Dobro mesto za "lovce u mutnom"

Pravni savetnik brokerske kuće BDD Synergy Capital, Mirjana Stanojević upozorava da Komisija za hartije od vrednosti kao telo koje bi trebalo da sprečava insajdersko poslovanje do sada nije javno objavila ni jedan slučaj otkrivanja takve nelegalne trgovine na berzi.

Ona objašnjava da je insajd trejding situacija kada kao investitor posedujete, i u berzanskom poslovanju iskoristite neku informaciju koja vam je dala prednost u odnosu na druge igrače na berzi.

“Ne bih da prejudiciram da je takvog trgovanja bilo na našoj berzi, ali bilo ga je. Ipak, kao veliki problem pokazalo se to što Komisija za hartije od vrednosti kao regulatorno telo do sada nikada nije aktivno učestvovala u otkrivanju insajd trgovanja i nikada javno nije objavila slučajeve u kojima su insajderi ili investitori koji su profitirali na takvim poslovima razotkriveni”, kaže ona.

Mirjana Stanojević objašnjava da “ne moramo da se poredimo sa Amerikom gde ni državnici, ni direktori multinacionalnih kompanija koji učestvuju u insajd poslovanju nisu pošteđeni pred zakonom, dovoljno je da bacimo pogled na Hrvatsku i na slučajeve insajd trgovine koji su sankcionisani, pa da shvatimo da mehanizmi kontrole mogu dobro da rade i na malim i tranzicionim tržištima”.

Direktor Komisije za hartije od vrednosti, Milko Štimac kaže za sajt B92 da po važećem Zakonu o tržištu hartija od vrednosti, Komisija ima premala ovlašćenja da bi mogla sama da se izbori sa slučajevima insajd trgovine.

Štimac kaže da je insajd trgovanje nešto što je najteže dokazati na tržištu kapitala, “a kad se tome doda i slaba ingirencija Komisije, kao što je to u Srbiji slučaj, onda to postaje zaista veliki problem”.

“Prema važećem zakonu, kada Komisija posumnja ili čak i otkrije insajd trgovanje nema nikakve mogućnosti da zaustavi tu transakciju. Umesto toga Komisija ima obavezu da sve relevantne podatke prikupi i da slučaj preda tužilaštvu. Neposredno vezano za insajd poslovanje je i neredovna objava takozvanih "bitnih podataka" u firmi u dnevnim novinama sa tiražom većim od sto hiljada primeraka”, objašnjava on.

Štimac navodi i da se dešavalo da se na važnoj informaciji ostvari dobra zarada jer se ne objavi i ostane privilegija uskog kruga ljudi koji je zloupotrebe, ili se objavi u novinama sa malim tiražom čime mnogi investitori bivaju uskraćeni za bitan podatak.

“Komisija ni u tu nema nadležnosti da na neki način opomene ili sankcioniše takvu kompaniju, već nas zakon upućuje da prikupimo dokaze i o svemu obavestimo tužioca. Mi smo do sada imali više takvih slučajeva, ali ne znam kakav je epilog tih slučajeva jer nismo dobili povratnu informaciju”, kaže Štimac.

Direktorka beogradske berze Gordana Dostanić, na nedavno održanom okruglom o Zakonu o tržištu harija od vrednosti pokrenula je incijativu da se promena postojeće regulative fokusira u pravcu davanja većih ingirencija Komisiji za hartije od vrednosti u cilju sprečavanja insajd trgovanja.

Ona kaže da je “berza nadležna za praćenje rada njenih članova, dakle orijentisana je na brokere. To znači da na osnovu ponašanja brokera, pogotovo kada se vidi ko je njihov klijent, Berza može da posumnja da se neko trgovanje dogodilo na osnovu insajd informacije”.

“Zakonom je definisano da se kao sumnjivi, posebno prate slučajevi većeg procenta rasta ili pada određene akcije, kao i veći obim trgovanja u odnosu na prosek. Ako posumnjamo da je neki broker radio za nekog ko je bio u posedu insajd informacije, Berza sastavlja specijalan izveštaj koji dostavlja institucijama koje su direktno nadležne za kontrolu klijenta što je kod nas Komsiija za hartije od vrednosti”, objašnjava ona.

Gordana Dostanić kaže i da “Komisiji kao regulatornom telu treba obezbediti podršku specijalnih jedinica u okviru Ministarstva unutrašnjih poslova, kao i posebnog odeljenja u okviru tužilaštva koje će se baviti manipulacijama na tržištu hartija od vrednosti, a posebno slučajevima insajd trgovanja”.

Prema njenim rečima, iskustva stranih, razvijenih tržišta pokazala su da čak i uz veliku institucionalnu podršku istraga u otkrivanju i dokazivanju insajd trgovanja može da traje i po nekoliko godina.

“U nekim slučajevima tek nakon četiri - pet godina konačno se utvrdi da li je neko trgovanje bilo bazirano na insajd informaciji, ko je imao koristi i kojim kanalima je insajd informacija, od nekog ko je definisan kao ‘insajder’ došla u posed osobe koja je trgovala na berzi”, kaže ona.

“Sa druge strane, postojećim zakonom kao ‘insajderi’ u Srbiji definisane su sve osobe koje imaju veze sa kompanijom, uključujući menadžment ali i svakog, pa i najmanjeg akcionara. Takva široka definicija drastično otežava istragu, iako je jasno da svaki akcionar nema jednaku poziciju u posedovanju važnih informacija preduzeća i da nema ni jednake mogućnosti za zloupotrebu”, dodaje Dostanić.

Ona kaže da treba bolje definisati i samu insajd informaciju kao i insajd trgovanje. Pošto se konstantno širi lepeza načina kojima se nelegalno trguje na berzi, na razvijenim tržištima se konstantno osavremenjuju i modeli borbe protiv ovakvog trgovanja.

“Ako tržišta poput Američkog imaju tu potrebu za stalnim inovacijama u borbi protiv insajd trgovanja, onda tranziciona tržišta poput srpskog imaju još veću potrebu da takve zloupotrebe prvo bazično, zakonom dobro definišu, a da potom i uspostave adekvatnu institucionalnu kontrolu i sankcionisanje insajd trgoavanja”, naglašava Gordana Dostanić.

Primeri iz sveta

Tokom ove godine, najveću pažnju privukao je slučaj njujorškog berzanskog analitičara Stanislava Špigelmana koji je za insajdersko poslovanje osuđen na tri godine zatvora.

Špigelman je optužen da je odavao poverljive informacije da će kompanija Ribok biti prodata Adidasu. Na osnovu tih podataka nekoliko hrvatskih državljana kupilo je akcije Adidasa po niskoj ceni, da bi ih nakon nekoliko dana prodali znatno skuplje, na čemu su zaradili oko sedam miliona dolara.

U fokusu poslovnih evropskih krugova je i istraga insajderskog trgovanja deonicama aeronautičke kompanije EADS, koja je vlasnik 80 odsto kompanije Erbas. Na optuženičkoj klupi se našao izvršni potpredsednik EADS-a Noel Forgeard za koga je utvrđeno da je zloupotrebio svoj položaj tako što je prodao svoje deonice Erbasa, samo nekoliko dana pre nego što njihova vrednost značajno pala na tržištu.

Forgeard je posedovao informaciju da EADS ima tehničkih problema sa isporukom aviona koja može da obori cenu deonica i pre javnog objavljivanja informacije je izvršio transakciju.