Izbori u Turskoj - vrlo moguća iznenađenja

U Turskoj se u nedelju održavaju vanredni parlamentarni izbori. O tome kako u ovom trenutku izgleda turska politička scena za radio B92 izveštava producent RAI Boban Radovanović. Ono što je interesantno jeste da analize pokazuju da aktuelna koalicija premijera Edževita, koja predstavlja neku demokratiju levo od centra, zatim ministarku inostranih poslova i bivšu premijerku Čiler, koja takođe jeste levo, napravili su parlamentarnim izborima u Turskoj političko samoubistvo. Kako pokazuju podaci, oni najverovatnije, kao partije, neće uspeti da uđu u parlament. Šta stoji kao problem sa turskim izborima? Postoji jedan vrlo rigidan zakon po kome je cenzus 10%, što znači da oni koji ne osvoje barem 10% glasova, neće ući u parlament. Druga interesantna analiza kaže da partija Pravda i razvoj, koja bi trebalo da bude modernizovana muslimanska partija, sa svojim liderom Redžepom Erdoganom, bi mogla da uđe u parlament, zatim, Republikanska partija koja predstavlja naslednike osnivača turske države Kemala Ataturka i možda bi mogli da uđu u parlament Kurdi, koji po prvi put se na izborima pojavljuju kao jedinstveni nacionalni blok i to upravo zbog šanse da pređu cenzus od 10%. Do ove odluke je došlo nakon njihovog brifinga u SAD.

Na ovim izborima to je da postoji velika šansa da parija koja je osnovana pre šest meseci, a koja se u bukvalnom prevodu zove Mladi, gospodina Čema Uzana uđe u parlament. Ova je partija interesantna zato što je on preduzetnik kojeg američko sudstvo goni za krađu od 3,7 milijardi dolara, odnosno u sudskom procesu bi tražili između 10 i 12 milijardi dolara, koje je on zaradio ilegalnom trgovinom mobilnim telefonima.

 Boban Radovanović prenosi i očekivanja stranih posmatrača i diplomata kad je ishod sutrašnjih izbora u pitanju. Svi se nadaju da će se dogoditi nekakav pomak ka uvećanju ljudskih i manjinskih prava i to se bazira na tezi da tezi da bi Kurdi mogli da uđu u parlament, prešavši cenzus od 10%. Ovo je veoma važno zato što Turska nema nikakve šanse da se približi Evropskoj uniji ukoliko ne ispuni dva elementarna uslova. Oni su pokazali dobru volju u poslednje vreme time što su ukinuli smrtnu kaznu, ali i dalje ostaje problem Kurda kao manjine, uslovno rečeno, jer Kurda ima oko 20 miliona, što i nije tako mali broj i to bi predstavljalo nekakav pomak. Međutim, ukoliko se dogodi da islamizacija zemlje uzme maha, onda bi ceo proces približavanja Turske EU propao, a ostaje i dalje problem američkih prijatelja i gospodra, sa druge strane, kojima je Turska potrebna zbog mogućeg napada na Irak.