Više gojaznih nego neuhranjenih

Stoga se može govoriti o svetskoj epidemiji gojaznosti, koja je ozbiljan faktor rizika za razvoj i porast bolesti srca i krvnih sudova, dijabetesa i malignih oboljenja. U Srpskoj akademiji nauka i umetnosti počela je međunarodna konferencija o gojaznosti, s ciljem proučavanja svih mogućnosti prevencije i zaustavljanja narastajućeg problema gojaznosti u Srbiji.

Svaki drugi stanovnik Srbije je prekomerno uhranjen, a petina stanovništva je klinički gojazna. Bitan faktor je siromaštvo, koje nameće ishranu s više brašna, krompira, mesa, odnosno hranu koja pruža osećaj sitosti i goji, ali je važno i to što je primetna popularizacija brze hrane.

"Gojaznost je pandemija koja je tu i koja će ostati. I ako se odreknemo bureka i tulumbi, prženica sa slaninom, brza hrana je, nažalost, sve prisutnija, a i jedno i drugo vodi istom rezultatu, gojaznosti", kaže Bogdan Đuričić, akademik i dekan Medicinskog fakulteta.

Slično je i u ostalim zemljama tranzicije jer izmenjen način života u novom sistemu koji nastupa nameće nove navike u ishrani, kaže akademkinja Veselinka Šušić.

"U izmenjenim uslovima života, ekonomskim, socijalnim, stresogenim, naravno i da je refleks uzimanja hrane izmenjen, nažalost, uvek u pravcu viška. Hrana je stari, poznat sedativ", kaže ona.

U okviru Svetske zdravstvene organizacije krajem 2006. doneta je Evropska povelja o borbi protiv gojaznosti.

"Mi zaista poslednjih godinu dana intenzivno, kroz Nacionalnu komisiju za suprotstavljanje gojaznosti, pripremamo teren da u 2008. osmislimo značajan nacionalni plan koji bi se oslonio na Evropsku strategiju", kaže ministar zdravlja Tomica Milosavljević.

Nužno je da i Srbija u 2008. dobije jasan i dugoročan nacionalni program za borbu protiv gojaznosti, a istovremeno i za borbu protiv malignih bolesti prevencijom i ranim otkrivanjem.