmahne u izvršavanju ovog svog zadatka.

Ako je ovo pravi razlog što MUP Srbije dosad nije bio energičniji u obračunu sa kriminalom – dodaje naš sagovornik – rezultati započete akcije rasvetljavanja ubistva policijskog generala Boška Buhe mogu biti dvojaki. Ovo može biti uvod u, kako Babović formuliše, odlučnije kretanje MUP u borbi protiv organizovanog kriminala, a sa druge strane, posledica bi mogla da bude – dalje raslojavanje unutar vladajuće koalicije.

DOBAR POČETAK

KAŽETE da su u srpskoj razuđenoj vladajućoj koaliciji i snage koje ometaju MUP u borbi protiv organizovanog kriminala. Na koje „snage“ aludirate?

- Ja to ne tvrdim, nego pokušavam da izvučem zaključak iz onoga što je objavljeno. Inače, nemamo odgovor na to pitanje. Odnosi u vladajućoj koaliciji nisu mi toliko poznati da bih mogao biti precizan.

Ipak, locirate ih u vladajuću koaliciju.

- Ako ministar kaže da mu je neko smetao u obračunu sa organizovanim kriminalnom, pa pogledajte ko bi to mogao da bude, jasno je da to nisu ni organizovani kriminal, ni nevladine organizacije, ni javno mnenje. Dakle, preostaje neko u vladajućoj koaliciji.

Šta je sa sadašnjom opozicijom u ovoj priči, ako se zna da su u vreme njene vladavine udareni temelji i podignuto impozantno zdanje organizovanog kriminala? Vuku li se odatle neki „repovi“?

- Sigurno je da postoje snage koje se zalažu za status kvo. Uostalom, poznato je da postoji sprega između organizovanog kriminala i prethodnog režima.

Kako je, po Vašoj oceni MUP Srbije sada krenuo u obračun sa organizovanim kriminalom?

- Krenulo se dobro jer su identifikovani, prema saopštenju MUP, izvršioci jednog od najtežih zločina za vreme nove demokratske vlasti. Mislim da je posao obavljen profesionalno i da pripadnici MUP zaslužuju ne samo nagradu od ministra, već i priznanje naše javnosti.

NASILJE MAFIJAŠKOG TIPA

KAKVE rezultate možemo očekivati?

- Pretpostavka je da MUP raspolaže određenim informacijama o nekim ubistvima. Pitanje je, međutim, kakve su to informacije, jesu li upotrebljive po Zakonu o krivičnom postupku... Može se očekivati da će te informacije sada dovesti do nekih rezultata. Osim spektakularnog razjašnjenja ubistva generala Buhe, razjašnjenje preostalih ubistava doprinelo bi umirenju javnosti ali i preventivno delovalo na inače dosta negativan odnos građana prema policiji.

MUP je saopštio da su osumnjičeni za likvidaciju Buhe članovi terorističke organizacije. Šta o toj kvalifikaciji možete reći?

- Terorizam označava akte kojima se želi zaplašiti javnost ili država da bi bili postignuti neki politički ciljevi. Ono što nije politički motivisano ne označava se kao terorizam ni na međunarodnom planu, već kao nasilje mafijaškog tipa. U Italiji se akti mafijaških grupa u javnosti i policiji označavaju kao kriminalni, jer nemaju politički motiv.

Ako je MUP Srbije došao do saznanja da je ta organizovana grupa nastojala da izazove haos i pometnju da bi u takvoj situaciji lakše obavljala kriminalne poslove, to je, po mom mišljenju, akcija organizovanog kriminala nepolitičke prirode, pa ne spada u terorizam. Izazivanje pometnje da bi se lakše obavljale kriminalne radnje ne bi trebalo karakterisati kao terorizam, da se ne bi mešali pojmovi. Ne bi bilo dobro da upadamo u greške bivšeg režima koji je sve podvodio pod terorizam – i ubistvo Kundaka, i oružanu pobunu na Kosovu. Bivši režim je, naime, smatrao da kada je reč o terorizmu, tada prestaju da važe svi zakoni o ljudskim pravima kao i obaveze njihovog poštovanja. Svedoci smo, nažalost, sličnog postupanja SAD prema pripadnicima Al Kaide koje su pohvatali u Avganistanu, pa su ih u bestijalnim uslovima prebacili na Kubu i tek nakon bunta svetske javnosti nešto je izmenjeno u njihovom tretmanu. Dakle: ne bi trebalo u padati u sličnu grešku i zarad udarnijeg obračuna proglašavati za terorizam i ono što nije.

TERMINOLOŠKA ZBRKA

KAKVA konkretna šteta može da proistekne iz eventualne terminološke zbrke na koju ukazujete? Nije li možda reč o intelektualnoj preosetljivosti poznavaoca ove materije?

- Štetu može trpeti, pre svega, borba protiv organizovanog kriminala. Da terorizam i organizovani kriminal budu efikasno gonjeni, i policijski i sudski, imamo na raspolaganju dovoljno instrumenata, i nacionalnih i međunarodnih. Čak su neke procesne radnje izjednačene u ova dva slučaja. Istina, ima i neke preosetljivosti kod stručnjaka, ali i preosetljivosti u javnosti.

MUP Srbije saopštio je da su osumnjičeni pripadnici pohapšene grupe planirali i ubistva predsednika Vlade Srbije Zorana Đinđića i potpredsednika Savezne vlade Miroljuba Labusa. Nisu li funkcije koje oni obavljaju dovoljne za zaključak da postoji politička dimenzija planiranih likvidacija, pa da je, prema tome, posredi teroristička grupa?

- Ako neko organizuje ubistvo predsednika ili potpredsednika vlade zarad izazivanja haosa u kojem bi se lakše bavio kriminalom, to nije terorizam. Trebalo bi videti šta se time želi postići.

NAGODBE I PREGANJANJE

POLICIJA je saopštila da je uhapsila „kriminalce, bivše policajce i bezbednjake, sadašnje pripadnike MUP, biznismene, kao i osobe čija su imena poznata široj javnosti“. Ova lepeza pokazuje da bezmalo nema društvenog sloja koji nije zastupljen u organizovanom kriminalu. Ipak, da li je organizovani kriminal u Srbiji zaista toliko razvijen, ukorenjen i integrisan na svim državnim nivoima, da bi realno mogao imati moć urušavanja državnih mehanizama? Može li se dogoditi da borba protiv njega ponovo bude pucanj u prazno?

- Kriminalizacija društva je dostigla vrhunac u prethodnom režimu. Sadašnja vlast se uhvatila u koštac sa tim zlom i ne preteruje u pogledu procene opasnosti koja društvu dolazi sa te strane. To jeste realna opasnost sada. Dobro je, međutim, da se na nju upozorava neprekidno, ali nije dobro što se ne transformišu svi segmenti krivično-pravnog sistema (tužilaštvo, sudovi). Čini mi se da MUP prednjači u transformaciji i izrasta u modernu snagu, a na dobrobit celog društva.
Političke kalkulacije onemogućavaju donošenje zakona koji bi trebalo da upotpune okvir za borbu protiv organizovanog kriminala. Time se organizovani kriminal politizira i postaje predmet političkih nagodbi i preganjanja.

OMALOVAŽAVANJE POLICIJE

- Imam utisak da se srpskoj policiji upućuju kritike a da se dobro ne vidi šta je ona zaista uradila - smatra Budo Babović. - Naravno da je teško rasvetliti ubistvo koje je dugo pripremano i koje je izvršio profesionalac. Rad MUP Srbije, međutim, transformiše se u pogledu opcija, odnosa prema zakonu, vladavini prava, ljudskim pravima, ali i u pogledu efikasnosti i opremljenosti policije. Sve se to u ovom sastavu MUP preduzima veoma dosledno, ali se ovakva orijentacija MUP prenebregava, da li slučajno ili namerno omalovažava, ne samo u javnosti nego i od nekih visokih državnih rukovodilaca.

BEZ POLITIZACIJE

Šta MUP Srbije, po Vašem mišljenju, ne bi trebalo da previdi da bi se efikasno borio protiv organizovanog kriminala?

- To je teško pitanje. MUP je veoma dobro organizovan, kao i druge službe van njega koje se bave ovim problemom. Nedostaje možda jedan precizniji instrument za borbu protiv organizovanog kriminala kojim bi bila uređena posebna ovlašćenja policije. Srbija jeste dobila Zakon o borbi protiv organizovanog kriminala, ne znam zašto je tu umetnut i ratni zločin, ali nije donet procesni propis koji bi omogućio efikasno sprovođenje tog istog zakona.

U svakom slučaju, ni jedan detalj koji bi rasvetlio neko krivično delo ne sme biti omalovažen u radu policije. Podrazumeva se, naravno, profesionalan pristup zadacima, lišen bilo kakvog političkog ili drugog ubeđenja bez diskriminacije prema osumnjičenima za organizovani kriminal.