NVO: Ponovna razmimoilaženja

Direktorka Fonda za humanitarno pravo, Nataša Kandić, nedavno se oglasila u pakistanskom listu "Dejli tajms" izjavom da bi obnova pregovora Srbije s EU imala strašne posledice na međunarodni pravni sistem, sa čim se ne slažu predstavnici drugih nevladinih organizacija.

Direktorka Fonda za humanitarno pravo, Nataša Kandić, nedavno se oglasila u pakistanskom listu "Dejli tajms" izjavom da bi obnova pregovora Srbije s EU imala strašne posledice na međunarodni pravni sistem, sa čim se ne slažu predstavnici drugih nevladinih organizacija.

U tekstu objavljenom u tom listu, koji je prenela današnja "Politika", ona je navela i da je ovo bio loš mesec za ljudska prava u Evropi, jer je Srbiji dozvoljeno da otpočne šestomesečno predsedavanje Savetu Evrope, iako zanemaruje Ženevsku konvenciju i štiti optuženog za ratne zločine Ratka Mladića.  

Član Foruma za međunarodne odnose pri Evropskom pokretu u Srbiji Dušan Lazić rekao je Tanjugu da je njegov stav da bi nevladin sektor trebalo da usmeri svoje aktivnosti prema državnim organima u Srbiji, a ne u inostranstvu, jer bi time doprineo ispunjavanju međunarodnih obaveza naše zemlje.

On je rekao da je EU, posle formiranja nove vlade, jasno stavila do znanja da bi pregovori o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju EU mogli da budu nastavljeni pošto se preduzmu mere na planu dalje saradnje s Hagom.

"Tu ne bi smelo da ima novih dilema, jer je ta saradnja formulisana i u programu nove vlade. Ostaje samo da se vidi da li će vlada svoja obećanja ispuniti", naveo je on.

Lazić smatra da ne treba posmatrati odnose sa EU u smislu slabljenja ili jačanja pritiska na Srbiju, već se treba okrenuti isključivo izvršavanju međunarodnih obaveza.

Predsednica Komiteta pravnika za ljudska prava Biljana Kovačević-Vučo slaže se sa Kandićevom da Srbija zanemaruje Ženevsku konvenciju i da još nije napravila sistem vrednosti koji ne bi glorifikovao, nego bi osuđivao osumnjičene za ratne zločine.

Vučo se, međutim, ne slaže da bi politika pritisaka na Srbiju proizvela nekakve rezultate, jer je njeno ubeđenje da premijer Srbije "ne mari za Uniju, jer se njega tiče samo Rusija, što je i jasno stavio do znanja u nekoliko navrata".

"Zatvaranje Srbije vodi samo udaljavanju od EU i ideje da se Mladić i ostali optuženici uhapse i pošalju u Hag. Za Srbiju je jedina šansa približavanje EU, jačanje evropskog pokreta i kapaciteta civilnog društva koji će iznutra vršiti pritisak na vladu da se okrene EU i saradnji s Hagom", ocenila je ona u izjavi Tanjugu.

Vučo smatra da Srbija više nije u stanju da odgovara na pritiske i da bi dalje odlaganje pregovora s EU našu zemlju udaljilo od EU, a približilo je Rusiji.

Prema njenim rečima, kao što je pristup Srbije Partnerstvu za mir na određeni način dovelo do promena na bolje, "isto bi tako nastavak  pregovora i otvaranje ka Evropi nateralo Srbiju na kooperaciju s EU i prihvatanje njenih standarda".

Govoreći o predsedavanju Srbije Savetu Evrope, Vučo je navela da to predsedavanje ne ide "prema zaslugama, već po nekom redosledu", dodavši da je dobro što je Srbija članica te organizacije, jer je time navedena da poštuje evropske standarde.

Kandićeva je u izjavi Tanjugu objasnila da je tekstom u listu "Dejli Tajms" htela da skrene pažnju Evropi da vodi računa o tome šta je važno za održanje međunarodnog sistema pravde, jer je upravo to zadatak EU.

"Srbija ne samo da treba da pokaže spremnost, već mora i da uhapsi sve optuženike za genocid i ratne zločine. U suprotnom, neće biti spremna za vladavinu prava i izgradnju evropskog sistema vrednosti", ocenila je Kandićeva.

Ona je rekla da mimoilaženja predstavnika nevladinih organizacija u stavovima o nastavku pregovora s EU ne znači da su delovi nevladinog sektora u sukobu, već samo da različito gledaju na neke stvari.

Nevladine organizacije - Inicijativa mladih za ljudska prava, Fond za humanitarno pravo, Žene u crnom i Građanske inicijative, uputile su početkom aprila pismo Briselu u kome su zatražile od evropskih zvaničnika da  nastave pritiske na Srbiju u smislu izvršavanja obaveza  prema Haškom tribunalu i nastavku evropskih integracija.

Neposredno potom još četiri NVO - Helsinški odbor za ljudska prava, Komitet pravnika za ljudska prava, Fond za otvoreno društvo i Beogradski krug - uputile su Briselu novo pismo u kome, takođe, traže da se intenziviraju pritisci na politički vrh u Srbiji, ali i da EU uspostavi dijalog s društvom u našoj zemlji.

Posle ova dva pisma, usledelo je i treće koje je potpisalo 17 NVO, medju kojima je i Evropski pokret u Srbiji, u kome su one izrazile neslaganje s pismima koje su uputile kolege iz druge dve grupe NVO.