Brkić:Vlada nije spremna za reforme

Brkić navodi da predloženi budžet znači da će i sledeće godine biti velika javna potrošnja i veliki spoljnotrgovinski deficit, kao i da se država na taj način dodvorava biračima i kupuje njihovu naklonost zbog izbora najavljenih za sledeću godinu.

„Vlada je pravila budžet ne na osnovu ekonomskih parametara, nego u skladu sa političkim okolnostima, odnosno izborima, i društvenim, koje premijer objašnjava kao teške tranzicione okolnosti“, kazao je on.

Prema Brkićevim rečima, Narodna banka Srbije će merama monetarne politike i u 2008. jedina brinuti o inflaciji.

Centralna banka je to činila i prošle i ove godine, a pošto nije bila podržana fiskalnim merama, to je rezultiralo inflacijom od devet umesto planiranih šest odsto, problemima sa kursom i precenjenošću dinara u odnosu na evro i dolar, a što uglavnom koristi uvoznicima robe široke potrošnje, kao i nedovoljnim investicijama. Brkić kaže da država svojim ponašanjem i najavom da će budžet biti socijalan i da će povećanje plata zaposlenima u javnom sektoru u 2008. biti 16 odsto, daje signal svima koji primaju platu iz budžeta da traže njihovo povećanje.

On je ocenio da bi za zaposlene u pravosuđu trebalo primeniti model kakav je prema radnicima Zastave i Jumka primenio ministar ekonomije Mlađan Dinkić, odnosno da poruči svima kojima je plata mala da mogu slobodno da promene posao, odnosno da ne bi smela da bude bolećiva prema svima koji traže povećanje zarada.

„Ne vidim da se efikasnost zaposlenih u državnoj administraciji koji su dobili 22 odsto povećanje ove godine i kojima se planira 16 odsto u 2008, za toliko povećala u ovoj, niti vidim da će se za toliko povećati u sledećoj. Guverner NBS Radovan Jelašić je više puta ukazivao da vlada ne sme da radi to što radi bez realnog povećanja njihove efikasnost“, ocenio je Brkić.

Za njega bi, kako je naveo, dobar signal bio da je vlada u sledećoj godini planirala ozbiljnu reformu državne administracije smanjenjem zaposlenih i da je novac za njihove plate smanjila, odnosno da je planirala da uvede elektronsku vladu i smanji broj zaposlenih.

Gligorov: Veće plate i penzije predizborni pokloni

Ekonomista Vladimir Gligorov je za BBC ocenio da je vlada odustala od najavljenog nominalnog zamrzavanja plata zbog očekivanih izbora u narednoj godini. Zbog toga, prema njegovim rečima, i nije bilo realno očekivati da budžet bude restriktivan.

"Sugestija je sada da se unutar tog fonda plata vrše određena povećanja s idejom da se time postignu odgovarajući izborni rezultati. Pri tome su obećana povećanja penzija tako da su ustvari Božićni i drugi predizborni pokloni i ovog puta na dnevnom redu", istakao je Gligorov.
Vladimir Gligorov se slaže sa ocenama MMF da nerestriktivni budžet ima negativne posledice na makroekonomsku stabilnost u Srbiji i da je neopodno da se smanji javna potrošnja.

"Razlog zbog čega se to želi je naravno zato što će ako se nastavi Narodna banka će morati da nastavi da vodi restriktivnu monetarnu politiku. To znači da će sva ta veća količina novca koja će se isplaćivati preko tih plata, ispoljiti kao povećani uvoz. To bi rezultiralo dolaskom spoljnotrgovinskog deficita i celokupne platnobilansne situacije u kritičnu poziciju", kaže Vladimir Gligorov.

Vlada Srbije usvojila je juče Predlog budžeta za 2008. koji predviđa prihode od 639,6 milijardi dinara i rashode od 654,4 milijardi dinara, uz deficit od 14,8 milijardi dinara.

Nikolić: Budžet bolji od budžeta za 2007.

Saradnik Centra za naučno-istraživački rad Goran Nikolić rekao je da je, ako se tako posmatra, ovaj budžet bolji od budžeta za 2007. godinu, ocenivši da prostor za rast budžeta nije u potpunosti iskorisćen.

On smatra da jeproblem druge vrste, kada se uzme u razmatranje činjenica da je i budžet za 2007. godinu već bio dovoljno ekpanzivan.

"NBS je tražila od Ministarstva finansija, a isto je tražio i MMF, da budžet ove godine bude restriktivan. Zbog svega će NBS morati da preduzme dodatne mere, pre svega, da poveća količinu prodatih blagajničkih zapisa. A, to državu košta mnogo. Samo ove godine koštalo ju je 300 miliona evra, a naredne biće mnogo više", kazao je Nikolić.

Prema njegovim rečima, NBS će, da bi održala stabilnost cena, morati da prodaje te blagajničke zapise i da povlači pare koje će se dodatno emitovati po osnovu budžeta.

"Ministar finansija Mirko Cvetković neveo je da je javna potrošnja smanjena za oko 0, 8 odsto, ali ono što se tačno ne zna jeste koliki su budžeti lokalnih samouprava, pokrajine, fondova", dodao je Nikolić.

Ekonomista Miladin Kovačević smatra da je budžet dovoljno restriktivan da preokrene negativne tendencije u pogledu rasta javne i lične potrošnje.

Prema njegovim rečima, budžet je restriktivan, jer je zaustavio realni rast izdataka za zaposlene u javnom sektoru, išao je na smanjenje subvencija za preduzeća u procesu restrukturiranja, a restriktivan je i u izdvajanjima za investicije i za vojsku gde, iako nije realno smanjen budžet, nije dopuštena ni njegova ekspanzija.

"Rast budžeta za deset odsto je manji od zbira inflacije i BDP-a koji su projektovani za sledeću godinu. Budžet je, dakle, za tri odsto manji od realnih kretanja prihoda i prilagođavanja inflaciji", ocenio je Kovačević.

Ekonomista Jurij Bajec smatra da će sa ovakvim budžetom biti teško u sledećoj godini obezbediti željenu stopu inflacije od šest odsto, jer su budžetski prihodi i rashodi veći za deset odsto.

On je ocenio da je budžet suviše veliki, kao i da su njegovu veličinu diktirali neekonomski činioci kao što su rešavanje pitanja statusa Kosova i Metohije i predstojeći izbori.

Prema rečima Bajeca, trebalo je prihvatiti preporuke ekonomista, ali i Međunarodnog monetarnog fonda da, zbog stabilnosti cena, budžet bude u suficitu.

"U oblasti potrošnje bili su potrebni hrabri potezi, kako u pogledu plata, tako i u pogledu materijalnih troškova", smatra Bajec.