Inflacija u zoni evra veća od 3%

Novembarski nivo inflacije je najveći mesečni nivo od početka 2002. godine, kada je jedinstvena evropska valuta uvedena u promet, objavljeno je u Briselu. Podaci Statističke službe EU (Evrostat) pokazuju da je novembarska inflacija bila osetno veća u odnosu na ranija očekivanja i iznad nivoa zabeleženog u oktobru i septembru, od 2,6 i 2,1 odsto.

Najveći uticaj na rast novembrskih cena imalo je poskupljenje osnovnih prehrambenih proizvoda - mleka, sira, jaja... - ali i uvećanje izdataka za nabavku lož-ulja i drugih naftnih prerađevina.

Sadašnji nivo inflacije u zoni evra je osetno iznad dvoprocentnog maksimuma koji je za tu grupaciju utvrdila Evropska centralna banka (ECB).

ECB će zbog tekućeg rasta inflacije biti pod dvostrukim pritiskom, ocenjuju finansijski stručnjaci i objašnjavaju da visok nivo rasta cena zahteva od te centralne banke da vodi vrlo opreznu kreditnu politiku, dok oštra globalna kreditna kriza može pojačati apetite za labavljenje bančinih interesnih stopa, kako bi se regionalnoj privredi omogućilo da lakše posluje.

Najveća inflacija među članicama monetarnog bloka u novembru je zabeležena u Sloveniji (5,7 odsto). Ta zemlja je postala članica evropskog monetarnog bloka početkom ove godine.

U Nemačkoj, čija privreda je po snazi bez premca u regionu, novembarska inflatorna stopa od 3,3 odsto je takođe premašila prosek zone evra, dok je Holandija po tom pokazatelju, sa inflacijom od svega 1,8 procenata, bila najuspešnija.

Na nivou EU je takođe, prema podacima Evrostata, u novembru zabeležena prosečna inflacija od 3,1 odsto, ali je u 27-članom bloku Letonija u novembru imala veoma visoku inflaciju od 13,7 odsto.

Bugarska, koja je u EU ušla početkom ove godine, takođe je prošlog meseca imala visoku inflaciju (11,4 odsto), a sledi je Estonija sa inflatornom stopom od 9,3 procenta.