Nova izdanja Clia na Sajmu knjiga

Na predstojećem Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga, koji se održava od 22. do 28. oktobra, izdavačka kuća Clio predstaviće četiri nova izdanja: “Glamur” Stivena Gandla i Klina Kastela, novu knjigu Mišela Šiona pod nazivom “Audiovizija”, roman "Atinini Darovi" Džoel Mokir i delo "Demokratija" Lučana Kamfora .

Glamur

Poreklo i značenje glamura nikada do sada nisu detaljno ispitani. Za mnoge, glamur jednostavno predstavlja uzbuđenje i tajanstvenost koji okružuju poznate i poželjne ljude od pamtiveka. Najčešće, glamur se vezuje za filmsku umetnost, mada su i pozorište, moda, visoko društvo, popularna muzika i časopisi pokušavali da iskoriste njegovu privlačnost. Obično se dovodi u vezu sa „magijom“ i smatra se da poseduje sposobnost da opčini i zavede.

Nasuprot tome, sasvim novim pristupom u ovoj knjizi došlo se do zaključka da koreni glamura leže u XIX veku, a da je on sâm najvažnija odlika potrošačke kulture. Autori su proučavali način na koji je jezik vizuelnog zavođenja povezan sa različitim društvenim okolnostima i kako se koristi da podstakne zavist i interesovanje, mahom u komercijalnom okruženju. Oni su, takođe, prikazali osam jasnih varijacija glamura od kojih svaka ima složenu istoriju i stalno se razvija.

Stiven Gandl je profesor intalijanske kulturne istorije na fakultetu "Royal Holloway" Univerziteta u Londonu. Autor je knjige "Between Hollywood and Moscow: The Italian Communists and the Challenge of Mass Culture, 1943-91" iz 2000. godine.

Klino T. Kasteli je profesionalni dizajner sa sedištem u Milanu i osnivač "Castelli Design Milano". Takođe je i gostujući profesor na "Politecnico di Milano" i autor knjige "Transitive Design" objavljene 1999. godine.

Knjigu je sa engleskog prevela Jovana Popović.

Audiovizija

Filmske teorije su uglavnom izbegavale da se bave pitanjem zvuka: bilo da su ga sasvim zanemarivale, bilo da su ga posmatrale kao posebnu, manje značajnu oblast. Iako su neki istraživači povremeno nudili veoma bogata razmišljanja o tome, njihov doprinos nije bio dovoljno uticajan da bi doveo do ponovnog sveukupnog prevrednovanja filma koje bi uzelo u obzir značaj zvuka, prisutnog već šezdeset godina u tom mediju. Film, televizija i drugi audio-vizuelni mediji uglavnom se ne obraćaju isključivo oku. Oni izivaju posebnu vrstu percepcije, za koju je u ovoj knjizi predložen naziv audiovizija.

Namera autora ove knjige je da pokaže kako u stvarnosti, u slučaju audio-vizuelne kombinacije, jedna percepcija utiče na drugu i pritom je menja: ne „vidimo“ svi istu stvar kada istovremeno slušamo i ne „čujemo“ isto kada istovremeno gledamo. Ova knjiga je istovremeno i teorijsko i praktično štivo. Pošto opiše i iskaže audio-vizuelni odnos kao sporazum, ona predlaže određeni način posmatranja i analize, koji je zasnovan na dugogodišnjem pedagoškom iskustvu i koji se može primeniti na filmove, na televizijske emisije, na video snimke... Glavni predmet ove knjige je film, ali ona u odvojenom poglavlju razmatra i posebne slučajeve televizije, videa, spotova.

Mišel Šion je rođen 1947. godine u Kreju (Francuska). Posle završetka studija književnosti i muzike radio je u Odeljenju za istraživanje ORTF-a (Francuska radio-televizija) i u Nacionalnom muzičkom konzervatorijumu u Parizu. Bavi se sistematskim izučavanjem audio-vizuelnih odnosa, koje predaje u više obrazovnih centara (između ostalih i na Pariskom univerzitetu III, gde je vanredni profesor), i u filmskim školama (ESEC, Pariz: DAVI, Lozana).

Pored dvadesetak naslova koji su prevedeni na dvanaest jezika pisao je o Pjeru Anriju, Fransoa Bejlu, Čarliju Čaplinu, Žaku Tatiju, Dejvidu Linču i o raznim temama iz oblasti muzike i filma.

Knjigu je sa francuskog preveo Aleksandar Luj Todorović.

Demokratija

Demokratija, shvaćena u najširem smislu, često je određivala tok evropske istorije, od Engleske revolucije do Francuske revolucije, od Prvog svetskog rata do hladnog rata i pada Berlinskog zida. Razmatrajući ideologije kojima se napajala i na koje se oslanjala, Kanfora dolazi do jasne i radikalne ideje: izborni mehanizam je daleko od toga da predstavlja demokratiju. Danas je u bogatom svetu pobedila sloboda sa svim svojim zastrašujućim posledicama. Demokratija je ostavljena za neka druga vremena.

Knjiga je objavljena u seriji Rađanje Evrope koja je nastala je na inicijativu pet izdavača iz različitih zemalja: C. H. Beck (Minhen), Blackwell (Oksford), Crítica (Barselona), Laterza (Rim-Bari), Le Seuil (Paris). Seriju je uredio Žak Le Gof, a najbolji savremeni istoričari obradili su u svojim esejima ključne teme evropske istorije.

Lučano Kanfora predaje klasičnu filologiju na Univerzitetu u Bariju. Među brojnim delima koje je objavio navodimo "Tucidide e l’impero" iz 2000. godine, "Storia della letteratura greca", "Critica della retorica democratica", "Prima lezione di storia greca" i "Giulio Cesare. Il dittatore democratico". Urednik je časopisa "Quaderni di storia" (Istorijske sveske) i saradnik lista "Corriere della Sera".

Knjigu sa italijanskog prevela Nela Britvić

Atinini darovi

U delu "Atinini darovi" Džoel Mokir stvara okvir za analizu pojma "korisnog" znanja. On tvrdi da je naglom razvoju znanja na modernom Zapadu tokom protekla dva veka doprineo ne samo nastanak novih ideja u oblasti tehnologije, već i njihova dostupnost širokim masama kroz mrežu institucija poput univerziteta, izdavačkih kuća, profesionalnih naučnih i drugih srodnih ustanova. Autor pokazuje kako su promene intelektualnog i društvenog okruženja dovele do industrijske revolucije, nakon koje je usledio period neprekidnog ekonomskog razvoja i tehnoloških promena.Dovodeći u vezu prosvećenost u Evropi i ekonomske promene u XIX veku, Mokir razmatra i neke ključne posledice revolucije znanja. On povezuje razvoj znanja sa političkom ekonomijom, a ekonomsku istoriju tehnologije dovodi u vezu sa novom institucionalnom ekonomijom.

Knjiga "Atinini darovi" nudi suštinski uvid u jednu oblast koja je od bitnog značaja za niz naučnih disciplina, uključjući ekonomiju, ekonomsku istoriju, političku ekonomiju, istoriju tehnologije i istoriju nauke.

Džoel Mokir je pseudonim Roberta H. Stroca (Robert H. Strotz/), profesora umetnosti i nauke i profesora ekonomije i istorije na univerzitetu Nortvestern. Autor je veoma cenjene knjige "The Lever of Riches" i urednik izdanja "Oxford University Press Encyclopedia of Economic History". Bivši je urednik časopisa "Journal of Economic History" i Predsednik Društva za ekonomsku istoriju.

Knjigu je sa engleskog preveo Đorđe Trajković.