EP: Rezolucija o Hrvatskoj

Evropski parlament trebalo bi da u sredu 25. aprila na plenarnoj sednici u Strazburu usvoji rezoluciju o Hrvatskoj u kojoj se 2009. spominje kao godina u kojoj bi EP mogao dati svoj pristanak na članstvo Hrvatske u EU. Spoljnopolitički odbor EP krajem marta usvojio je izveštaj o napretku Hrvatske i uputio ga kao nacrt rezolucije Parlamentu

Rezolucija Evropskog parlamenta, koja nije pravno obavezujući dokument, trebalo bi da bude prvi dokument neke od evropskih institucija u kojoj se 2009. spominje kao moguća godina ulaska Hrvatske u EU. "Smatrajući da bi Hrvatska trebalo da učini sve kako bi sprovela potrebne reforme s ciljem da na vreme završi pregovore, kako bi Evropski parlament dao svoj pristanak pre sledećih evropskih parlamentarnih izbora u junu 2009. godine", stoji u nacrtu rezolucije.

U nacrtu rezolucije, Hrvatska je pohvaljena za dosad postignuti napredak u pristupnom procesu. Ističe se da je temeljna reforma državne uprave, pravosuđa i policije nužni uslov za dostizanje standarda potrebnih za članstvo u EU-u. U dokumentu se izražava podrška Vladi i opoziciji na njihovim naporima da uprkos izbornoj godini donesu potrebne, iako teške odluke od kojih će korist imati svih hrvatski građani.

U nacrtu rezolucije pohvaljena je saradnja s Haškim sudom, ali se izražava zabrinutost da bi otpori na lokalnom nivou mogli da umanje efikasnost progona ratnih zločina, da kod pojedinih sudskih zvaničnika postoji pristranost s obzirom na nacionalnost okrivljenh i da ne postoji dovoljna zaštita svedoka od zastrašivanja. Takođe se izražava zabrinutost zbog inicijativa hrvatske Vlade da snosi troškove odbrane generala i nastojanja da dobije status amicus curiae (prijatelj suda) pred Haškim sudom.

Poslanik Evropskog parlamenta iz Nemačke Bernd Pozelt, član političke grupe Evropske narodne stranke i Evropskih demokrata (EPP-ED) najavio da će podneti amandman u kom će tražiti brisanje tog paragrafa. "Ne prihvatam deo izveštaja u kom se kaže da Hrvatsku i nenu vladu treba kritizikovti zbog nastojanja da bude amicus curiae u slučaju Gotovina", rekao je on prošle nedelje. "Taj deo treba izbrisati, jer to nije pošteno, jer to nema nikakve veze s izveštajem o napretku i to je samo vrsta propagande", dodao je.

Najviše odjeka u javnosti ima deo koji govori o nerešenim graničnim pitanjima između Hrvatske i Slovenije. Uprkos izjavama najviših slovenačkih funkcionera da nisu protiv arbitraže, evroparlamentarci iz Slovenije, bez obzira na stranačku pripadnost, čine sve da se arbitraža na bilo koji način spomene. 

Parlamentarni izvestilac za Hrvatsku, austrijski socijalista Han Svoboda, podneo je amandman u kom se govori o uslugama treće strane.

"Ako se kod otvorenih graničnih sporova ne može naći bilateralno rešenje, trebalo bi koristiti usluge treće strane", glasi Svobodin amandman s kojim su se saglasili i poslanici EPP-ED-a. Nigde se ne precizira što znači treća strana i kakvu bi ulogu ona trebalo da ima, stoga se to može shvatiti i kao obraćanje trećoj strani da posreduje, ali i kao obraćanje nekom međunarodnom pravosudnom telu, što je zapravo arbitraža.

Slovenački poslanik iz redova liberala Jelko Kacin predlaže da se taj amandman uvrsti u deo teksta u kom se Hrvatska poziva da reši preostala granična pitanja sa susedima, čime bi se izbeglo da se sama Slovenija spominje u kontekstu "usluga treće strane".