Ljubomora nije ljubav

Ljubomora nije ljubav!

"Sama reč ljubomora sastoji se od ljubavi i more! Mora je ono što nas mori, što nas muči, što je teskobno, što je ustrašno, što pritiska čoveka. Kad mi dođu pacijenti opisujući moru, kažu da imaju utisak kao da im je na grudi nešto selo. Od polovine reči ipak ostaje ljubav," kaže neuropsihijatar dr Petar Bokun.

Nema ljubomore bez ljubavi!

"Najveća je umetnost zadržati određeni nivo ljubavi a da doza ljubomore ne prekrije to. Treba biti veoma iskusan da bi se razgraničilo kad ta ljubomora, koja još uvek doprinosi ljubavi, ili je bar ne ubija, kada ona postaje patološka, kada prestaje biti konstruktivna i postaje destruktivna i praktično ubija sam smisao odnosa među ljudima. To je onda patološka ljubomora."

Ljubomora je izraz nesigurnosti!

"A nesigurnost nije normalno stanje. Ono što je normalno stanje, to je stanje ležernosti, opuštenosti, smirenost. Bazično, samo nesiguran čovek je ljubomoran. Nije ljubomoran onaj koji je uveren u sebe, u svoju sigurnost, u svoju polnost, u svoju potenciju, jer nema ljubomore bez seksualne komponente. Tek kad čovek zakazuje na nekom planu, ili postavi previsoko ciljeve pa onda kaže - ne mogu ja da zadovoljim moju ljubljenu, postaje ljubomoran."

Stari momci i sponzoruše!

"Imamo u Srbiji kompleks starih momaka. Stari momci se plaše sponzoruša, ko će nju da odvede na splav, ja nemam toliko para! A sponzoruše se opet doteruju da bi neku svoju nesigurnost odagnale. Dakle, tu postoji faktor nesigurnosti kao podloga ljubomore. Žena neće biti ljubomorna ako veruje u svoga muža, ako je uverena da je on samo njen čovek i da neće poći sa strane. Ljubomora je izraz neke manjkavosti, nekog nedostatka u nama."

Mehanizam ljubomore!

"Kada čovek neki slučajni mig, gest svoje voljene osobe u pravcu nekog drugog interpretira kao da je to neki znak da je ona neverna, da iza toga leži nekakva zavera. Ljubomora ima jednu psihološku osobinu, a to je velika projektivnost."

Uvek je drugi kriv!

"Mi uvek okrivljujemo drugoga i nikad ne pođemo od sebe. Ljubomorni čovek, kao što smo rekli, ima neki nedostatak, može biti impotencija, nedostatak, zakazivanje na socijalnom planu. Recimo, neko ko je mnogo obećavao, da će doktorirati, da će biti ovo i ono, a onda sa četrdeset ispade da je jedva zaposlen i da živi od roditeljske pomoći i, prema tome, on projektuje da su drugi krivi, i tu je taj mehanizam ljubomore."

Ne postoji stopostotna krivica!

"Ne postoji stopostotna krivica, ajmo reći, da li je žena koketirala ili stvarno uzela sa stabla života poput Eve, Adam je bio ljubomoran, on se osetio tu ugrožen. Dakle, za ljubomoru je potrebno dvoje. Ljubomora se uvek krije."

Boli me glava!

"Uglavnom, u početku će biti migrena ili nešto drugo, jer se pacijent ili pacijentica ne usuđuju da priznaju suštinu. Čovek će priznati i lošu probavu i ne znam, ići će i na plastičnu operaciju, ali ljubomoru ne, jer oseća da je za ljubomoru potrebno dvoje. E sad, ako je psihijatar površan, uhvatiće se za to pa će lečiti migrenu, neće ući u bit stvari i neće biti efikasan. Ali, dobar psihijatar će otkriti šta je bit stvari i ići će na kauzalitet, na uzrok, i - ako lečiš uzrok - onda ćeš biti uspešan, a - ako lečiš sekundarne posledice osnovnog uzroka - onda si izlečio samo pojedini simptom a nisi bolest."

Ženska i muška ljubomora!

"Žene su sklonije da brže priznaju, da brže reaguju. Muškarci mnogo duže kriju ljubomoru, prikrivaju pod raznim formama, spremni su čak da izađu iz braka a da ne priznaju ljubomoru. Rekao sam da se ljubomora maskira, i tu su muškarci spretniji. Žene nekako lakše otkriju svoju ljubomoru; recimo, žene su i češće klijenti privatnih detektiva, one lakše plate da se prati partner i nađe in flagranti nekakva ljubavnica. Žene su i veće žrtve ljubomore."

Nek ide kod psihijatra ko je lud!

"Nema izlečenja bez drugoga, to je pravilo zanata. Kod nas, nažalost, postoje predrasude prema psihijatriji, kažu - nek ide kod psihijatra ko je lud. Već 43 godine radim, i najbolesniji dolazi na kraju, a najfinija violina, ona najtananija, koja je u stvari najnevinija, ona prva dolazi, ona prva dolazi koja bi najmanje trebalo, ali je u biti žrtva, a on, ajmo reći on, on poslednji dolazi. Kad se adekvatno tretira i sa porodičnom terapijom, nema razloga da se ne istera na čistac. E sad. Šta znači isterati na čistac? Ako je patološka ljubomora, dakle, alkoholna, paranoidna, onda se leči ta bolest, paranoja, alkoholizam."

Alkoholizam!

"Ljubomora je uvek prisutna kod onih koji piju. Kod nas je običaj da narod pije, od krštenja do smrti se pije. Nije svaki čovek koji pije alkoholičar, ali svaki alkohol stvara poremećene etičke i moralne potencijale i on stvara podlogu za ljubomoru. Ne mora čovek da bude hronični alkoholičar da bi iskazao ljubomoru. Dešava se da popije nekoliko čašica i najednom mu se oslobode neke kočnice i on počne da optužuje, da sumnjiči, obično je sumnjičav do paranoje."

Ljubomorni ostaju sami!

"Dešava se zbog ljubomore i gubitak posla, socijalna izolacija, jer tu kuću niko ne posećuje godinama, nemaju prijatelje, ni kumovi ne dolaze više, ali muškarac neće otići psihijatru nego čeka, onako, pokvareno. Kada se, dakle, reši problem alkoholizma, paranoje, onda ljubomora sama po sebi regradira. Nažalost, nikad ne nestaje, i to treba znati. Mi upotrebljamo reč zalečiti, nikad izlečiti! Zato što će u nepovoljnim okolnostima ljubomora ponovo izbiti, sa svim svojim manifestacijama - od kontrole donjeg rublja, do praćenja izlazaka, praćenja na pijaci. Nije lako, ali ako je cena brak i deca, ipak treba se strpeti."

Muž me ne voli, danas me nije ošamario!

"Važno je ne izazivati. A postoje žene koje misle da testiraju ljubav pomoću mehanizma ljubomore, koje kažu - muž me ne voli, danas me nije ošamario! Jer postoje i sadomazohistički odnosi, ne moraju biti patološki, ono po definiciji Markiza de Sada, ali postoje odnosi gde žena titra do granice živaca, a onda kad dobije - povuče se. Postoje takvi brakovi, odnosi koji funkcionišu na nivou, mi to kažemo eks leks, na nivou do izvanredne situacije, i tek kad je situacija napeta, na granici incidenta i agresije, onda tek one mogu da funkcionišu jer smatraju da su zadovoljile neki svoj egoistički, narcistički poriv za važnošću. U suštini, uvek je borba za važnošću."

Ne izazivaj!

"Moja preporuka je da se ne igra, da se ne testira nivo, potencijal za ljubomoru, ni kod muškaraca ni kod žena, jer je on veoma nizak, svačiji prag tolerancije je nizak, jer mi živimo u vremenu nesigurnosti. Mnoge veze propadaju zbog toga što su išle malo prepotentno. Trebalo bi da svaki normalan čovek stvara vezu sa onim ko njemu antropološki, psihološki, biološki, socijalno odgovara."

Muškarci teško priznaju poraz!

"Imate muškarce koji u nekoj svojoj prepotenciji ožene ženu koja je stvorena za dva radna mesta i onda, kad ne može, i nakon kratkog vremena on to oseti, ali ne može da prizna, pogotovo muškarac, oni teško sebi priznaju da su pogrešili, ne priznaju poraz. E sad, pošto neće da priznaju, eto ga okidač za ljubomoru, oni projektuju - e, ti si ovakva, onakva; okrivljuju ženu koja je ni kriva ni dužna, koja kad-tad može, zato što je nevino optužena, upravo da napravi po principu inata ono za šta se optužuje."

Od flerta do rata!

" I tako, ljubavna igra mesto da je flert, ona je u stvari jedan rat rečima. Zato se mora biti veoma oprezan da se rečju ne izaziva, jer postoje bazično ljubomorni ljudi, koji već na same reči disproporcionalno, preterano reaguju. Treba biti veoma iskusan da bi se razgraničilo kad ljubomora, koja još uvek doprinosi ljubavi, ili je bar ne ubija, kada ona postaje patološka, kada prestaje biti konstruktivna i postaje destruktivna i praktično ubija sam smisao odnosa među ljudima," kaže neuropsihijatar dr Petar Bokun.