Raskinut ugovor o prodaji RTB Bor

Ugovor je raskinut jer, posle pobede na tenderu, Kuprom nije dostavio bankarske garancije za kupovinu RTB-a. Posle odustajanja Kuproma, nejasno je kakva će biti sudbina privatizacije RTB-a, pošto Zakon o privatizaciji ne precizira šta se dešava kada kupac odustane posle potpisivanja ugovora.

Zbog toga je Agencija za privatizaciju zatražila tumačenje Zakona od Ministarstva privrede, a nadležni ministar kaže da će najverovatnije biti raspisan novi tender.

Svega nekoliko sati pre ponoći, kada je istekao rok za dostavljanje bankarske garancije, Kuprom je saopštio da mu je potreban duži rok da bi rešio nastale probleme u vezi sa kupovinom Rudarsko-topioničarskog basena Bor.

Oni su kao prepreke za realizaciju ugovora naveli otpor Samostalnog sindikata RTB-a i lokalnih vlasti toj privatizaciji, a u poslednjem saopštenju navode i da je u međuvremenu nastao značajan nesklad između stvarne imovine u vlasništvu kompanija iz RTB Bor grupe i liste imovine koja se nudila na prodaju putem tendera.

Kuprom je procenio da je za pronalaženje najboljeg rešenja za RTB Bor u pregovorima sa vladom potrebno još tri meseca, ali je ministar privrede Predrag Bubalo odbacio tu mogućnost. Bubalo, međutim, nije mogao da kaže da li će biti nastavljeni razgovori sa drugoplasiranim ponuđačem ili će biti raspisan novi tender.

Bubalo kaže da æe o ovom tenderu odluèivati Agencija za privatizaciju

Ministar Bubalo je rekao „da je situacija da je ponuđač odustao onda je u zakonu sve jasno, onda se poziva drugoplasirani ponuđač. Pošto je ugovor zaključen onda nemamo takvu izričitu zakonsku mogućnost, tako da moramo videti i sa pravnim ekspertima da bi smo doneli valjanu odluku“.

Bubalo kaže i da to verovatno znači novi tender, ali da „takvu odluku neće doneti ministarstvo privrede. Takvu odluku treba da pripremi Agencija za privatizaciju, a doneće stručni tim koji se bavi pitanjem Bora“.

U Agenciji za privatizaciju kažu da će sačekati da Ministarstvo privrede protumači zakon, kako bi doneli odluku o privatizaciji Bora. U Agenciji nam je takođe rečeno da se do sada u praksi, kada posle tenderske privatizacije prvobitni kupac nije u stanju da ispuni preuzete obaveze, ugovor raskidao, a zatim je raspisivan novi tender. Bivši ministar za privatizaciju Aleksandar Vlahović, međutim, ima drugačije mišljenje.

On smatra da „bez obzira što je ugovor potpisan, taj ugovor definitivno nije stupio na snagu, imajući u vidu da ključna odredba tog ugovora - isplata transakcione cene nije u međuvremenu ispunjena“. Vlahović kaže da bi „poništavanjem tendera faktički sudbina celog Rudarsko-topioničarskog basena bila dovedena u pitanje. Ne znam kome bi takav razvoj događaja odgovarao“.

I rukovodstvo Bora je upozoravalo da će se, nakon što je Kuprom odustao, RTB naći u teškoj finansijskoj situaciji. Predsednik sindikata Nezavisnost Rudolf Navijalić kaže da preduzeće nije nabavljalo ništa od opreme u poslednjih nekoliko meseci i da nema obrtnih sredstava za dalju proizvodnju.

“RTB trenutno proizvodi negde oko 1.300 tona katodnog bakra, a to je otprilike dovoljno za isplatu neto zarada, za pokrivanje nešto malo osnovnih troškova, malo rezervnih delova, repromaterijala i to je sve”, ojašnjava Navijalić. 

On dodaje da to znači da “nema para ni za kakva ozbiljnija ulaganja, državi se ne plaćaju porezi i doprinosi, država je to tolerisala, čak nam je nešto malo i subvencija davala, i otprilike je to bio neki model kako preživeti dok se ne završi proces privatizacije. Nama vreme ističe, mi ovako kako sad radimo možemo najdalje do kraja godine i posle toga rudnici staju”. 

Nemamo ništa protiv da Vlada, kaže Navijalić, zažmuri na jedno oko i nastavi razgovore sa drugoplasiranim ponuđačem. Ist Point je dobro rešenje, jer je sve je bolje od stečaja, zaključuje on.

Kuprom je za RTB ponudila 400 miliona dolara, skoro 60 miliona više od drugoplasiranog kiparskog Ist Pointa, čiji je vlasnik i Zoran Drakulić, koji je nedavno izjavio da očekuje poziv Agencije za privatizaciju na razgovore o preuzimanju borskog preduzeća.

Prvi problemi sa Kupromom nastali su neposredno posle potpisivanja ugovora, kada se pojavila informacija da rumunska kompanija namerava da uzme kredit za kupovinu RTB-a i da kao zajam založi imovinu borskog kombinata.

Međutim, samostalni sindikat RTB Bora se protivi tenderskoj prodaji preduzeća, i traže da se sačeka formiranje nove vlade. Oni se naime nadaju da bi nova vlada mogla da ispuni njihov zahtev da se deo kapitala RTB-a, podeli radnicima u akcijama, deo da se privatizuje, ali i da država zadrži "zlatnu akciju", koja pruža mogućnost upravljanja prirordnim resursima kojim RTB Bor raspolaže.

Nikolić: RTB Bor odmah ponuditi Ist pointu

RTB Bor trebalo bi odmah ponuditi drugoplasiranom ponuđaču, jer bi cena bakra u drugoj polovini ove godine mogla da padne, što bi smanjilo šanse za prodaju RTB Bora, rekao je Goran Nikolić, stručni saradnik u Privrednoj komori Srbije. On je podsetio da je bakar na svetskom tržištu u poslednjih mesec dana poskupeo za oko 20 odsto i sada košta preko osam hiljada dolara po metričkoj toni, pa je ovo idealan trenutak za privatizaciju RTB Bor, jer je bakar trenutno tražen na svetskom tržištu a od vrednih ruda Srbija jedino bakar i ima, odnosno nema ni aluminijum ni čelik.

Bakar je, inače, od 2003. godine u svetu poskupeo za četiri i po puta, i međunarodni stručnjaci procenjuju da bi u 2007. moglo doći do pada cene tog metala.

Privatizaciju RTB Bor trebalo bi ubrzati i zbog brojnih preduzeća u Srbiji koja su proizvodno povezana sa tim kombinatom, a i teško da će se u slučaju raspisivanja drugog tendera postići tako dobra cena, i samo će se izgubiti na vremenu, kaže on.