Elektronska plaćanja u EU

Prema novoj direktivi, koju su evropski poslanici juče usvojili na zasedanju u Strazburu, a koju su vlade 27 zemalja članica Unije odobrile u martu, ukidaju se barijere na transakcije kreditnim i platnim karticama, bankarske transfere, direktna zaduženja i druga bezgotovinska plaćanja unutar EU, ali ne i na plaćanja čekom.

Jedinstveno evropsko platno područje (Single Euro Payments Area - SEPA), koje bi trebalo potpuno da zaživi do kraja 2009. godine, moglo bi, prema proceni zvaničnika EU, da donese uštede u troškovima transakcija od ukupno 50 do 100 milijardi evra godišnje.

Sada svaka članica EU ima sopstvena pravila kojima reguliše elektronska plaćanja.

Dešava se da potrošači, kada putuju u inostranstvo, ne mogu da koriste svoje kreditne i platne kartice.

Prema novim propisima, koji bi trebalo da se primene širom Unije u naredne dve i po godine, domaće i prekogranične transakcije obavljaće se na isti način i istom brzinom, prenele su agencije.

Plaćanja u evrima ili plaćanja koja podrazumevaju konverziju između evra i neke druge valute zemlje članice EU treba da stignu najkasnije do sledećeg radnog dana, predviđeno je direktivom.

Kartice izdate u jednoj članici EU prihvataće se u svim drugim zemljama članicama bez dodatnih provizija, što će umanjiti troškove transakcija i privrednicima i građanima.

Direktiva EU o elektronskim plaćanjima značiće stvaranje nove klase provajdera usluga - platnih institucija - koje će samo obradjivati plaćanja, a neće primati depozite kako to čine banke.

Plaćanja bi trebalo da postanu jeftinija kroz veću konkurenciju i veću transparentnost, ocenili su evropski poslanici.

Prema proceni Evropske komisije u Briselu, efikasnije i konkurentnije tržište plaćanja treba da omogući građanima da manje plaćaju za osnovne bankarske usluge, za koje sada u proseku godišnje izdvajaju od 34 do ccak 252 evra.

Sadašnje rascepkano tržište plaćanja u EU godišnje košta, procenjuje se, dva do tri odsto bruto domaćeg proizvoda.