Replika Lubardine izložbe iz 1951.

O samom konceptu izložbe govorio je njen autor kustos Galerije "Beograd" Zdravko Vučinić i istakao da je izložba iz 1951. godine bila "jedna od najvažnijih u istoriji srpske umetnosti druge polovine 20. veka, i presudna za samog umetnika".

Polazeći od kataloga te izložbe, do kojeg je jedva uspeo da dođe, jer je veoma malo sačuvanih, Vučinić se otisnuo u pravu avanturu tragajući za slikama, gvaševima, pastelima, akvarelima ukupno 52 rada koji su bili izložerni od 1. maja do 1. juna 1951. godine .

Prema rečima Vučinića, potraga za izloženim radovima odvela ga je do privatnih kolekcija, depoa Muzeja grada Beograda, ali ni jedno delo nije pozajmljeno iz kolekcija velikih muzeja kao što su Muzej savremene umetnosit ili Narodni.

Pošto je uspeo da nađe samo 30 odsto slika koje su bile izložene pre 56 godina, on se opredelio da do broja od 52 eksponata dođe tragajući za nepoznatim ili retko izlaganim verzijama nekih motiva koji su se pojavili na izložbi.

Tako se dogodilo da se na Kosančićevom vencu našlo još 30 odsto dela koja šira publika nije do sada imala priliku da vidi, jer su se odmah iz ateljea umetnika"preselila" u privatne ruke.

Na delima, koje je Vučinić okupio za ovu izložbu, može da se prati, prema njegovim rečima, umetnikova neposredna prošlost, preko radova nastalih od 1943 do 1948, ali najveći deo su slike, crteži i gvaševi nastali krajem 1949. dok je još boravio u Crnoj Gori i do početka 1951. kada se trajno nastanio u Beogradu opredelivši se za sudbinu slobodnog umetnika.

Vučinić je uz izložbu pripremio luksuzan katalog za koji je napisao obimnu studiju na 11 strana, naslovljenu "Nedohvatna tvorevina duha" i kao prilog fototipsko izdanje originalnog kataloga u kome su crno -bele reprodukcije.

Pročitajte o obeležavanju Lubardinog jubileja u Beogradu