Budžet potiskuje ekonomske kontroverze

Oglasila se NBS, koja je koristeći svoju metodologiju (koja se razlikuje do one koju koriste Minstarstvo finansija jer, pored ostalog, ne uračunava kao redovne poreske prihode prodaju licenci za mobilnu telefoniju) izračunala minus od 50 milijardi dinara. Deficit je previsok (a šta drugo i da kaže guverner, neće valjda reći, mogli ste još malo popustiti) i odmaže osnovnom cilju centralne banke: pogađanju ciljane inflacije (sa sličnim saopštenjem ’’izašao’’ je i MMF).

NBS potencira snažan disbalans između rasta realne mase zarada i produktivnosti rada (planiran je rast od 5%), koji bi morao biti minimalan da ne bi dolazilo do prekomernog povećanja agregatne tražnje i pritiska na inflaciju (u EU npr. rast ukupne mase plata zaostaje za pola procentnog poena od rasta produktivnosti). Dakle plate bi trebalo da rastu više od inflacije, a manje od produktivnosti, ali u Srbiji od toga još dugi niz godina nema ništa, jer ekonomsku politiku vode političari (i tako je svugde u svetu) koji odgovaraju narodu, od koga se nadaju da ih opet izabere. A glasači, naravno, hoće da im rastu plate, pa ma koliko ih to koštalo.  

Čini se da se previše prostora daje kritici NIP-a koji deluje patuljasto (preko tri puta manji) sprem rastućih izdvajanja za zarade iz budžeta (rast od čak 22%). Pored toga, niko da naglasi akutan problem interne budžetske kontrole gde debelo zaostajemo za susednim zemljama.

NBS je obećala ’’krv, suze i znoj’’, odnosno ako zatreba pooštravanje restriktivnosti monetarne politike da bi se inflacija našla u ciljanom okviru. Ruku na srce, NBS neće imati težak zadatak, novi se koncept monetarne politike već uhodao (na čemu joj treba odati priznanje) i moguće je da će tokom jeseni morati samo da poveća referentnu kamatnu stopu (možda samo i jednom, da tržišni transaktori vide da se guverner ne ’’šali’’).

Od institucija, najoštriji kritièar novog budžeta je Narodna banka Srbije

Naprimer, Evropska centralna banka je samo tri puta intervenisala na deviznom tržištu kupujući (i braneći) evro (od ojačalog dolara) i bankama u evro-zoni, koje su ’’igrale’’ na pad evro-monete je bilo jasno s ’’kim imaju posla’’. Druge mere bile bi podizanje obaveznih rezervi (bilo na ino-kreditne linije ili dinare), ili, manje verovatno, blago ’’oporezivanje’’cross border’’ aranžmana (pozajmljivanje od inostranih finansijskih institucija) i može se lako pokazati da bi one možda bile i efektivnije (na zgražavanje ’’debelih’’ bankara), budući da ona, istovremeno, usporava rast deficita tekućih transakcija, koji ove godine sigurno dostiže istorijski rekord, računajući i SFRJ (čak preko šestine BDP-a, gde smo u samom svetskom vrhu, zajedno sa ’’bratskom’’ Crnom Gorom, BIH, Bugarskom, Islandom...).

Glede rekordnog deficita platnog bilansa bilo bi dobro da NBS u narednom razdoblju ne dozvoli jaču nominalnu (pa i realnu) apresijaciju  dinara, što se iz imlicitnih najava može i očekivati (istina, guverner NBS ne koristi ''famozne fraze'' guvernera ECB, koje ukazuju na buduće kretanje bazne kamatne stope). Kada je u pitanju nivo depresijacije, on je faktički limitiran koridorom bazne inflacije i depresijacija dinara od 7% u preostalom delu ove godine već bi dovela do rizika probijanja gornjeg nivoa koridora (8%), ali to nije realno, imajući u vidu, na osnovu nedavnih tendencija, da će, verovatno, bazna inflacija biti bliža donjoj granici koridora (4%). Pomalo ekspanzivniji budžet (čija rashodna strana možda i neće biti potpuno realizovana) smanjuje manevarski prostor NBS, te je sasvim moguće da bi se trend smanjivanja referentne kamatne stope mogao zaustaviti, a na jesen krenuti i inverznim putem.

Ne treba posebno naglašavati da viša referentna kamatna stopa smanjuje depresijacioni pritisak (odnosno da bi tokom jeseni stvari mogle ići i u tom smeru, ali nikako drastično) i podiže opšte kamatne stope.

Rasprava o budžetskom deficitu delimièno potiskuje druga, suštinski važnija ekonomska pitanja Srbije

Ali da se razumemo, neće biti nikakvih problema sa pokrivanjem budžetskog deficita (ne zato što trezor ima na računu kod NBS preko milijardu evra). Naime, to su za državu relativno male pare, pa taman i po obračunu NBS (koja, ruku na srce, kada računa svoje minusne agregate nije tako stroga). Dakle, veličina deficita je podnošljiva, bio on 0,6% ili preko 2% BDP-a, jer je npr. u EU oko 3%. I naša javna potrošnja nije nepodnošljiva visoka (oko 42% BDP-a, sa deficitom od 0,4%), što je na nivou regiona i čak niže od većine zemalja EU.

Problem je u tome što visoki kapitalni ino-prilivi, odnosno po osnovu toga kreirana agregatna tražnja mora biti na neki način sterilisana (neutralisana) i vrsni ekonomisti smatraju da je to bolje raditi putem krute fiskalne nego monetarne politike (koja podiže cenu novca i ‘’istiskuje’’ privatne investicije). Pored toga, u zapadnim zemljama budžetski deficit može biti viši i zato što je štednja privatnog sektora visoka (za razliku od Srbije). I neće budžetski manjak biti među glavnim faktorima koji otežavaju održavanje makroekonomske stabilnosti, nego će to biti porast priliva stranog kapitala i rast mase zarada u privatnom sektoru (gde je gro zaposlenih i koji se, istina,’’ugleda’’ na državni), koji će indukovati rast potrošnje.

Za sada se državna kasa puni bolje nego što se pretpostavljalo (istina, intezivirani uvoz, odnosno PDV i carine po osnovu njega tome daju ključni doprinos), a teško je tako neće biti i tokom cele 2007.

Veliki je problem je to što tema budžetskog deficita (koji je, pre svega, daleko manje važan nego apsolutni nivo budžetskih rashoda i prihoda) delimično potiskuje značajnije ekonomske kontroverze ove zemlje. Suštinsko pitanje ove države je njen odnos sa ključnim akterima na međunarodnoj političkoj sceni. Nova Vlada Srbije obećava u tom smislu i već pravi prve konkretne poteze. U tom slučaju, praktično automatski, sledi porast kreditnog rejtinga zemlje (neke domicilne kompanije već imaju rejting A-), što bi se preko dodatnog priliva stranih direktnih investicija i kredita po nižim kamatama (usled pada političkog rizika) pozitivno odrazilo na rast izvoza (istina, i uvoza), BDP-a, investicija. Naravno ni ova Vlada, i ako ispuni političke kriterijume, neće biti dugo mažena, kada je u pitanju restrukturiranje javnih preduzeća ili reforma i primena zakonodavstva po uzoru na EU, ali potpisnik ovih redova čvrsto veruje da su to zaista teme s kojima neće biti većih problema.