U Kolubaru uloženo 3,7 mlrd. dinara

Pomoćnik direktora najvećeg ugljenokopa u Srbiji za održavanje tehničkih sistema Miodrag Joksimović je u kompanijskom mesečniku "Kolubara" precizirao da je za 10 meseci u 2007. godini u održavanje svih 15 "Kolubarinih" sistema uloženo 1,7 milijardi dinara.

Sezona "podmlađivanja opreme" počela je 19. februara 2007. kompletnim remontom opreme na Polju "B", a završena 29. novembra 2007. radovima na Prvom BTO (bager-transporter-odlagač) sistemu površinskog kopa "Tamnava - Zapadno polje".

Joksimović tvrdi da su radnici "Kolubra Metala", koji su godinama neprikosnoveni u ovom poslu, remontovali 15 rotornih bagera, deset odlagača, sedam bandvagena, jedan bager "vedričar" i jedan "rudis".

Zahvaljujući pravovremenim i kvalitetno urađenim remontima rudari "Kolubare" su u 2007. oborili rekorde u proizvodnji uglja sa 29,25 miliona tona.

Rekord je oboren i u uklanjanju jalovine, a iznosio je 78,3 miliona kubnih metara otkopane zemlje i peska.

Joksimović je rekao da će prema planu za 2008. na remonte i tekuće održavanje "Kolubarine" opreme biti potrošeno nešto više od 4,8 milijardi dinara.

Od lignita iskopanog na četiri površinska kopa RB "Kolubara" u Srbiji se godišnje proizvede svaki drugi kilovat električne energije.

U Kolubaru za 10 godina biće uloženo milijardu evra

U RB "Kolubara" će u narednih 10 godina biti uloženo više od milijardu evra u opremu i otvaranje novih površinskih kopova uglja, izjavio je pomoćnik direktora najvećeg ugljenokopa u Srbiji za strateška pitanja Miroljub Božović.

Božović je u izjavi za mesečnik "Kolubara" naveo da opredeljenje da se u termoelektranama grade dva nova bloka za proizvodnju struje od po 700 megavata (MW) mora da "mobiliše sve u lancu odlučivanja", od EPS-a do Ministarstva za energetiku Srbije, kako bi se do 2015. otvorili novi površinski kopovi lignita.

Strategijom razvoja energetike Srbije do 2015. i Vladinom uredbom o programu njenog ostvarivanja rezerve lignita u Kolubarskom basenu procenjene su na 2,2 milijarde tona, a kašnjenje u otvaranju površinskih kopova Polje E i Tamnava - Južno polje dovelo je do "aktiviranja prelaznih rešenja".

Na kopu Tamnava - Zapadno polje planirano je da se godišnja proizvodnja uglja sa sadašnjih 6,6 miliona tona poveća na 11,8 miliona tona, zbog čega je nedavno kreditima Evropske agencije za rekonstrukciju (EAR) i nemačke KfW banke započeto ulaganje u novu opremu vrednu 72 miliona evra, koja će biti u proizvodnji od 2009.

Produžetkom eksploatacije uglja, sa godišnjom proizvodnjom od 13 miliona tona, na Polju D, sa 2010. na 2016. godinu, premostiće se kašnjenje u otvaranju kopova Polje E i Tamnava - Južno polje. Zbog toga je prioritet izmeštanje Vreoca na novu lokaciju, a za preseljenje 1.100 domaćinstava sa 3.300 stanovnika obezbeđeno je oko 150 miliona evra.

Proširuje se i Polje B, koje od 1952. dalo oko 70 miliona tona lignita, u šta će se uložiti oko 46 miliona evra, što će, zajedno sa Poljem C, omogućiti da se do 2015. otkopa još 40 miliona tona uglja.

Nedavnim premeštanjem 4,6 kilometara korita reke Kolubare započeto je otvaranje površinskog kopa Veliki Crljeni u šta će biti uloženo 95 miliona evra.

Taj kop bio bi zamena za Tamnavu - Istočno polje, čiji je eksploatacioni vek pri kraju, a uz Vreoce treba preseliti i Cvetovac kako bi se do 2016. godine proizvelo 20 miliona tona uglja sa godišnjim učinkom od tri do pet miliona tona lignita.

Zamašan poduhvat je otvaranje Polja E, kolje će biti zamena za Polje D RB Kolubara, sa projektovanom godišnjom proizvodnjom od 12 miliona tona uglja do 2050. godine.

Procenjuje se da će na tom kopu eksploatacija lignita početi 2014. godine uz neophodna ulaganja od oko 530 miliona evra, s obzirom na to da treba izmestiti reku Peštan i na njenom novom koritu uraditi pet brana, kao i deo puta Vreoci-Aranđelovac, deo lokalne pruge i dalekovoda.
Planirano je i izmeštanje dela Zeoka, Medoševca i Vreoca, izgradnja infrastrukture u naselju Jelav, te modernizacija i revitalizacija većeg dela opreme na Polju D.

Najsloženiji poslovi planirani su za otvaranje kopa Tamnava - Južno polje, koji bi od 2015. u narednih 40 godina davao po 12 miliona tona lignita godišnje uz premeštanje korita reka Kolubara, Peštan, Lukavica i Vraničina, dela Ibarske magistrale i pruge Beograd-Bar, dela puta Lajkovac-Obrenovac, elektroenergetskih postrojenja, te izvorišta gradskog vodovoda u Lazarevcu.

U planu je i otvaranje kopa Radljevo, koji bi do 2014. davao sedam miliona tona uglja godišnje uz investiciona ulaganja od oko 240 miliona evra. Planiran je i konačni dovršetak izgradnje dva bloka pre 15 godina započete TE-TO "Kolubara B" u Kaleniću, kod Uba, kao i izgradnja nove elektrane TENT-3 u Obrenovcu.