Na današnji dan, 12. decembar

1586. Umro je Ištvan Batori, knez Transilvanije od 1571. i poljski kralj od 1575, koji je tokom vladavine uspeo da konsoliduje prilike u zemlji i da osigura poljsku prevlast na Baltiku. Osnovao je univerzitet u Vilnjusu 1579.

1821. Rođen je Gistav Flober, klasik francuskog realističnog romana, autor dela "Gospođa Bovari", zbog kojeg je bio optužen za povredu javnog morala ("Buvar i Pekiše", "Sentimentalno vaspitanje", "Salambo", "Iskušenja svetog Antonija").

1863. Rođen je norveški slikar Edvard Munk, jedan od začetnika ekspresionističkog likovnog izraza. Radio je portrete (Ibzen, Strindberg, Malarme) i pejsaže, a najpoznatija njegova slika je "Krik".

1873. U Srbiji je uveden dinar kao novčana jedinica, čime je otklonjen monetarni haos i upotreba više od 40 vrsta tuđeg metalnog novca: dukata, forinti, talira.

1894. Japanske trupe su počele invaziju Koreje.

1896. Đuljielmo Markoni je u Londonu prvi put javno prikazao bežičnu radio-telegrafiju.

1913. Slika Leonarda da Vinčija "Mona Liza" pronađena je u Firenci, dve godine pošto je ukradena iz pariskog muzeja "Luvr".
1915. Rođen je američki pevač i filmski glumac Frenk Sinatra, koji je svetsku slavu stekao nizom muzičkih hitova, poput pesama "Stranci u noći" i "Njujork, Njujork". Dobitnik je Oskara za film "Odavde do večnosti".

1915. Poleteo je prvi avion načinjen u potpunosti od metala, koji je konstruisao Nemac Hugo Junkers.

1918. Srpska vojska je, po završetku Prvog svetskog rata, ušla u Zemun, čime je okončana dvovekovna vladavina Habzburške monarhije u tom gradu.

1920. Konstituisana je Ustavotvorna skupština Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Rad Skupštine, kojoj je predsedavao hrvatski političar Ivan Ribar, trajao je više od šest meseci i okončan je donošenjem Vidovdanskog ustava 28. juna 1921.

1940. Kraljevina Jugoslavija je u Drugom svetskom ratu potpisala s Mađarskom pakt o večnom prijateljstvu, u nameri da poboljša odnose s Nemačkom.

1958. Umro je srpski matematičar, astronom i geofizičar Milutin Milanković, osnivač Katedre nebeske mehanike na Beogradskom univerzitetu, tvorac teorije o pomeranju Zemljinih polova. Napisao je više od 700 monografija, studija, udžbenika i popularnih dela.

1958. Umro je srpski pravnik i istoričar Slobodan Jovanović, profesor Beogradskog univerziteta, predsednik Srpske kraljevske akademije, najznačajniji srpski pravni pisac i teoretičar države u 20. veku. Tokom Drugog svetskog rata bio je predsednik jugoslovenske vlade u emigraciji u Londonu (1942-43), a posle rata je u odsustvu osuđen na 20 godina zatvora na procesu Draži Mihailoviću. Umro je u emigraciji u Velikoj Britaniji.

1963. Kenija je postala nezavisna država u okviru Britanskog komonvelta, s Džomom Kenijatom kao premijerom. Na isti dan, 1964. postala je republika, a Kenijata prvi predsednik.

1969. Grčka se povukla iz Saveta Evrope i time izbegla da zbog vojnog režima i kršenja ljudskih prava bude izbačena iz te evropske institucije.

1979. Grupa generala izvršila je vojni udar u Južnoj Koreji i preuzela vlast.

1983. Šiitski ekstremisti aktivirali su automobile bombe ispred američke i francuske ambasade u Kuvajtu. Pet osoba je poginulo, a 86 ranjeno.

1992. Na indonežanskim ostrvima Flores i Babi u zemljotresu je poginulo najmanje 2.200 ljudi.

1993. Rusi su na referendumu, prvom slobodnom izjašnjavanju od 1917, izglasali novi ustav, kojim je predsednik Boris Jeljcin dobio široka ovlašćenja. Spor oko ustava doveo je početkom oktobra do tragičnog konflikta sa komunistima i ekstremnim nacionalistima u kojem je poginulo više od 150 ljudi.

2000. Eritreja i Etiopija potpisale su u Alžiru mirovni sporazum kojim je okončan dvogodišnji rat oko granica.

2000. Umro je Ndabaningi Sitole, jedan od vodećih crnačkih lidera 60-ih i 70-ih godina prošlog veka. Bio je osnivač i predsednik Afričke nacionalne unije Zimbabvea, koju je osnovao 1963.

2002. U Beču je Stalni savet OEBS-a odlučio da produži mandate svojih misija na prostoru bivše Jugoslavije.

2003. Umro je bivši predsednik Azerbejdžana, Hajdar Alijev, koji se na političkoj sceni te zemlje nalazio više od 30 godina.

2005. Američki predsednik Džordž Buš izjavio je da je oko 30.000 građana Iraka poginulo u ratu u toj zemlji, od početka invazije 20. marta 2003.