Razno
Na današnji dan, 24. jul
Danas je petak, 24. jul 2026. godine. Ovo su istorijski događaji koji su kroz istoriju obeležili ovaj datum.
0:00
24.7.2026.
8 min
Utorak, 26.06.2007.
14:28
Put povratka
The Road to Escondido - J.J. Cale & Eric Clapton
Nakon što se E.K. na poslednjem albumu vratio kući, a Džej Džej Kejl, skoknuo do Tulse i natrag, dva prijatelja, legende i srodne duše, nastavili su svoje davno započeto putovanje i zastali u Eskondidu da nam prirede ono što smo godinama čekali – zajednički album.
U godini velikih povrataka - Dilanovog na prvo mesto Bilbordove top liste, prvi put posle 30 godina i albuma "Desire", Springstinovog genijalnog pogleda unazad ka Pitu Sigeru, Vudiju Gatriju i dalekim korenima američkog folka, ovaj zreli, opušteni i iznad svega kvalitetni album je posveta "Tulsa sound"-u, "laid back"-u i svemu što je Džej Džej Kejl poklonio modernoj muzici. Posveta talentu, originalnosti i doslednosti. Posveta „budi ono što jesi“ principu. Posveta istinskom američkom originalu.
Autentična figura svetske muzičke scene Džej Džej Kejl, tiho i nenametljivo, inspirisao je generacije muzičara, stvorivši na svojim albumima jedinstven zvuk i atmosferu, neponovljiv "groove". Bežeći od popularnosti i sveprisutnih i surovih zakona muzičkog biznisa Džej Džej presudno utiče na popularizaciju tzv. "Tulsa sound"-a, specifične sinteze kantrija i rokenrola, bluza i pomalo džeza. Opuštena, "laidback" atmosfera, plod produkcije koju je „patentirao“, originalnost i toplina njegovih kompozicija, karakteristična gitara i vokal, promovisali su Džej Džej Kejla u jednog od najuticajnijih autora američke muzike.
Dobrovoljno izabravši status antizvezde ovaj dobri duh iz Oklahoma Sitija uticao je na veliki broj stilski i žanrovski različitih izvođača poput "Lynyrd Skynyrd", "Deep Purple", "The Allman Brothers Band", "Dire Straits", Džonija Keša, "The Band", Santana, Brajana Ferija, Rendi Kroford, koji su, ili obrađivali njegove kompozicije ili stvarali pod njegovim direktnim uticajem.
Međutim, najdalekosežnije posledice po popularnu muziku uopšte, Džej Džej je izazvao inspirišući Erika Kleptona. Kao što je Platon u svojim delima, sačuvao od zaborava svog velikog učitelja Sokrata i celu njegovu filozofiju, tako je i Klepton snimajući Kejlove kompozicije, doprineo da se Džej Džejeva muzika izvuče iz lokalnih okvira i predstavi najširoj publici.
Putovanje je počelo daleke 1970. godine na Kleptonovom prvom solo albumu, na kojem je snimio jednu od ključnih kompozicija svoje karijere - "After Midnight".
Sledeće „stajanje“ bio je album "Slowhand" (1977.), kada Erik snima još jednu Kejlovu kompoziciju koja je obeležila karijere obojice – "Cocaine".
(Koliki je uticaj Džej Džeja na Kleptona, naročito na prvim solo albumima, dokazuje upravo "Slowhand". Na celom albumu dominira poznati Džej Džej sound, a "Lay down Sally" neodoljivo podseća na "Call Me The Breeze")
Mnogo godina kasnije (2001.) na albumu "Reptile", Klepton obrađuje "Travelin’ light" i još jednom odaje počast Kejlovom specifičnom muzičkom izrazu.
Konačno, 2004. posle zajedničkog nastupa na Kleptonovom Crossroads festivalu, putevi dvojice majstora su se još jednom susreli. Prvobitna ideja da Kejl producira Kleptonov album, prerasla je u zajednički projekat čiji je rezultat "The Road to Esondido".
Zajednički album, autorski potpisuje Džej Džej (sem dve kompozicije koje je uradio Erik, od toga jednu sa Džonom Majerom, i jednog bluz standarda) i potpuno je u maniru ranijih Kejlovih albuma. I sam Klepton se potrudio da album zvuči „kejlovski“, uostalom, to je i bio cilj, čak je u pojedinim trenucima vrlo teško razlikovati ko od njih dvojice peva.
Međutim, kao i uvek kada nije u glavnoj ulozi, Klepton je u svakoj kompoziciji prisutan u meri koja potvrđuje njegov talenat i status jedne od najznačajnih ličnosti popularne muzike.
Vrhunskom doživljaju doprinosi i velika ekipa muzičara raznih generacija koja je sarađivala na ovom albumu, Dojl Bramal II, Derek Traks, Džon Majer, Albert Li, Taj Mahal, Džim Karštajn, Džems Kruče, Stiv Džordan, Ejbraham Laboriel mlađi, Geri Gilmor, Vili Viks, Nejtan Ist, Pino Paladino…
Posebno treba napomenuti da je na ovom albumu svirao i legendarni Bili Preston, „peti Bitls“, jedini čovek koji je radio i sa "The Beatles" i "The Roling Stones", dugogodišnji Kleptonov saradnik, koji je, na žalost, vrlo brzo po snimanju ovog albuma umro.
Karakterističnu Kejlovu produkciju, malo je „ispeglao“ Sajmon Klimi, Kleptonov producent, tako da je album potpuno prilagođen novom vremenu i savremenoj publici svih uzrasta.
Rezultat svega nabrojanog je album dvojice velikana u najboljim godinama, sjajne "laidback" atmosfere, a mudrost i zadovoljstvo, plod profesionalnog i životnog iskustva, odišu svakim tonom ove odlične ploče.
Autentična figura svetske muzičke scene Džej Džej Kejl, tiho i nenametljivo, inspirisao je generacije muzičara, stvorivši na svojim albumima jedinstven zvuk i atmosferu, neponovljiv "groove". Bežeći od popularnosti i sveprisutnih i surovih zakona muzičkog biznisa Džej Džej presudno utiče na popularizaciju tzv. "Tulsa sound"-a, specifične sinteze kantrija i rokenrola, bluza i pomalo džeza. Opuštena, "laidback" atmosfera, plod produkcije koju je „patentirao“, originalnost i toplina njegovih kompozicija, karakteristična gitara i vokal, promovisali su Džej Džej Kejla u jednog od najuticajnijih autora američke muzike.
Dobrovoljno izabravši status antizvezde ovaj dobri duh iz Oklahoma Sitija uticao je na veliki broj stilski i žanrovski različitih izvođača poput "Lynyrd Skynyrd", "Deep Purple", "The Allman Brothers Band", "Dire Straits", Džonija Keša, "The Band", Santana, Brajana Ferija, Rendi Kroford, koji su, ili obrađivali njegove kompozicije ili stvarali pod njegovim direktnim uticajem.
Međutim, najdalekosežnije posledice po popularnu muziku uopšte, Džej Džej je izazvao inspirišući Erika Kleptona. Kao što je Platon u svojim delima, sačuvao od zaborava svog velikog učitelja Sokrata i celu njegovu filozofiju, tako je i Klepton snimajući Kejlove kompozicije, doprineo da se Džej Džejeva muzika izvuče iz lokalnih okvira i predstavi najširoj publici.
Putovanje je počelo daleke 1970. godine na Kleptonovom prvom solo albumu, na kojem je snimio jednu od ključnih kompozicija svoje karijere - "After Midnight".
Sledeće „stajanje“ bio je album "Slowhand" (1977.), kada Erik snima još jednu Kejlovu kompoziciju koja je obeležila karijere obojice – "Cocaine".
(Koliki je uticaj Džej Džeja na Kleptona, naročito na prvim solo albumima, dokazuje upravo "Slowhand". Na celom albumu dominira poznati Džej Džej sound, a "Lay down Sally" neodoljivo podseća na "Call Me The Breeze")
Mnogo godina kasnije (2001.) na albumu "Reptile", Klepton obrađuje "Travelin’ light" i još jednom odaje počast Kejlovom specifičnom muzičkom izrazu.
Konačno, 2004. posle zajedničkog nastupa na Kleptonovom Crossroads festivalu, putevi dvojice majstora su se još jednom susreli. Prvobitna ideja da Kejl producira Kleptonov album, prerasla je u zajednički projekat čiji je rezultat "The Road to Esondido".
Zajednički album, autorski potpisuje Džej Džej (sem dve kompozicije koje je uradio Erik, od toga jednu sa Džonom Majerom, i jednog bluz standarda) i potpuno je u maniru ranijih Kejlovih albuma. I sam Klepton se potrudio da album zvuči „kejlovski“, uostalom, to je i bio cilj, čak je u pojedinim trenucima vrlo teško razlikovati ko od njih dvojice peva.
Međutim, kao i uvek kada nije u glavnoj ulozi, Klepton je u svakoj kompoziciji prisutan u meri koja potvrđuje njegov talenat i status jedne od najznačajnih ličnosti popularne muzike.
Vrhunskom doživljaju doprinosi i velika ekipa muzičara raznih generacija koja je sarađivala na ovom albumu, Dojl Bramal II, Derek Traks, Džon Majer, Albert Li, Taj Mahal, Džim Karštajn, Džems Kruče, Stiv Džordan, Ejbraham Laboriel mlađi, Geri Gilmor, Vili Viks, Nejtan Ist, Pino Paladino…
Posebno treba napomenuti da je na ovom albumu svirao i legendarni Bili Preston, „peti Bitls“, jedini čovek koji je radio i sa "The Beatles" i "The Roling Stones", dugogodišnji Kleptonov saradnik, koji je, na žalost, vrlo brzo po snimanju ovog albuma umro.
Karakterističnu Kejlovu produkciju, malo je „ispeglao“ Sajmon Klimi, Kleptonov producent, tako da je album potpuno prilagođen novom vremenu i savremenoj publici svih uzrasta.
Rezultat svega nabrojanog je album dvojice velikana u najboljim godinama, sjajne "laidback" atmosfere, a mudrost i zadovoljstvo, plod profesionalnog i životnog iskustva, odišu svakim tonom ove odlične ploče.
Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja, stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.
Komentari 0
Pogledaj komentare