Danas sastanak ministara finansija

Osnovni cilj sastanka je pronalženje rešenja krize koja je poslednjih dana sve snažnije pogađa privredu vodećih zapadnih zemalja. Tokom minula dva dana na glavnim zapadnim finansijskim tržištima zabeležen je, sudeći prema agencijskim izveštajima iz Njujorka, Londona, Pariza, Frankfurta i ostalih velikih centara, oštar pad glavnih indeksa akcija i svih drugih bitnih indikatora poslovanja.

Pad indeksa akcija na Tokijskoj berzi juče je bio najviši od oktobra 2005. godine, a situacija na tržištu efekata u Parizu najlošija od prošlog leta.

Azijske berze bi, prema mišljenju tamošnjih tržišnih eksperata, mogle da odreaguju velikim padom poslovne aktivnosti na sve jače znake početka recesivnog talasa u SAD.

Sredinom ove sedmice se jako pogoršala i poslovna klima na nizu skandinavskih i drugih zapadnoevropskih berzi, što je podstaklo ministre finansija četiri najmoćnije članice Evropske unije da obave hitne konsultacije u francuskoj prestonici.

Danas se, doduše, na većini najvećih finansijskih tržišta osetila blaga uzlazna korekcija, ali su sve dugoročnije prognoze suštinski nepovoljne, ocenjuju tržišni krugovi u Londonu.

Ministar finansija Velike Britanije Alister Darling je, uoči dolaska u Pariz, izjavio da tekuća finansijska kriza ima "globalne razmere" i da su za njeno rešavanje neophodne hitne mere i brza dejstva, prenele su agencije.

Darling je rekao da sve četiri zemlje, učesnice pariskog skupa, dele zajednički stav da su, u cilju prevazilaženja sadašnjeg kriznog stanja, neophodne ne samo mere na na nivou vlada, već i centralnih banaka ekonomski najmoćnijih zemalja.

Samo primenom tih, kombinovanih mera moguć je izlaz iz sadašnje krize koja je zahvatila globalna finansijska tržišta, kao i izbegavanje sličnih pojava u budućnosti, zaključio je Darling.

Zajednička akcija vodećih zapadnoevropskih zemalja i SAD u cilju regulisanja nastale finansijske krize je, međutim, otežana i zbog namere Uprave federalnih rezervi SAD da dodatno i osetnije snizi baznu kamatu, dok je Evropska centralna banka istovremeno sklonija da još poveća osnovnu interesnu stopu, u cilju suzbijanja inflatornih tendencija, upozoravaju zapadnoevropski ekonomisti.