Veselin Vuković:Četvrto mesto – ni uspeh, ni neuspeh

Selektor jugoslovenske odbojkaške reprezentacije Veselin Vuković izjavio je da je izuzetno teško oceniti da li je četvrta pozicija na Svetskom prvenstvu uspeh ili ne.

U intervjuu agenciji Beta, Vuković je istakao da su svi igrači želeli zlatnu medalju i da njima nema apsolutno šta da zameri.

Upitan šta misli o stavu reprezentativca Vladimira Grbića da je četvrto mesto neuspeh, Vuković je odgovorio da svi igrači imaju pravo na svoje viđenje i da ta izjava starijeg Grbića nikako neće uticati na njihovu dalju saradnju.

Ne zameram Grbiću zbog kritika

Svetsko prvenstvo u Argentini završeno je 13. oktobra, a Jugoslavija je zauzela četvrtu poziciju. Posle više od dve nedelje, kakvi su vaši utisci?

Ne mogu reći da se taj rezultat može smatrati uspehom, zbog rezultata koje je reprezentacija prethodno imala, ali nije to ni neuspeh. U sportu se dešava da ne stignete tamo gde ste želeli. Pre početka priprema rekao sam da ćemo probati da učinimo sve i da broj grešaka svedemo na najmanju moguću meru. Očekivao sam pobedničko postolje, ali ni jednom nisam rekao da ćemo mi biti svetski prtvaci, jer bi to bilo neozbiljno. Nemam šta da zamerim igračima, jer su oni svakako želeli to više nego iko - to bi bila potvrda njihovog viskog rejtinga. Brazil je, svakako, potpuno zasluženo došao do prvog mesta, jer je ta reprezentacija bila najspremnija. Mi smo, sa druge strane, dobro igrali u prvoj i drugoj grupi, iako sa lakšim protivnicima. Nismo imali stresne utakmice i došli smo do Brazila, gde smo u pet minuta dekoncentracije izgubili plasman u finale.

Što se tiče objektivnih slabosti, iako ne tražim opravdanje, većina igrača se slaže da smo imali veliku pauzu između završetka njihovih liga i početka Svetske lige, u kojoj smo igrali promenjivo. Ta pauza je bila 45 dana, a za nekoga i duža. U Svetsku ligu smo ušli nespremni, a posle nje, imali smo još 10 slobodnih dana, nakon čega smo počeli pripreme za Svetsko prvenstvo. To kratko vreme je faktor koji ne možete da nadoknadite u hodu.

Ko je kriv za tu pauzu?

Nisam bio u situaciji da znam ko je dogovarao i zašto je to dogovoreno. Verovatno je za to postojao objektivan razlog. Može biti da je neki kontinuitet u kojem naši igrači igraju prvenstva i reprezentativna takmičenja doveo do toga da je pauza bila stvarno nužna, ali ne mogu sa sigurnošću da kažem da li je to bilo na zahtev igrača, u dogovoru izmedju igrača, federacije i stručnog štaba, ko je incijator, ko je verifikovao, a, pri tome, možda je to stvarno moralo da bude tako, možda im se morao dati odmor. Možda bi veći problem nastao da pauze nije bilo. Dakle, ne mislim da je iko kriv, ili bolje rečeno ja ne znam ko su krivci i ima li krivice.

U drugu objektivnu slabost ubrajam i povredu Gorana Vujevića. On je bio povredjen i propustio je najmanje polovinu pripremnog perioda. Igrao je koliko je mogao, možda i više nego što je mogao, ali to za neke velike igre nije bilo dovoljno.

Možda je rezultatu kumovala u nekoj meri i selidba iz Salte u Kordobu. Salta je na 1.200 metara nadmorske visine, i kada smo napustili taj grad i došli u Kordobu nismo bili sveži i brzi. Pobedili smo Portugal, iako nismo baš sjajno igrali. Tada sam verovao, kao i većina igrača, da je to zbog toga što razmišljamo o polufinalu i da smo koncentraciju čuvali za taj meč.

Jugoslovenski reprezentativac Vladimir Grbić je, nakon SP, javno izneo uverenje da je četvrto mesto neuspeh. Da li se vi slažete sa njegovim ocenama?

Nemamo potrebu da se slažemo ili ne slažemo, svako ima pravo na svoje mišljenje, na javnu reč ako stoji iza toga. Delom sam pročitao, i za to što sam pročitao nemam nekih zamerki. Svi su igrači bili pitani i svi su rekli šta misle. Budući šta se očekivalo od nas, javnom mnjenju je odgovaralo neko objašnjenje, a Vanja je prava mega zvezda koja je mnogo puta dokazala i pokazala šta zna i verovatno to zbog toga ima specifičnu težinu.

Da li mu na bilo koji način zamerate?

Ne, naprotiv, upošte nemam zamerku.

Da li će to uticati na vašu saradnju?

Apsolutno ne. To se ne bi odrazilo ni da je neki drugi manje afirmisani igrač rekao. Vanju dugo i dovoljno poznajem da bi u budućnosti, što se mene tiče, bilo ikakvog problema.

Naša liga je slabija od italijanske, ali je kvalitetna

Na mesto prvog trenera reprezentacije došli ste posle Zorana Gajića, najuspešnijeg jugoslovenskog trenera. Da li je to za vas predstavljalo opterećenje?

Naša reprezentacija je imala fenomenalne rezultate na čelu sa Zoranom, koje će teško neko u Jugoslaviji uspeti da dostigne, a kamoli prestigne. Ali to, za mene, nije ni otežavajuća ni olakšavajuća okolnost. Reprezentacija je imala rezultate i javnost je podrazumevala da i tako treba nastaviti. Taj niz se, međutim, jednom morao malo prekinuti, a meni je žao što je to baš sada. Ko je taj ko je stalno na vrhu? Deo javnosti oseća razočarenje, ali ima i onih koji razmišljaju drugačije.

Da li planirate da nešto promenite u radu sa nacionalnom selekcijom?

Potpuno prirodno je da o istom poslu ljudi imaju različita mišljenja. Ne mislim da do sada nije rađeno vrlo dobro, jer su rezultati pokazali da jeste. Mi, ipak, moramo da se okrenemo budućnosti, jer ne možemo reći da će rad na isti način kao i 1995. godine i danas doneti rezultate. Ja ću primeniti svoju metodologiju. Do sada na čelu reprezentacije, više sam primenjivao pravila, principe koji su već postojali, shvatajući da je kratko vreme da bi se bilo šta objektivno i kvalitetno promenilo. Kada to kažem ne mislim da mi moramo mnogo da menjamo, ali u nekim segmentima rada ima nekih stvari u kojima su, po meni, potrebne promene.

Što se tiče priprema imaću plan i realno vreme za sve igrače, koridor koji ću sam postaviti. U pogledu igre, možda bi samo u odbrani trebalo da dodamo nešto. O personalnom pitanju je možda rano govoriti, mada mislim da najveći broj ljudi još nije rekao sve kada su u pitanju vrhunski rezultati. Ostaje da molimo Boga da igrači budu zdravi, jer moramo biti spremniji za takmičenja koja dolaze.

Kakav ste dogovor postigli sa Odbojkaškim savezom Jugoslavije o vođenju reprezentacije?

Sa OSJ dogovor je postignut o vođenju reprezentacije u kalendarskoj godini koja podrazumeva Svetsko prvenstvo, Svetsku ligu, zaključno sa Evropskim prvenstvom. Nakon toga, ukoliko budemo zadovoljni, razgovaraćemo o daljoj saradnji.

U kojoj meri je takmičenje u jugoslovenskoj ligi kvalitetno i može li se u njoj steći iskustvo dovoljno za nastup u reprezentaciji?

Pripadam onima koji o domaćoj ligi misle pozitivno, nezavisno što to nije liga na nivou italijanske i grčke, ali je kvalitetna. Argumenti za takvo mišljenje su to što je u timovima koji su ove i prošle godine igrali ozbiljniju ulogu u šampionatu bilo dosta mladih igrača, što je liga bila dosta uzbudljiva, ima pet ili čak šest ekipa koje mogu ravnopravno da igraju. Ona nema snagu kao lige u Italiji ili Grčkoj zato što nema stranaca, nema dovoljno visokokvalitetnih starijih igrača koji imaju međunarodno iskustvo. Ako taj podatak uzmemo kao parametar, jugoslovenska liga je svakako ispod najboljih svetskih. Međutim, u tim najjačim svetskim ligama ne razigrava se toliko mladih igrača kao u našoj. Verujem da je bolje imati puno mladih nego dosta prosečnih stranaca.

Iskustvo za nastup u reprezentaciji može se steći na nekoliko načina, a jedan od njih je učesće selekcija npr. do 23 godine na nekom takmičenju tipa Mediteranskih igara ili Univerzijade. Takođe, ove godine naši klubovi učestvuju u evropskim kupovima, što je veliko iskustvo. Dobro je i otići u inostranstvo, ali to vreme za mlade igrače u jugoslovenskoj ligi dolazi za godinu ili dve.