MMF: Rast plata neodrživ

Šta mislite o novom budžetu Srbije koji uprkos vašim preporukama o štednji ima uvećane rashode za 128 milijardi dinara u odnosu na prethodnu godinu, a predviđa se deficit od nekih 13 i po milijardi dinara.

Na žalost, ovakav budžet verovatno će doprineti daljem povećavanju trgovinskog deficita i deficita tekućeg platnog bilansa i otežati posao centralnoj banci da održi trenutni nizak nivo inflacije.

Da li je moguće boriti se protiv inflacije samo monetarnim merama, kao prošle godine?

Mislim da je monetarna politika bila veoma uspešna u Srbiji. Inflacija, koja je bila veoma visoka, svedena je na takav nivo da ciljana inflacija Narodne banke lako može da se ostvari. Sada je neophodno da se održi nizak nivo inflacije, a za to je centralnoj banci potrebna jasna podrška dobre fiskalne politike. Ako te podrške ne bude, ako deficit bude veći nego prošle godine, onda će monetarna politika morati da bude još oštrija, bilo kroz povećanje stope obaveznih rezervi ili referentne kamatne stope. Biće još teže, a trošak održavanja inflacije na niskom nivou biće veći.

Posle usvajanja budžeta, da li mislite da monetarna politika ima podršku fiskalne?

Ako pogledate budžet za 2007. godinu, koje su naše tri najveće brige? Prvo, smanjeno je nekoliko poreza, a to smanjenje nije prikladno situaciji u kojoj imate veoma visok deficit tekućeg platnog bilansa. Na žalost, rastu i rashodi za plate dramatično, i to izuzetno velikom brzinom, i treća tačka je Nacionalni investicioni plan. To je veoma ambiciozan projekt, Srbiji su potrebne investicije, ali one moraju da budu dobro usmerene, u šta, na žalost, danas nismo uvereni. Ipak najviše smo zabrinuti zbog rasta plata. Plate u javnom sektoru u proseku rastu za 13 odsto, u nekim sektorima, na primer, u zdravstvu, taj rast je 41 procenat u poslednjih 12 meseci. Govorim o realnom, a ne nominalnom rastu, dakle sa uračunatom inflacijom. Jasno je da je to neodrživo. Vlada Srbije mora da obrati pažnju na to. Ako to ne uradi ove godine, onda će svakako morati sledeće.

Šta onda predlažete? Gde da se ostvare uštede?

Nismo diskutovali o detaljima, ali ključna stvar je da se poveća produktivnost rada.

U Srbiji treba obezbediti dobru zdravstvenu zaštitu, i to je najvažnije, ali to treba uraditi na efikasan način. Mislim da je to pitanje još otvoreno.

Koji su konkretni koraci koje Srbija mora da ostvari kako bi popravila ekonomsku situaciju i standard građana?

O tome sam napisao članak koji je prošlog vikenda objavljen u listu "Danas". Tu sam istakao nekoliko stvari. Najvažnije je da Srbija mora da ostane otvorena za ostatak sveta, za sve druge ekonomije. Na taj način će moći da ostvari dobar kvalitet proizvoda i cena. Da bi bile otvorene i konkurentne, kompanije moraju da imaju makroekonomsku stabilnost. Preduzimači moraju da planiraju inovacije i proizvodne procese, a ne da brinu o makroekonomskoj nestabilnosti.

Zato je ta stabilnost ključna, ali nije sve samo u tome. To je nužan preduslov. Potreban je i efikasan javni sektor. Poreski obveznici moraju da imaju dobre javne usluge koje plaćaju od svog poreza. Veoma je važno da javni sektor postaje efikasniji. Ako pogledate Srbiju kao fudbalski tim, a javni sektor kao jednog igrača, taj igrač, na žalost, sada je suviše težak i ne može da trči brzo.

On mora da trenira još jače, da skine malo sala i da nauči kako da trči brže, da bude efikasniji u timu. Još jedan važan element je zakonska reforma. Zakonodavci moraju da budu efikasniji kako bi obezbedili konkurentno tržište, bilo da su u pitanju telekomunikacije ili struja. Neophodan je čvrst zakonodavni okvir.

I na kraju, tu je privatizacija. To je veoma važan element koji bi trebalo da učini efikasnijim one oblasti u kojima država ima monopol. Ne treba da idete u inostranstvo da biste videli koristi od privatizacije, možete ih videti i ovde. Imate primere veoma uspešno sprovedene privatizacije u nekim sektorima, na primer, u bankarstvu. Bankarski sektor sada pruža bolje usluge, zapošljava više ljudi i efekisaniji je nego ranije, dok je bio u krizi, pre svega, zahvaljujući privatizaciji i dobrom zakonodavcu. Ono što može da se uradi u bankarstvu, može i u NIS-u i u oblasti električne energije.

Pomenuli ste NIS i i električnu energiju. Kako komentarišete prve najave nove vlade da će proces privatizacije biti postepen. Izgleda da vlada ne želi da proda kompanije u energetskom sektoru u bliskoj budućnosti, bar ne većinski deo..

MMF je uvek isticao da je privatizacija veoma efikasan instrument za dovođenje investicija, stvaranje novih radnih mesta i podsticanje rasta. To mora da se uradi uprkos neefikasnom zakonodavnom okviru, to je veoma važno. Zakonodavci moraju da budu jaki i nezavisni, ali privatizacija je ključna. Ponavljam - ono što je urađeno u bankarstvu, može da se uradi i u drugim oblastima. Nema potrebe da se misli da avionski saobraćaj mora da ostane ovakav kakav je sada. Mislim da imate dobar primer u bankarstvu i da možete da ga iskoristite u drugim oblastima. Mi stalno podstičemo vladu da nastavi sa odlučnim, fer i transparentnim procesom privatizacije što je brže moguće.