Odlaganje parafiranja zbog Haga?

Do odlaganja bi moglo doći zbog zahteva nekih članica EU da se napredak Beograda ka članstvu uslovi ispunjavanjem svih preostalih obaveza prema Haškom tribunalu. Karla del Ponte izjavila je u intervjuu za BBC da računa na pritisak EU na Srbiju da se uhapse optuženi za ratne zločine, ali nije želela da nagovesti kako će, 16. oktobra u Briselu, oceniti saradnju Beograda sa Haškim tribunalom.

Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić nada se da će Srbija, ipak, do kraja meseca parafirati Sporazum.

Na pitanje srpskih zvaničnika kada će biti parafiran Sporazum evropski zvaničnici odgovaraju: kada se čuje stav Karle del Ponte.

Glavna tužiteljka ovih dana izjavljuje da haški begunac Ratko Mladić može biti prebačen u Hag do kraja njenog mandata, u decembru, samo ako se tako odluči u Beogradu, te da ne treba smanjivati pritisak na Srbiju.

Podršku joj daju Holandija i Velika Britanija i još neke zemlje EU koje smatraju da Srbija ne treba ni da parafira, a naročito ne da potpiše Sporazum, pre nego što uhapsi sve preostale begunce, pre svega Ratka Mladića.

Karla del Ponte i do sada je svoje izveštaje prosleđivala Briselu, ali će se ovoga puta i lično pojaviti na sastanku šefova diplomatija zemalja članica da obrazloži svoje stavove.

To je neuobičajena praksa, kaže za B92 Božidar Đelić, potpredsednik Vlade Srbije. "Ona će se 16. oktobra pojaviti u Briselu, na inicijativu Olija Rena, evropskog komesara. Ja bih veoma voleo da je gospodin Ren pozvao i ministra Rasima Ljajića", kaže on.

"Na sreću, to je učinio Jelko Kacin, izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju, tako da će biti prilike da se čuje i naša strana, ako tako smem da kažem", kaže Đelić.

Odlaganje parafiranja Sporazuma, u uslovima kada su, kako kaže vicepremijer Đelić, dogovoreni svi tehnički detalji koje on pokriva, dovodi se u nekim analizama u vezu sa pregovorima o budućem statusu Kosova i stavom Srbije da je nezavisnost Pokrajine neprihvatljiva.

Đelić kaže da je upozorio ambasadore zemalja članica EU sa kojima je danas razgovarao da će u delu javnosti dva procesa biti neminovno povezana.

"To je neminovno. Ti procesi, naravno, nisu povezani, ali ja sam ambasadorima članica EU rekao da će odlaganje parafiranja Sporazuma u delu javnosti neminovno biti protumačeno kao dodatni pritisak da se u pregovorima o Kosovu dobiju neki ustupci“, kaže Đelić i dodaje da bi to bilo jako loše za integrativne procese.

Potpredsednik Vlade kaže da ipak veruje da će se stvoriti uslovi da do kraja meseca Sporazum bude parafiran.

On veruje da će biti uvaženo da se u Srbiji ozbiljno radi na pronalaženju preostalih begunaca, o čemu, dodaje, mogu da posvedoče i predstavnici Haškog tribunala koji su prisutni u operativnom timu koji traga za beguncima.

"Mladić može u Hag do decembra"

Karla del Ponte (FoNet)

Glavna tužiteljka Haškog tribunala kaže da Ratko Mladić može biti uhapšen i izručen Hagu do decembra, kada ističe njen mandat.

"Sigurna sam da Mladić može da bude uhapšen do decembra", izjavila je Karla del Ponte u Parizu, u intervjuu francuskoj televiziji TV5.

"Kada je reč o Radovanu Karadžiću, postoje problemi jer ne znamo u kojoj je zemlji. Znamo da je u regionu, ali ne znamo da li je u Srbiji, Crnoj Gori ili Republici Srpskoj", rekla je haška tužiteljka tokom jednodnevne posete Parizu.

"Mladić je u Srbiji. Vlada i policija treba samo da ga lokalizuju i da pomognu da bude izručen Hagu. To je moguće danas, ali moguće je i sutra, ali sigurno pre decembra", kaže Karla del Ponte.

Ona se u Parizu srela sa zvaničnicima Francuske, među njima s ministrom spoljnih poslova Bernarom Kušnerom.

Karla del Ponte je u intervjuu za BBC izjavila da računa na pritisak Evropske unije na Srbiju u pogledu hapšenja optuženih za ratne zločine.

"Moraju da izvrše pritisak. I za Srbiju i za BiH ključan je politički pritisak. Obe zemlje žele kandidaturu za ulazak u EU. To ne sme da im bude dozvoljeno sve dok ne izruče Karadžića i Mladića i ostale optužene za ratne zločine. Potreban nam je politički pritisak jer oni jedino to čuju", rekla je Karle del Ponte.

Pokar: Bez napretka oko Mladića i Karadžića

Predsednik Haškog tribunala Fausto Pokar upozorio je da je ostanak na slobodi poslednja četiri haška begunca, uključujući Ratka Mladića i Radovana Karadžića, ozbiljan udarac za međunarodnu pravdu, ali je dodao da je saradnja vlasti u Beogradu s tim sudom bolja.

"Saradnja s Beogradom bila je komplikovana. Saradnja je bila značajno pogoršana od oktobra 2006. do marta 2007, da bi se tokom maja i juna značajno poboljšala, posle formiranja nove vlade", navodi se u 14. godišnjem izveštaju rada Haškog tribunala, koji će Pokar naredne sedmice predstaviti Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija.

Podsećajući na izveštaj Karle del Ponte iz juna, Pokar je ponovio da su zvaničnici u Beogradu preuzeli ozbiljne obaveze, prosledili tražena dokumenta i uhapsili dve osobe optužene za ratne zločine.

"Nažalost, nikakav napredak nije načinjen u vezi s Karadžićem i Mladićem", navodi se u Pokarovom izveštaju u koji je Tanjug imao uvid.

"Vlasti u Srbiji još su jednom propustile da lociraju i uhapse Mladića, uprkos brojnim uveravanjima da će se to dogoditi. Što se tiče Karadžića, čini se da niko ne preuzima odgovornost zbog njegovog nestanka sa radarskih ekrana relevantnih službi", navodi se u Pokarovom izveštaju.

Pokar je pohvalio predsednika Nacionalnog saveta za saradnju s Haškim tribunalom Rasima Ljajića i Republiku Srpsku, RS posebno zbog poboljšanja saradnje na operativnom nivou.

Pokar je još jednom upozorio na probleme u saradnji sa UNMIK-om u vezi sa zaštitom svedoka u procesu protiv Ramuša Haradinaja.

"Haško tužilaštvo je i dalje u velikoj meri zavisno od pomoći UNMIK-a u obezbeđivanju svedoka, biće mu potrebna puna podrška bilo koje buduće međunarodne misije na Kosovu", navodi se u Pokarovom izveštaju, koji se odnosi na period od 1. avgusta 2006. do 31. jula 2007.

Osim Mladića i Karadžića, Haški sud traži Stojana Župljanina i Gorana Hadžića.