Najveće domaće korporativne afere

Ako vam, pak, s druge strane ne uspeva da sagledate tranzicione probleme na primeru berzanskog mehanizma, ne biste trebali  previše očajavati. Čak i mnogi aktivni učesnici berzanskog tržišta teško su katkad mogli utvrditi ko je tu koga prevario i po kojoj ceni. A uzrok su obično bila ista ona pravila sa početka teksta

Početak funkcionisanja berzanskog mehanizma u Srbiji nije se mnogo razlikovao od njegovih pandama u zemljama Istočne Evrope, iako je proces tranzicije, usled poznatih okolnosti, kod nas počeo sa velikom vremenskom zadrškom. Uprkos tome što je Beogradska berza, beležila desetogodišnje iskustvo stečeno u devedestim godinama, tek je stvarni promet akcijama početkom ovog veka doneo na proveru kvalitet institucija tržišta kapitala.

I baš kao i u drugim tranzicionim berzama, prva trgovanja akcijama nisu mogla proći bez mnogih pratećih problema koji su mnogi nazivali “dečijim bolestima” prilikom rađanja do tada nepostojećih institucija tržišta kapitala.

Vremenski period koji je usledio, potvrdio je da su neki problemi ipak suštinskog karaktera i da protok vremena nije pomogao da se slične ili istovetne neželjene situacije ne ponavljaju. Bili bi ipak neiskreni ako bi rekli da su slični slučajevi, u nekim zemljama i gori, bili sastavni deo skoro svih berzi u tranzicionom periodu.

No, da li su takve okolnosti mogle biti izbegnute ili, pak, ubležene u određenoj meri? Možda sami primeri pojedinih korporativnih afera mogu dovesti do tog odgovora.

1. Apatinska pivara

Preuzimanje Apatinske se završilo po ceni od 167 evra za jednu akciju

Nekolicina najpoznatijih domaćih kompanija još od najranijih dana početka funkcionisanja berzanskog mehanizma u postpetooktobarskom periodu, rešilo je da izađe na berzansko tržište. Ove kompanije listom su bile privatizovane po Zakonu o svojinskoj transformaciji iz 1997. godine koji je vlasničku kontrolu preduzeća dodelio insajderima odnosno mahom zaposlenima i penzionerima odnosne kompanije.

Jedna od kompanija koja se veoma brzo uključila na berzansko tržište bila je i najveća domaća pivara – Apatinska, čije je prvo trgovanje krajem aprila 2002. godine izazvalo prvi korporativni skandal u modernoj istoriji Beogradske berze. U ranim počecima funkcionisanja Berze carovala su prilično nezgrapna berzanska pravila koja su katkad omogućavala da se dese čudne stvari – recimo da cena akcija padne kada je tražnja na desetine puta veća od ponude ili, pak, da cena raste kada je ponuda znatno veća, naročito ukoliko je kreira državni Akcijski fond.

Elem, na prvom trgovanju akcijama Apatinske pivare, najnestrpljiviji mali akcionari prodali su akcije Apatinske po ceni od 1.350 dinara po akciji, i to u ponovljenoj aukciji pošto je na prvoj formirana cena od fantastičnih 24.000 dinara, te potom poništena usled “očitih” špekulativnih radnji. Samo tri nedelje kasnije, državni Akcijski fond prodao je udeo u ovoj pivari za tričavih 11.300 dinara po akciji u aukciji koja je organizovana metodu trgovanja koji najviše liči na klasičnu licitaciju.

Kupac pozamašnog udela u Apatinskoj pivari bio je i njen kasniji većinski vlasnik, belgijski Interbru (sadašnji Inbev), a samo ime kupca ostalo je u senci gomile tužbi,  optužbi, istraga koje su sustizale jedna drugu u narednom periodu. Obavljene transakcije održale su se stoički do kraja, uprkos tome što je u jednom momentu Komisija za hartije od vrednosti poništila prvu transakciju u kojoj su prodavci bili pojedinačni akcionari. Kasniji njihovi napori da isteraju pravdu nisu rezultirali po njih zadovoljavajućim ishodom, a kao “so na ranu” stiglo je preuzimanje Apatinske u jesen 2003. godine po ceni od 167 evra za jednu akciju.

2. Knjaz Miloš

Prvih nekoliko godina trgovanja, glavni problem berzanskih poslenika bilo je kako privoleti menadžment do juče društvenih preduzeća, da kotira akcionarsko društvo na Berzi. Pre ili kasnije, ova anomalija morala je izazvati problem većih razmera a možda najbolji primer svih neželjenih konotacija bio je skandal oko preuzimanja aranđelovačke punionice Knjaz Miloš.

Tokom 2004. godine počeo je funkcionisati zakon o preuzimanju domaćih akcionarskih društava koji je omogućio vanberzansku trgovinu akcijama u procentu ne manjem od 25 odsto. Veoma prost zakonski mehanizam proizveo je niz štetnih okolnosti, a činjenica da ovu oblast čak i na najrazvijenijim tržištima rešava više nego sofisticirana regulativa nije uticala na eventualne brze izmene ranije donetog zakona. Usledio je niz preuzimanja najpoznatijih domaćih kompanija, a da pri tom njihovi akcionari pri tom nikada neće saznati koliko bi vredeo kontrolni paket njihove kompanije da je zaista tržišno vrednovan.

Nakon što je septembra 2004. godine, investicioni fond FPP Balkan Limited relativno ležerno prikupio 25 odsto akcijskog kapitala Knjaza po ceni od 17.200 dinara po akciji nije ništa ukazivalo da će se odigrati velika drama u finišu godine oko preuzimanja kontrolnog paketa u ovoj kompaniji. Bitka između FPP Balkana i kompanije Apurna dovela je do niza preokreta u samom procesu preuzimanja da bi na koncu isteka poslednjeg dana za davanje konkurentskih ponuda Apurna bila diskvalifikovana čime je utrt put FPP Balkanu za sticanjem većinskog vlasništva.

Kao i u slučaju Apatinske, usledio je čitav niz protesta raznih zainteresovanih strana da bi sve bilo začinjeno istragom pred Anketnim odborom Skupštine Srbije. I ponovo su pljuštale kazne, zabrane i druge mere koje ipak nisu uspele da potru gorak osećaj još jednog korporativnog skandala koji je možda od svih ostalih imao najveći odjek u javnosti.

3. Jugoremedija

Ova zrenjaninska kompanija je možda najbolji primer kršenja prava malih akcionara u tranzicionom periodu, ali i njihove upornosti jer su nakon par godina opsedanja državnih institucija ipak Jugoremediju vratili u sopstveno vlasništvo.

Jugoremedija je privatizovana tokom 2002. godine kada je makedonsko preduzeće "Jaka 80", kupilo 42 odsto državnog kapitala ovog farmaceuta. Ostatak vlasništva tada je pripadao sitnim akcionarima da bi ubrzo bila izvršena dokapitalizacija od stane većinskog vlasnika, konverzijom potraživanja "Jake 80", čime je ova firma postala vlasnik 61 odsto kapitala Jugoremedije.

Od tada je krenula višegodišnja borba sitnih akcionara za osporavanjem izvršene dokapitalizacije dok je sama kompanija zapala u ozbiljne teškoće jer je ometeno njeno normalno poslovanje. Kada je sredinom protekle godine Trgovinski sud u Zrenjaninu poništio izvršenu dokapitalizaciju, činilo se da se ovaj sporni slučaj privodi kraju. Ipak, ponovo je dojuče većinski vlasnik stupio na scenu, i pored sudske zabrane, iskoristio nemuštost domaćih institucija i brže-bolje preprodao 24 procenta akcijskog kapitala Medele i manjinski udeo u Luxolu koji su bili u portfelju Jugoremedije.

Krajem prošle godine stigao je dugo očekivan epilog: odlukom Višeg trgovinskog suda u Beogradu odbijena je žalba makedonske Jake, te su mali akcionari konačno postali većinski vlasnici Jugoremedije.

4. Preduzeće za puteve Beograd

Kada je tokom leta prošle godine cena akcija beogradskog PZP porasla preko 200 procenata mnogi mali akcionari i investitori na Berzi zadovoljno su trljali ruke. Takvo ponašanje pokazivali su i kupci i na cenama višim od 2.000 dinara jer su došli u posed akcija odlične i brzo rastuće kompanije.

Međutim, sve se preokrenulo kada je PZP Beograd, tada emitent sa kontinuiranog trgovanja, po osnovu ugovora o obaveznom investiranju emitovao skoro 9 puta više akcija od postojećeg broja po nominalnoj vrednosti od 100 dinara. Više od dva meseca unazad berzanska cena nije silazila ispod 2.000 dinara a mahom inostrani investitori vrednovali su ovu hartiju bez te informacije s obzirom da i nije bila obelodanjena u berzanskom prospektu kompanije.

Komisija za hartije od vrednosti ostala je „vezanih ruku“ s obzirom da je proces dokapitalizacija kompanija prodatih putem aukcija ili tendera u potpunosti izuzet iz njihove regulative. Bahato ponašanje većinskog vlasnika beogradske kompanije momentalno je obustavilo i obesmislilo trgovinu akcijama PZP Beograd koje su sa minornim prometima izgubile skoro 50 procenata vrednosti. Objavljeni poslovni rezultati za 2006. godinu govore da bi, da je dokapitalizacija urađena recimo po ponderisanoj tržišnoj ceni, akcije PZP Beograd verovatno vredele nekoliko puta više od sadašnjeg istorijskog maksimuma. Mala uteha njihovim vlasnicima, i velika zebnja za sve berzanske poslenike s obzirom da je broj kompanija koje dolaze na Berzu sa investicionom obavezom (i nenadležnošću Komisije) sve veći.

5. Putnik

Najsvežija korporativna afera tiče se prodaje turističke organizacije Putnik. Kada je objavljena inicijalna ponuda za kupovinu ove kompanije od strane kiparske Acione nije ništa ukazivalo da će se desiti vrući rasplet u kreiranju nove vlasničke strukture beogradske firme. Kontraponuda ruskog biznismena Lucenka na neznatno višem nivou od inicijalno ponuđenih 3.600 dinara po akciji najavila je ozbiljnu borbu za preuzimanje Putnika koja je rasplet ipak doživela na berzanskom parketu. Kao što je poznato, završnu ponudu dostavio je samo ruski ponuđač ponudivši cenu od 5.500 dinara po akciji. S obzirom da je Aciona odustala, činilo se da će mirno biti završena ova višenedeljna borba.

Dan nakon otvaranja ponuda berzanska cena akcija Putnika dostigla je istorijski najvišu vrednost na nivou od 6.000 dinara. Sada se već moglo nasluti da će sutradan, u petak, uslediti dan D ove zanimljive borbe za preuzimanjem. Berzanska tabla osvanula je sa ogromnom količinom tržišnih naloga koji bi mogli pokriti više od 70 procenata akcija Putnika što je označavalo da je kupac spreman platiti ma koju cenu kako bi stigao u posed željene količine akcija.

Iako u novije vreme poznat po postepenoj prodaji paketa koje poseduje, na sve višim i višim cenama kada postoji jaka tržišna tražnja, Akcijski fond je sve do poslednje akcije ponudio na ceni od 6.000 dinara time formiravši tržišnu vrednost na tom nivou. Iako su mogli pokušati prodaju makar dela paketa po 20 odsto višoj ceni, što je praksa ove institucije naročito u novije vreme, predstavnici Akcijskog fonda su se diskrecionim pravom zadovoljili postojećom cenom prenebregnuvši osnovni princip maksimiziranja prihoda.

Činjenica da je državni budžet u slučaju Putnika uskraćen za potencijalno veću sumu novca, iako mnogo važna, ipak je ostala u senci nekozistentnog ponašanja državne institucije. Pokušaji državnih zvaničnika da ceo slučaj svedu na rutinsko poštovanje zakonske procedure, neumoljivo je podsetila na našu političku svakodnevicu koja obiluje legalistima koji nepotpunu regulativu premošćavaju ličnim, krajnje sumnjivim moralnim kriterijumima.

Ako ste pomislili da su nabrojane sve loše priče ovdašnjeg tržišta kapitala, nemojte biti previše sigurni u sveobuhvatnost ovog članka. Jedino što je sigurno jeste da su navedene smetnje (čitaj uzroci koji su ih proizveli) u velikoj meri usporile razvoj Beogradske berze. A ako ste pomislili da je ovome kraj, teško da ste u pravu. Dokapitalizacija zrenjaninskog Vojvodinaputa ili, pak, sveže objavljena nova emisija Planinke uveriće vas u to. A ako ste kojim slučajem i akcionar navedenih kompanija, itekako ćete osetiti posledice.