Zakon o restituciji od 2008. godine

Prema rečima državnog sekretara u ministarstvu finansija Srbije Slobodana Ilića, donošenje Zakona o restituciji je veoma veliki zakonski poduhvat kojim treba da se isprave višedecenijske nepravde, a pri tom da se pazi da se ne izazovu nove.

"Zakon je vrlo osetljiv i iskustva drugih zemalja su pokazala da ga nije lako doneti, ali ga je još teže primeniti", kazao je Ilić, govoreći na okruglom stolu o privatizaciji građevinskog zemljišta povodom izrade Nacrta zakona o restituciji.

Zakonom o restituciji je predviđeno da se nakon njegovog donošenja, oduzeta imovina u naturi odmah vrati bivšim vlasnicima, a ako to nije moguće oni imaju pravo na obeštećenje koje uvažava njihovo dostojanstvo ali iznos mora biti prihvatljiv za budžet Srbije.

"Ukupan iznos obeštećenja koji obuhvata i jednokratne isplate i emisiju obveznica ne može preći četiri milijarde evra", kazao je Ilić i dodao da obeštećenje bivših vlasnika putem emisije obveznica, ne bi moglo početi odmah, već nakon dve godine od donošenja zakona.

"Donošenjem ovog zakona želimo da povećamo pravnu sigurnost i kredibilitet zemlje čime bi bili atraktivni kako za domaće tako i za strane investitore", naglasio je Ilić.

Predstavnici Lige za zaštitu privatne svojine, kažu da restitucija ne odgovara samo tajkunima koji jeftino kupuju ili uzimaju u zakup građevinsko i poljoprivredno zemljište.

Oni navode da su zadovoljni što je "konačno" obezbeđena potrebna većina u Vladi za usvajanje ovog zakona kojim posle više od šest decenija, mogu da očekuju vraćanje oduzete imovine, ili bar obeštećenje u obveznicama.

Prema ranijim podacima, oko 35 odsto prijavljene imovine za vraćanje oduzeto je nacionalizacijom, 18,5 odsto je konfiskovano, agrarnom reformom je otuđeno 13,9 odsto, a eksproprijacijom 12,4 odsto.

Građani su podneli i oko četiri hiljade zahteva za povraćaj oduzete pokretne imovine i to najviše životinja, sitnog inventara, novca, oružja i prevoznih sredstava. U Direkciju za imovinu pristigle su i prijave iz inostranstva, i to dve iz Albanije, 15 iz Argentine, iz Australije sedam, iz Crne Gore 155 i jedna iz Švedske.