Ratifikacija CEFTA krajem septembra

Državna sekretarka Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja Jasna Matić je u intervjuu agenciji Beta kazala da su otklonjene sve prepreke koje su postojale u trgovinskim odnosima Srbije sa Hrvatskom, Bosnom i Hercegovinom i Makedonijom, što omogućava usvajanje Predloga zakona o ratifikaciji tog sporazuma u Skupštini Srbije.

Prema njenim rečima, zemlje potpisnice saglasile su se sa Akcionim planom Vlade Srbije za duvansku industriju, koji predviđa izjednačavanje akciza na domaće i strane cigarete od 1. januara 2008. godine i povećanje carine sa 15 na 57,6 odsto.

Države članice CEFTA su u neformalnim razgovorima sa predstavnicima Srbije navele i da nemaju zamerke na to da mere predviđene Akcionim planom ne počnu da važe danom ratifikacije, već od sledeće godine.

Ona je kazala da će Srbija posle ratifikacije biti u obavezi da sva tržišta u okviru CEFTA regiona tretira kao domaće, što znači da neće moći da nastavi podsticanje izvoza poljoprivrednih proizvoda u te zemlje.

Jasna Matić je objasnila da će sve zaštitne mere predviđene CEFTA sporazumom prestati da važe ulaskom Srbije u Svetsku trgovinsku organizaciju, što je bilo predviđeno za sledeću godinu, a da u svakom slučaju neće važiti posle 2009.

Srbija će pristupanjem CEFTA najveće koristi imati od takozvanog principa dijagonalne akumulacije, koji omogućava da se na tržište Evropske unije po preferencijalnom rezimu izvoze proizvodi u čijoj izradi je učestvovalo više zemalja članica, rekla je Matićeva.

Uslov za to je da je više od 51 odsto vrednosti te robe proizvedeno u CEFTA regionu, objasnila je i dodala da su do sada preferencijalni status na tržištu EU imale samo zemlje pojedinačno.

Državna sekretarka ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja je istakla da Srbija sa svim zemljama CEFTA, osim sa Hrvatskom i Moldavijom, ima suficit u trgovini, kao i da četvrtina vrednosti ukupnog izvoza otpada na region CEFTA i samo šest odsto uvoza.

Srbija je u prošloj godini u zemlje CEFTA regiona izvezla robu u vrednosti od 1,95 milijardi dolara, od čega u Albaniju za 33 miliona, BiH za 749 miliona, Crnu Goru za 616 miliona, Hrvatsku za 251 milion, Makedoniju za 300 miliona, a u Moldaviju za 3,9 miliona dolara. Ukupan uvoz iz tih šest zemalja iznosio je u tom periodu milijardu dolara.

Srbija, Crna Gora, Bosna i Hercegovina, Albanija i Moldavija potpisale su 19. decembra prošle godine sporazum CEFTA, koja je već uključivala Hrvatsku, Makedoniju, Rumuniju i Bugarsku.