Crnogorska nezavisnost

Zvanični Beograd je s primetnom suzdržanošću propratio obeležavanje prve godišnjice crnogorske nezavisnosti. Šef države je uputio čestitku svom kolegi u Podgorici, dok je premijer našao izgovor u činjenici da Crna Gora već ima jedan državni praznik - 13. jul, te da godišnjica referenduma o nezavisnosti nije povod za zvanično čestitanje.

Nikoga, politički informisanog, naravno, ne čudi što Beograd ne učestvuje mnogo u komšijskom veselju. Većinska Srbija nije blagonaklono gledala na državno osamostaljenje Crne Gore. Očuvanje državne zajednice SCG slovilo je kao jedan od prioriteta političkih snaga koje i danas vode glavnu reč u Srbiji. Ishod prošlogodišnjeg majskog referenduma u Crnoj Gori doživljen je kao neuspeh te politike. Srećom, na mnogo manje tragičan način nego 90-ih godina, Srbija je progutala još jednu knedlu proizvedenu lošim procenama o procesima koji se odvijaju u regionu, pa i u široj međunarodnoj zajednici. Epsko-mitološka bliskost između Srba i Crnogoraca, u kojoj je Srbija videla razlog za očuvanje zajedničke države, ustuknula je pred izazovima savremenog sveta. Koliko god to nekome u Srbiji bilo teško da prizna, Crna Gora je u proteklih godinu dana oslobođena obavezujućih državnih aranžmana sa Srbijom, znatno napredovala u približavanju evroatlantskim integracijama, što je inače glavni izazov za sve zemlje Zapadnog Balkana. Crnom Gorom ne teče med i mleko, o čemu najbolje svedoči tamošnja opozicija koja je i godišnjicu referenduma iskoristila kao priliku da uputi oštre kritike vladajućim strukturama. Ali Crna Gora, definitivno, nema više status problematičnog slučaja koji se nalazi pod pojačanim nadzorom sveta. Oslobođenja kosovsko-haškog bremena pod kojim Srbija i dalje tetura, Crna Gora može da se okrene pitanjima stvarnog razvoja i izgradnje društva. Ko će koliko u svemu tome zahvatiti, naravno, nije nevažno pitanje, ali se ono može rešavati po redovnoj proceduri, pre svega izbornim rotacijama i preraspodelom društvene moći.

Da su Crnogorci pre godinu dana napravili dobar izbor, indirektno je potvrđeno i maja ove godine kada je Beograd bio na korak od formiranja jedne antievropske vlade. Što će Crnoj Gori ta briga da razmišlja šta bi mogli u zajedničkoj državi uraditi sledbenici Miloševićeve i Šešeljeve politike? Državna nezavisnost je, ipak, najpouzdanija zaštita od opasnosti te vrste.
Na kraju, u činu osamostaljenja Crne Gore i Beograd je pokazao jedno svoje bolje lice. Pokazao je da i Srbija u jednom sporu u kojem postoje krupne razlike ume da izađe uz najmanju moguću štetu. Kamo lepe sreće da su svi eks-ju problemi rešeni po srpsko-crnogorskom receptu. I sa granicom kod Brodareva Srbi i Crnogorci održavaju veze, onoliko intenzivne koliko ko želi i koliko mu odgovara. Skoro kao unutar Evropske unije.