Zašto kažeš šljiva, a misliš na tenk?

Početak - rođen je 11. septembra 1946. u Koštunićima, odakle su i general Momčilo Perišić koga bi se zemljaci rado odrekli, i Vojislav Koštunica. Iz ovog je sela, podno Suvobora, i Anđelija, majka vojvode Mišića. Otac Momčilo i majka Milivojka, seljaci, ponosili su se sinom, đeneralom Jovom, kako ga zovu komšije. Na svaki Vidovdan, kad Jova (poslednjih pet godina) pusti u rad novu fabriku, Momčilo i Milivojka se slikaju za novine...

"General Čeković je strpljiv čovek. I prezime njegovo govori da ume da čeka i sačeka... Od malog i nevidljivog samceta postaje čovek i hrast - tu prostu istinu nosi od malih nogu...", reče, sad pokojni, akademik Antonije Isaković.

Detinjstvo - šunjao se oko kazana i snimao kako čiča peče rakiju.

Verska opredeljenost - sada je pravoslavac, pre je bio komunista.

Nacionalnost- Srbin.

Obrazovanje - osnovnu je pohađao u rodnom i susednom selu Pranjanima, srednju tehničku u Gornjem Milanovcu, pa je privremeno završio školovanje i zaposlio se u fabrici "14. oktobar" u Kruševcu. Ipak, 1966. upisao je Vojno-tehničku akademiju u Zagrebu, gde su se školovali i generali Dimitrijević, Milovanović, Borović, Vujačić, Pantelić, Draganjac, Ristić, koji su do pre par godina činili armijski vrh.

Karijera - sa zvanjem mašinskog inženjera prvog stepena i činom potporučnika raspoređen je u Drugu upravu u Nišu, potom u garnizon u Vranju. Četiri godine bio je tehnički oficir, zatim dobija čin poručnika i ide na drugi stepen Vojno-tehničke akademije, opet u Zagreb. Diplomirao je posle dve godine, stekao čin kapetana i, s ćagom mašinskog inženjera, stiže u Generalštab.

Osam godina usavršavao se u Generalštabu. Od 1983. uhlebljenje je našao u "Jugoimportu" i Saveznoj direkciji za trgovinu robom posebne namene. Zlobnici kažu: "Zašto kažeš šljiva, a misliš na tenk?" SDRP ga je poslao u Kairo, gde je bio pomoćnik vojnog izaslanika (predstavnik Oružanih snaga i direktor predstavništva u Egiptu), mada narod ima lepši naziv za ovakvu rabotu. Za ovaj period vezana je i anegdota o švercu televizora, a da li se radilo o poklonu rođacima ili nečem drugom, više nije ni bitno...

Posle Egipta, specijalizovao se u Norveškoj, još malo je skupljao iskustva po belom svetu, i onda se vratio u zemlju. U SDPR-u je bio referent, pa načelnik sektora. Juna 1996. vanredno je unapređen u general-majora, a decembra iste godine, kada SDRP postaje Javno preduzeće, Savezna vlada imenuje ga za direktora "Jugoimporta" SDRP, čijeg UO predsednik je bio i naš vajni eks- predsednik Zoran Lilić, drug Moamera Gadafija...

Godine 1999. Vlada SRJ odredila je "Jugoimport" za koordinatora nastupa jugoslovenskih firmi u programu "Nafta za hranu". Slobodan Milošević, osim eks načelnika Generalštaba, generala Perišića, vodio je u Kinu i generala Čekovića... Sličnih navoda ima koliko vam drago, a svi do jednog svedoče da je ova firma uvek bila pod šapom države, ma šta radila. E, sad, što je Čeković pristao da bude isturena figura, to je druga stvar. Čak je prenosio pozdrave od Miloševića Sadamu...

Posle NATO agresije oglasio se: "Ako je nekada Tito, posetama Africi i Aziji, donosio poslove, VJ je uspešnom odbranom zainteresovala mnoge države iz, takozvanog, trećeg sveta da kupuju znanje i stručnjake kod nas.".

Stranački angažman - da li je i koje je partije bio član, nije poznato, ali je Veliku plaketu za doprinos odbrani slobode i nezavisnosti dodelio Miloševiću.

Zanimljivosti - obožava privredno-turističku manifestaciju "Kosidba na Rajcu", u kategoriji političar-kosac osvojio je treće mesto. Napisao je i knjigu "Jutro novog veka".

Poklonio je srpsku kuću, staru dve stotine godina, plus 65 ari okućnice, Emiru Kusturici. Ganut, Kusturica je rekao da će njegova nova adresa biti Koštunići... Osnovao je nevladinu organizaciju (sada ih je 895 samo u Srbiji), pod imenom "Društvo srpskih domaćina". Osnovao je "Etnoart" i Americi isporučio 100.000 litara šljivovice, a Ameri su ocenili da je naša šljiva među najboljim vrstama viskija. S francuskim "Sikomom", najavio je proizvodnju voćnog deserta na bazi genetski neizmenjene soje, nešto slično voćnom jogurtu. Planirao je i farmu ovaca u selu Vrncani, a kako u Pranjanima već radi klanica, azijskim prijateljima ponudio bi jagnjetinu šerijatske obrade - oružje, ionako, više ne može, ne daju mu...

Kao predsednika KK "Borac", nerviralo ga je što uspešni Čačani ne pomažu ovaj, kako reče, hram košarke. Obožavaoci su ga krstili "Prometej iz Koštunića", a njegova kćerka Milica (za života stigla je na spomen-ploču, u vidu raspolućene jabuke, povodom godišnjice NATO agresije), obratila se Čelzi Klinton...

Ni nova, dosovska vlast, nije se odrekla generala. Zemljak Koštunica, kome su posvećene cele četiri strane u luksuznom izdanju o SDRP-u i Čekoviću(380 stranica) unapredio ga je, opet vanredno, u generala-potpukovnika 31. decembra 2001. Ima nekih koji misle da i ovaj viši čin, bez potrebne škole, dobio zahvaljujući vezama sa SPS-om i JUL-om...