Uskoro parafiranje sporazuma sa EU

Na zasedanju šefova diplomatija Evropske unije kroz nedelju dana treba da bude dato "zeleno svetlo" za parafiranje sporazuma o pridruživanju EU-Srbija, iako će haški tužilac Karla del Ponte ministrima EU saopštiti da nije "sasvim zadovoljna" saradnjom Beograda s Haškim sudom. To su agenciji Beta preneli izvori Saveta ministara EU i Evropske komisije.

Oni su ocenili da bi parafiranje sporazuma trebalo da usledi krajem oktobra, ili početkom novembra, budući da je pri kraju i usaglašavanje tehničkih aneksa i protokola tog sporazuma sa zemljama članicama EU.

Glavni deo sporazuma je u suštini potpuno dovršen i dosad u pojedinostima vezanim za anekse i protokole Evropska komisija nije imala većih problema u zadovoljavanju pojedinačnih interesa evropske dvadesetpetorice i Srbije.

Iako su srpski zvaničnici izrazili nadu da bi sporazum mogao biti potpisan već do kraja ove godine, izvori u Briselu, smatraju da je to i tehnički, proceduralno teško izvodljivo, čak i ako bi se do polovine decembra dobio povoljan izveštaj Haškog suda o saradnji Beograda s Haškim sudom.

Karla del Ponte će, kako se očekuje, 15. oktobra u Luksemburgu šefovima evropskih diplomatija neposredno preneti svoje ocene o saradnji Beograda s tribunalom u Hagu, a prethodno će o tome razmeniti mišljenje i sa evropskim komesarom Olijem Renom.

Posle parafiranja će nastupiti znatno osetljivija i zahtevnija etapa do samog potpisivanja sporazuma, što bi, po uverenju Italije, Slovenije i još nekih partnera u Uniji, trebalo da dovede tokom 2008. i do davanja statusa kandidata Srbiji za članstvo u EU.

Iako to nije neposredno povezano i uslov, smatra se da bi status kandidata Srbije za članstvo u EU znatno stabilizovao i demokratski proces u Srbiji, a brže ugrađivanje Srbije u evropske strukture bi omogućilo takođe stabilnije rešavanje kosovskog pitanja.

Uslov za potpisivanje sporazuma EU-Srbija jeste da su srpske vlasti učinile opipljive i dokazane korake ka uspostavljanju pune saradnje s Haškim sudom, koji neminovno vode hapšenju preostalih odbeglih haških optuženika, a pre svega Ratka Mladića, kako je to prošlog četvrtka ponovo predočio i komesar Ren.

Del Ponteova nije zadovoljna

Karla del Ponte (FoNet)

Karla del Ponte je ovog vikenda izjavila francuskoj tv stanici "Frans troa" da "nije potpuno zadovoljna" saradnjom Beograda s tribunalom u Hagu. Ali je rekla i da "ima utemeljene nade" da će u iduća tri meseca biti uhapšen "bar neki" od glavnih preostalih optuženih, a to su pre svega Ratko Mladić i Radovan Karadžić.

Ona je navela da je Mladić u Srbiji, ali je za Karadžića rekla da je "veoma teško reći gde je, ali se on verovatno krije u jednom od manastira i stalno odlazi iz jednog u drugi manastir. Zato je jako teško utvrditi gde je".

Haška tužiteljka je dodala da se "pita da li iko uopšte i dalje traga za Karadžićem. I mislim da sam ja jedina koja to još uvek čini".

Karla del Ponte je iznela niz primera da su glavne svetske sile, uprkos obećanjima, malo pomogle Haškom sudu u traganju za Mladićem i Karadžićem. Zamoljena da kaže da li se "osetila izdanom ili napuštenom", ona je uzvratila da, "iako teorija zavere u traganju za optuženima za ratne zločine prijemčivo zvuči, u pitanju je neefikasnost zbog nepostojanja istinske volje da se u tome uspe".