Kristina Kovač - U nebranom grožđu

„U nebranom grožđu“ je setna ploča, zrela i ne pali na prvo slušanje ali se nakon što se „okrene“ nekoliko puta diskretno uvlači pod kožu slušalaca terajući ga da sloj po sloj otkriva skrivene tekstualne, aranžmanske i vokalne bisere, tako retke u recentnoj domaćoj, ali i inostranoj produkciji dok mu internacionalna ekipa muzičara daje poseban šmek te se pop i kalipso zvuci ukrštaju sa moćnim orkestracijama, drskim duvačkim i čarobnim gudačkim instrumentima.

Prvi singl Kolena bi se čak mogao nazvati varkom jer kroz zvučnu matricu blisku temi iz serije „Seks i grad“ te lakim letnjim raspoloženjem nikako ne predstavlja album na pravi način, ali verovatno služi kao udica na koju će se, nadam se mnogi uhvatiti i tako otkriti čitav niz prijatnih iznenađenja. Omakne se tu i tamo neki prejaki citat (Let it be u Život je ljut pesmi koja otvara album i Wild World u numeri Ko), ali ne treba to uzeti za zlo, naročito kada se obrati pažnja na tekstualne bravure i lakoću kojom Kristina uspeva da bude vesela, tužna, kritična, duhovita ili ljuta, a da to sve legne na svoje mesto i da ni jedan ton ne iskače.



Lični favoriti su Ti me tako dobro znaš, numera diskretne harmonije i osvajajuće atmosfere, Sve širokog bitlsovskog refrena, te zabavna i setna naslovna U nebranom grožđu, kao stvorena za drugi singl u još uvek toplim poslednjim danima leta. Slede nešto slabija pesmica Milica koja odudara od ostatka albuma i zvuči kao da je tu samo da bi popunila prostor i „angažovana“ Veselo u kojoj se Kristina duhovitim tekstom obračunava sa novokomponovanom stvarnošću. Simpatičan pesmičuljak, ali da bi mogli potpuno da uživate u njemu, morate samo da zaboravite gostovanje K2 kod DJ Dekija u Pink diskoteci od pre jedne decenije.

Poslednja pesma na albumu je balada Nikada, vrlo lična i vrlo dirljiva, savršena za kraj, ali i novi početak.

Mada će veći deo publike poredeći Aleksandrin i Kristinin prednost dati prvom najviše zbog medijske fame i MTV nagrade, mogu da potpišem da će album mlađe sestre trajati mnogo duže, jer ne pokušava da uđe u unapred izgubljenu trku sa vrhovima svetskog r’n’b, već za cilj ima da, bez prevelikih kompromisa, ostane kao svedočanstvo kako se autorka u periodu stvaranja osećala. Nizak nivo lokalnog tržišta uz sve svoje mane ima i jednu bitnu prednost, a to je odsustvo potrebe za bezglavom trkom za relativnim i varljivim uspehom. Kristini ništa u životu ne zavisi od ovoga, napravila ga je iz želje i ljubavi. Baš zato ovo i jeste kvalitetna ploča nežnih boja, kasnog letnjeg svetla i zvuka koji kao da dolazi iz nekog drugog vremena, atmosferom mnogo bliža radovima Josipe Lisac, Bisere Veletanlić ili Jadranke Stojaković nego aktuelnim, uglavnom ispraznim pop favoritima.