Bonjour Russia

Muzej Kunst Palast u Dizeldorfu postavio je jedinstvenu gostujuću izložbu vrhunskih radova francuskog i ruskog modernog slikarstva, pod naslovom “Bonjour Russia” sa 120 remek dela nastalih između 1870 i 1925, iz fundusa 4 najveća ruska muzeja – Puškinovog muzeja i Tretjakovske galerije iz Moskve i Ermitaža i Ruskog državnog muzeja iz Sankt Peterburga.

Ova izložba, koja će u Nemačkoj trajati do 6. januara, posle čega se seli u Kraljevsku akademiju umetnosti (Royal Academy of Arts) u Londonu, koji će kao kulturna meka Evrope sigurno privlačiti mnogobrojne poklonike umetnosti do aprila naredne godine, stavlja akcenat na period između 1870. i 1925, ukazujući na paralele, uzajamne uticaje i razvojni put ruskog i francuskog stvaralaštva, baveći se ujedno istraživanjem glavnih pravaca moderne umetnosti od realizma i impresionizma do apstraktnog slikarstva.

Spektar izloženih radova kreće se od ruskog realizma Ilje Repina do prosedea čiji je začetnik bio Sezan, i dalje ka pravcima fovizma, naivnog slikarstva, kubistickog futurizma i apstrakcije.

Izloženi su glavni radovi najznačajnijih pionira modernog francuskog i ruskog slikartstva , među kojima su Renoarov “Portret Žan Samari”, Sezanov “Most San Viktoar”, Van Gogov “Portret dr Reja”, “17. oktobar 1905” Ilje Repina, Matisov “Ples”, Pikasovi “Kupači”, zajedno sa radovima Kandinskog, Tatlina i Maljeviča.

Fokus je stavljen na stvaralaštvo predstavnika ruske moderne umetnosti pod snažnim uticajem njihovih francuskih uzora, istražujući do tada nepoznata područja u umetnosti i otvarajući nove horizonte, ne samo u Rusiji, već čitavoj Evropi.

Selekcija iz najprestižnijih ruskih muzeja svedoči o slavnom istorijatu prikupljanja ruskih umetničkih dela i njihovom uticaju na razvoj moderne umetnosti.

Za osnivanje Puškinovog muzeja u Moskvi 1912. koji je čuven po najvećoj zbirci francuskih impresionista u Rusiji, zaslužan je Ivan Cvetajev, profesor teorije i istorije umetnosti na Moskovskom univerzitetu.

Tretjakovska galerija u Moskvi ima u svom fundusu čak sto hiljada umetničkih dela što je čini najvećom kolekcijom u svetu, sa akcentom na slikarstvo realizma 19. veka, kao i na portrete ličnosti iz ruske kulture i umetnosti, okupljenih oko imućnog trgovca umetninama i tekstilnog magnata Pavela Tretjakova. Cela njegova, kao i kolekcija njegovog brata, zaveštana je gradu Moskvi 1892. Fundusi oba pomenuta muzeja dopunjeni su radovima oduzetih iz raznih privatnih kolekcija posle Ruske revolucije 1917. godine.

Prvoklasni radovi, pre svega impresionista kao što su Mone i Renoar, zatim Gogen, Sezan, Van Gog, Matis i Pikaso, koji su pripadali privatnim zbirkama Sergeja Ščukina i Ivana Morosova, postali su neprocenjiv doprinos kolekcijama moderne umetnosti Ermitaža i Puškinovog muzeja. Radi podsećanja, neprevaziđenom sjaju Ermitaža kamen temeljac udarila je upravo Katarina Velika, kupujući po Evropi na stotine umetničkih predmeta sredinom 18. veka. Ermitaž se svrstava među najstarije i najveće muzeje sveta, zamišljen i osnovan za potrebe carske kolekcije, danas zauzima pet istorijskih palata u kojima je smešteno 3 miliona eksponata, pokrivajući kompletnu istoriju ljudskog stvaralaštva, uključujući i dela Leonarda, Rafaela, Mikelanđela, Ticijana i Rembranta.

Ruski državni muzej u Sankt Peterburgu koji je osnovao car Nikolaj II 1895, poseduje najobimniju zbirku ruske umetnosti posle Tretjakovske galerije, od srednjovekovnih ikona do avangarde.

Ruski realizam i uticaj francuskog naturalizma

Izložba u Dizeldorfu obuhvata četiri glavne teme, najpre prezentaciju ruskih realista i uticaj francuskog naturalizma, ilustrujući razvoj ruske umetnosti preko značajne grupe umetnika koji su svoj fokus usmerili na ruski pejsaž, savremene socijalne probleme, scene iz seoskog života, nacionalnu istoriju, i potrebu za nacionalnim identitetom obeležavajući na taj način kraj 19. veka. Ovde se pre svega misli na stvaralaštvo Ilje Repina, Ivana Kramskoja, Isaka Levitana, Valentina Serova i Mihaila Nesterova, rame uz rame sa francuskim umetnicima tzv. Barbizon škole kao što su Teodor Ruso, Šarl Dobinji i Žan Fransoa Mile.

Kolekcije Morosova i Ščukina

Drugi segment izložbe prikazuje remek dela koja su sakupljala dva velika moskovska kolekcionara, Ivan Morosov i Sergej Ščukin, ukazujući ujedno i na njihova različita i sasvim svojstvena interesovanja. Oni se nesumljivo svrstavaju među najbriljantnije i najsmelije kolekcionare svog vremena, pohodeći Pariz u potrazi za ostvarenjima impresionista i post-impresionista, među kojima su dela Monea, Renoara, Sezana, Van Goga, Gogena, Matisa i Pikasa. Posebnu atrakciju predstavlja Matisova slika “Ples” koju je Morosov kupio za svoju vilu u Moskvi, postavši tako najveći Matisov mecena. Očekuje se da će ova slika ujedno biti najsenzacionalniji eksponat na nemačkoj izložbi.

Sergej Dijagiljev i pokret “Svet umetnosti”

Treća celina velike ruske izložbe posvećena je čuvenom pozorišnom impresariju i organizatoru izložbi Sergeju Dijagilevu, koji je odigrao značajnu ulogu ne samo u prezentiranju moderne francuske umetnosti Rusiji, već i promovisanju ideja ruske avangarde i kulture, predvođenih Kandinskim i Šagalom, na Zapadu, posebno Parizu. Na samom početku svoje smele karijere apstraktnog slikara, Vasilij Kandinski je teme preuzete iz ruskih bajki kombinovao sa fovističkim bojama, dok je Mark Šagal prisvajao elemente francuskog kubizma u njemu svojstveno poetsko viđenje rusko-jevrejskog folklora. Među hrabrim inovatorima koji se ovde nalaze su imena Kustodijeva, Serova, Šaljapina, Larionova, Gončarove i Ane Ahmatove.

Moderna ruska umetnost: od naïve do apstrakcije

Preplitanje između ruske i francuske umetnosti naročito je bilo plodno na početku 20. veka. Tako poslednji deo izložbe obuhvata impresivni kaleidoskop inovacija i brzog smenjivanja umetničkih pravaca. Na scenu stupaju smele kubističke interpretacije Larionova i Gončarove, naročito pod uticajem Sezana i Gogena, ali i sjajni eksperimentalni radovi umetnica Olge Rozanove, Ljubov Popove i Aleksandre Eksterove. Publika će još videti proslavljeni triptih Kazimira Maljeviča, koji se smatra ikonom moderne umetnosti - “Crni skver”, “Crni krug” i “Crni krst”, kojim on odbacuje sve forme slikarske tradicije svrstavajući se među simbole čiste apstrakcije suprematizma.

Moderna francuska umetnost je nesumljivo ponudila konstantan kriterijum za razvoj ruske umetnosti na završetku 19. i početkom 20. veka.

Raznovrsni načini na koje su mnogobrojni ruski umetnici oba pola tako uspešno kombinovali uticaje sa Zapada sa bogatim kulturnim nasleđem svoje zemlje, ne samo da su kreirali jedinstven procvat ruske umetnosti, već su ostavili pečat na razvoj celokupne istorije savremene umetnosti uopšte.

Muzej je izdao katalog za ovu izuzetnu priliku, koji ima za temu istraživanje veze između francuske i ruske umetnosti od sredine 19. veka do 1920, perioda u kojem su se javili nekih od najznačajnijih pravaca moderne umetnosti. U katalogu se nalaze i eseji kustosa moderne evropske umetnosti Ermitaža kao i direktora ove prestižne institucije u Sankt Peterburgu.

Zanimljivosti: Bum ruske umetnosti

U svetskim umetničkim krugovima poznata je činjenica da su se na tržištu umetnina poslednjih godina čvrsto pozicionirali ruski kupci, i tome u prilog govori spektakularni događaj koji se odigrao u aukcijskoj kući “Sadbiz” (Sotheby’s) prošlog septembra, kad je izvesni kontroverzni moskovski biznismen sa povećim udelom u jednom engleskom fudbalskom klubu, kupio kompletnu kolekciju ruske pred-revolucionarne umetnosti koja je pripadala bračnom paru Rostropovič-Višnjevskaja, za 36 miliona funti, što je u tom trenutku predstavljalo 35% više od procenjene vrednosti. Slike koje su za života sakupljali čuveni ruski čelista i njegova supruga u dijaspori, tako će se konaćno naći u nekom od ruskih muzeja. Ovo je pokazatelj jedne nove tendencije na tržistu ruskih umetničkih predmeta, koje sad kupuju novi bogataši i vraćaju ih u domovinu odakle su raznim putevima i kanalima u toku duge turbulentne istorije napuštali granice Sovjetskog Saveza.

Samo nekoliko godina ranije, jedan drugi Rus zapanjio je prisutne kad je kupio kompletnu kolekciju Forb Faberže (Forbes Faberge) za 120 miliona dolara. Tako danas Rusi predstavljaju 9% kupaca umetnina u svim aukcijskim kućama širom sveta a celih 80% na tržištu ruske umetnosti, kupujući umetničke predmete čije su se cene već odavno vinule u stratosferu. Glavni centar prodaje još uvek su aukcijske kuće u Londonu i sve prodaje po pravilu dostižu rekordne sume. Uz neizostavnu pomoć konsultanata i priručnika, ruski kupci postaju ozbiljni igrači na svetskom tržištu umetnina a njihovo interesovanje se kreće od savremene umetnosti, ikona, starog nakita, antikviteta do poštanskih maraka.

Kuća Kristi (Christie’s) organizovala je nedelju ruske umetnosti u toku koje će se u ponudi naći slike, knjige, rukopisi i ikone. Početna cena za Faberžeovo Rotšild (Faberge- Rotschild) jaje će se kretati između 6 i 9 miliona funti, što obećava veoma uzbudljivo nadmetanje, dok Sadbiz (Sotheby’s) najavljuje slike dve avangardne ruske umetnice, Gončarove i Popove. Za sad je međutim potpuno nepoznato, da li će ovi predmeti neprocenjive vrednosti postati deo trajnih kolekcija svojih novih vlasnika sa izgledima da ih jednog dana daruju velikim ruskim institucijama kulture i umetnosti kako su činili njihovi prethodnici, ili su ruski kupci tek inicijatori jedne nove globalne euforije i nabavljaju ih samo radi dalje trgovine.