IZIT: "Srpska antiekonomija"

Sadašnji pravci kojima se vodi ekonomija u Srbiji mogu se slobodno nazvati antiekonomijom, ocenjuje Milivoje Kanjevac, direktor Instituta za tržišna istraživanja.

Na konferenciji za novinare, stručnjaci IZIT-a kazali su da dalja apresijacija dinara u septembru i oktobru nije rezultat konkurentske snage srpske privrede. Posledice koje će nastupiti jesu smanjenje izvoza, što dalje vodi smanjenju proizvodnje, a povećanju nezaposlenosti i zaduženosti.

Takođe precenjen dinar ide i na štetu stanovništva koje svoje devizne zalihe menja ispod realne vrednosti, tvrdi IZIT.

Prema rečima Kanjevca, primetno je dalje jačanje domaće valute; dinar je od početka godine jači za 1,3 odsto i ima tendenciju daljeg jačanja.

Ovakvo jačanje, prema tumačenju Kanjevca, nije rezultat konkurentske snage privrede već restriktivne kreditno-monetarne politike Narodne banke Srbije. On je naveo da je stopa inflacije u oktobru u odnosu na decembar 2006. godine dostigla 7,5 odsto, čime su se ispunile pretpostavke da ovogodišnja stopa inflacije završi na 8,6 odsto.

Apresijacija dinara rezultat je restriktivne monetarne politike Narodne banke i u takvom ambijentu, devizni kurs dinara služi prvenstveno kao sidro u stabilizovanju cenovnih pritisaka. Umesto restriktivne politike NBS, po mišljenju stručnjaka IZIT-a, država bi od inflacije trebalo da se štiti pravim antiinflatornim ekonomskim merama koje, kako kaže Kanjevac, nalažu da se ne troši više nego što se ima.

Porast cena je u oktobru bio je 0,8 odsto, a od početka godine 7,5 odsto. Inflacija će do nove godine verovatno dostići 8,6 odsto, što su i bile pretpostavke IZIT-a u junu mesecu. Iako se država protiv inflacije bori sredstvima, koja po mišljenju IZIT-a nisu adekvatna, inflacija je ipak na visokom nivou.

Prognoze privrednog ambijenta do kraja godine su pesimične. I dalje se računa sa izraženim inflacionim tenzijama, izraženom restriktivnom monetarnom politikom, presiranim deviznim kursom koji destimuliše izvoznike, produbljivanjem hronične nelikvidnosti.

Malo bolje prognoze su za prvi kvartal 2008. godine zbog očekivanog „kresanja“ budžeta i javne potrošnje. Javna potrošnja je trenutno preterana i privredu opterećuje preko mere. „Ako je konstatovano još u junu da je javna potrošnja velika, kad je vlada rekla da će 'ispitati' situaciju, postavlja se pitanje, prvo, kako je uopšte dozvoljeno da javna potrošnja bude tolika, a drugo, zašto ništa nije urađeno šest meseci kasnije“, rekao je Kanjevac.

Rast cena na malo ne može da se ne vezuje za direktan uticaj postojećih monopola u Srbiji i vlada bi trebalo da hitno obezbedi Aantimonopolskoj komisiji sve tehničke i druge uslove kako bi mogla da obavlja svoj posao, jer sad za tako nešto nema uslova, rekli su iz IZIT-a.

Uvoz Srbije povećan je za 37 odsto, a izvoz za 39 odsto, ali je i dalje nastavljen spoljnotrgovinski deficit koji je uvećan za 34, 7 odsto u odnosu na prošlu godinu.

Spoljni dug Srbije kontinuirano raste, najviše zahvaljujući privatnom sektoru i dostigao je 22,1 milijardu dolara. U raspodeli učešća u spoljnom dugu Srbije došlo je do velikih promena u odnosu na 2000. godinu, kad je država imala oko 82 odsto učešća, a privatni, banke i preduzeća 18 odsto. Sada je koliko toliko obrnuta situacija, te država ima 38 odsto, a privatni sektor čak 62 odsto udela.

Trend rasta spoljnog duga nastaviće se i do kraja godine mogao bi da dostigne oko 24 milijarde dolara. Novčana masa je veća za 9,1 odsto u odnosu na prošlu godinu, uz stalno povećanje udela depozitnog novca. Likvidna sredstva poslovnih banaka su nedovoljna, iako su krajem septembra bila za 93 odsto veća nego prethodnog meseca.

Ukupne devizne rezerve u ovoj godini iznosile su 14,211 milijardi dolara u septembru 2007. godine, što predstavlja povećanje od 12,5 odsto u odnosu na prošlu godinu, što je rezultat povećanja deviznih rezervi NBS preko otkupa efektive kroz menjačke poslove.

Robna razmena Srbije s Kinom povećana je za 76 odsto ove godine. Iz Kine se uvoze tekstilne proizvode, belu tehniku, mobilne telefone i ostalu tehniku, a ukupna vrednost uvoza je dostigla cifru od 928 miliona dolara. Izvoz u Kinu iz Srbije pritom iznosi samo 3,6 miliona dolara.