Privatizacija javnih preduzeća

Veliki sistemi javnih preduzeća su izdvojeni u jednu vrstu privatizacionog karantina, što znači da će vlasnička struktura biti menjana pod posebnim uslovima uz naročitu pažnju države. Međutim te firme uglavnom najbolje proizvode gubitke, što ekonomista i bivši ministar privatizacije Vlahović naziva strateškom krizom koju treba rešavati i primenom stečaja.

Veliki sistemi javnih preduzeća su izdvojeni u jednu vrstu privatizacionog karantina, što znači da će vlasnička  struktura biti menjana  pod posebnim uslovima uz naročitu pažnju države. Međutim te firme uglavnom najbolje proizvode gubitke, što ekonomista i bivši ministar privatizacije Vlahović naziva strateškom krizom koju treba rešavati i primenom stečaja.

„Mora se konačno aktivirati i jedna zarobljena imovina koja postoji kod velikih društvenih preduzeća,  jer je teško očekivati da će se pojaviti velika konkurencija na strani tražnje, odnosno da će se pojaviti potencijalni kupci koji će kupiti velike društvene sisteme koji se nalaze u strateškoj krizi i to ne samo u krizi likvidnosti i rentabilnosti“, kaže on.

Vlahoviæ i Ðeliæ imaju razlièita mišljenja oko privatizacije javnih preduzeæa

Takozvani veliki sistemi zapošljavaju mnogo ljudi i tu treba tražiti važan razlog za oklevanje države, jer ta preduzeća na neki način prividno čuvaju i socijalni mir smatra profesorka ekonomskog fakulteta Danica Popović.

„Problem svih tih velikih sistema je što tamo jedno malo jezgro valja, a sve drugo ne valja. Ceo sistem mora da se razbije i da se svi delovi odvoje od tog jednog malog jezgra koje valja i da se to jezgro ostavi da živi, dok svi ostali treba da odu. U tom slučaju ako svi ostali treba da odu, dakle radnici, vi onda imate ogroman problem nezaposlenosti. Radna mesta za one koji bi izgubili radna mesta privatizacijom velikih preduzeća mogla bi se naći u novim investicijama u srpsku privredu, ali njih nema dovoljno“, kaže Popovićeva.

Prema njenim rečima, takođe, vrlo osetljivo za državu jeste i pitanje privatizacije javnih preduzeća poput  NIS-a,  Železnice, EPS-a i Telekoma.

„Ni tu nije urađeno mnogo. Jedino je pod pritiskom MMF-a  je pri okončanju prošlog aranžmana kao početak privatizacije naftne kompanije određen savetnik. Opstanak države u gazdovanju javnim preduzećima proizvodi priličnu štetu“, smatra Danica Popović.

„Prva šteta od javnog preduzeća koje je u državnoj svojini jeste što je opseg usluga vrlo uzak. Pomislite šta je nudio šalter Beobanke, a šta sada nudi šalter jedne privatne banke. Drugo šta dobijate je da više ne kontrolišete troškove. Dakle troškovi javnih preduzeća o kojima vodi računa država su uvek ogromni jer tu su javne nabavke, razna trošenja, pošto kada vi za direktora imate partijsku ličnost sigurno jedan veliki deo završava u kasama tih partija“, navela je ona.

Ðeliæ: 'Stvoriti regionalne lidere od naših javnih preduzeæa'

U celoj priči postoji izvestan koncepciji spor između brze privatizacije idugoročnog restrukturiranja, koje bi trebalo da javnim preduzećima ozbiljno poveća vrednost.

Potpredesnik Vlade Božidar Đelić smatra da treba biti strpljiv, jer javna preduzeća imaju previše jaku ulogu  u domaćoj privredi, a znatno manje vrede nego slične kompanije u okruženju.

„Moramo na nešto da se oslonimo da bi ubrzali i unapredili naš razvoj. Nemamo naftu, nemamo metale, nemamo gas, imamo javna preduzeća i tu je prema mojoj slobodnoj proceni za sledećih deset godina između 30 - 40 milijardi  prihoda. S jedne strane da se unapredi naša infrastruktura i ljudski kapital, a s druge strane da pokušamo da neke od njih, kao Telekom Srbije, NIS, EPS,  napravimo kao regionalne lidere. Tako da i ako dođe do strateškog partnersta to bude nešto mnogo vrednije i bolje za našu zemlju“, kaže on.

Usporavanje privatizacije javnih preduzeća  kroz njihovo restukturiranje dovodi u pitanje cilj koji je uklanjanje države iz upravljanja privredom smatra Popovićeva.

„Mi moramo da krenemo od toga šta je cilj te privatizacije. Ako je cilj da država prestane da radi ono što ne ume, a država ne ume da upravlja - dajte recite mi jednog direktora javnih preduzeća koji je kompetentan za taj posao. Oni su svi partijski podobne ličnosti što znači da država ne samo da ne ume, nego nama otvoreno pokazuje da o tim sistemima niti brine niti ima nameru da brine. Pa kako će onda da ih restukturira? Kako će da ih poboljša? To je bajka koju zaista treba da prestanemo da tako mirno slušamo. Dakle, oni ne govore istinu, jer da govore istinu došli bi vrhunski stručnjaci iz te oblasti na mesta direktora javnih preduzeća. Zar zaista mislite da oni nešto  umeju da restrukturiraju?“, kaže Popovićeva.

Ono što se u Srbiji izgleda neće brzo dogoditi jeste da se političke partije lako odreknu svog dela kolača u javnom sektoru.