Telefonija: Ulaganje u gas i Internet

Nedavno je Telefonija (TLFN) predstavila poslovnim partnerima poslovni plan koji predviđa širenje poslovanja i u energetski sektor. Ova kompanija koja je pre 52 godine počela da gradi telekomunikacionu infrastrukturu širom SFRJ, sada je sklopila ugovor sa opštinom Subotica, Zvezdara i Obrenovac o izgradnji gasne infrastrukture. U Subotici ima oko 15.000 domaćinstava koji mogu biti potencijalni klijenti, u Obrenovcu, 25.000, a Zvezdari 50.000. Direktor Telefonije i najveći pojedinačni akcionar, Branimir Bošković, najavio je i da Telefonija razmatra novu dokapitalizaciju, mogućnost Inicijalne javne ponude Beotela koji je u njenom vlasništvu, i izlazak na A listing Beogradske berze.

Kako je Telefonija odlučila da se bavi energetikom, to nije njen osnovni posao?

B. Bošković: Mi se bavimo projektovanjem i izgradnjom telekomunikacione infrastrukture. Imamo veliku građevinsku operativu koja radi niskogradnju i sada samo umesto da u taj kanal koji iskopamo postavimo optički kabl, mi postavimo i polietilenske cevi za gas, vrlo je slična tehnologija u pitanju. Čak se i troškovi smanjuju kad se ova dva posla istovremeno rade, i dobro je da se tako radi jer mi kao zemlja nismo dovoljno bogati da dva puta kopamo zemljište da bismo položili gasnu i telekomunikacionu infrastrukturu.

Da li imate dovoljno obučenog ljudstva za taj posao?

B. Bošković: Mi smo prošle godine primili 6 inženjera mašinske struke koji su stručnjaci za gas i tako smo pokrili taj mašinsko-tehnički, stručni deo, transprota i distrigbucije gasa. Naravno, za gas ćemo imati i partnere koji to rade godinama kao podizvođače. Kad budemo imali dovoljno ljudi radićemo i samostalno.

Koliki je potencijal posla u gasu, pomenuli ste na prezentaciji poslovnog plana nekih 90 hiljada domaćinstava u tri velike opštine?

B. Bošković: Sa tim opštinama, Suboticom, Obrenovcem i Zvezdarom imamo potpisane ugovore, i taj broj domaćinstava je neki potencijal. Mi očekujemo da se u narednih 3 do 5 godina prijavi 60 odsto tih domaćinstava za naš gasni priključak, ne svi. Šezdeset odsto je po meni realna pretpostavka. Mi ćemo u saradnji sa bankama, ponuditi vrlo povoljne uslove kreditiranja. Krediti će biti najmanje na 5 godina ili više i kreditiraćemo ne samo priključak nego i uvođenje unutrašnje gasne instalacije. Primetili smo da dosta gasifikacija nije uspelo jer građani jedva uspeju da „namaknu“ novac za priključak, a ne mogu da izvedu instalaciju u domaćinstvo. Ovako bi rešili jednim kreditom i jedno i drugo. Ukoliko je ukupan trošak nekih 2500 evra po domaćinstvu, on, kad se kreditira na recimo pet godina, iznosi nekih 40 evra mesečno. Ako je rok kreditiranja duži rata može biti i svega 30 evra. Toliko skoro svako domaćinstvo može mesečno da izdvoji. To rešava korišćenje gasa kao najjefitnijeg energenta. Kad ćete početi da zarađujete od ovog posla sa gasom, i kad planirate da završite posao u ove tri opštine?

B. Bošković: Mi smo kranje pesimistički gledali ovu godinu, jer smo pravili planove u novembru prošle godine, a tada je dosta toga bilo pod znakom pitanja. Ne samo za nas kao firmu, već uopšte nije se znalo kako će ići deregulacija u energetici, mogućnosti saradnje sa bankama na kreditiranju, potpisivanje ugovora sa Srbijagasom u smislu transporta gasa i nekog ko treba da obezbedi nesmetano snabdevanje gasom...

Tako su i planovi bili uzdržaniji. I naravno, morali smo da sačekamo dobijanje energetske i građevinske dozvole pre početka bilo kakvih radova. Sad kad smo pribavili sve dozvole od energetske dozvole ministarstva energetike do građevinske dozvole u Subotici naprimer, možemo da gradimo. Mi smo znači dobili dozvole za koje je potrebno ispuniti veoma stroge uslove i na koje se čeka i po godinu i više dana, za rekordnih četiri meseca.  Morali smo da ispunimo urbanističke uslove i rešimo imovinsko-pravne odnose, da dobijemo saglasnost vlasnika parcela kuda ide trasa gasovoda, odobrenja, vodoprivrede, elektroprivreda, predueza za puteve, platimo sve takse...tek tad dobijate građevinsku dozvolu. Nismo ušli u to neozbiljno. Prvo smo ispunili sve uslove i sad počinjemo da gradimo. To daje građanima garanciju da ćemo taj posao i završiti.

Neka preduzeća koje grade gasnu, ali i infrastrukturu za kablovsku televiziju npr. odugovlače sa radovima, a neka su čak unapred uzela novac?

B. Bošković: Mi pare ne uzimamo unapred, uradićemo deo mreže i dati građanima mogućnost da se priključe kad već izgradimo mrežu pored njihovih kuća, stanova. Mi radimo ovako zato što hoćemo da zadobijemo poverenje ljudi, želimo da vide da smo deo mreže već izgradili, pa kad sklopimo ugovore sa njima, radimo dalje. Znamo, kad smo ranije radili telefonizaciju, da građani nemaju poverenje da unapred nekom daju novac jer su često bili varani. Osim toga mi imamo dobru istoriju poslovanja i možemo dobiti kredite od banaka za ovaj projekat.

Da li umesto uzimanja kredita razmišljate o prikupljanju kapitala preko berze, da li ćete ići na neku dokapitalizaciju?

B. Bošković: Najskuplje je tražiti novac od banaka za finansiranje ovakvih poslova. To su milionski iznosi, a kamate su još visoke, jer smo još uvek zemlja u tranziciji, politički nestabilna. Nikad ne bismo voleli da postanemo prezaduženi. Mi smo se zato opredelili da sa tržišta kapitala prikupimo potrebna srestva. Ima dosta investicionih fondova koji su spremni da ulažu u Srbiju. Siguran sam da ćemo vrlo lako naći finansijere, da li kroz investicione fondove, „ekviti“ fondove ili kroz banke koji će kupovinom akcija finansirati neki od ovih projekata računajući da će im se to vratiti višestruko kroz kasniji rast cene akcija.

Ima li konkretnih interesovanja?

B. Bošković: Imali smo u poslednja tri meseca veliki pritisak stranih investicionih fondova kojima je jednostavno bilo sporo da preko Beogradske berze dođu do naših akcija (jer su želeli velike pakete), da izvršimo dokapitalizaciju. Oni su izrazili želju da mi kao Telefonija emitujemo veću količinu akcija koju bismo ponudili kroz otvorenu ili zatvorenu emisiju akcija. Oni računaju na dugoročnu dobit koja će doći iz oblasti telekomunikacija i gasifikacija. Ti investitori znaju koliko su ti poslovi unosni jer dolaze iz zemalja gde je gasifikacija 80 odsto izvršena ili digitalizacija i telefonizacija 100 odsto, a žele da plasiraju kapital na tržište Srbije koje je tek 11 odsto gasifikovano. Koliki je to potencijal? U narednih 10 ili 15 godina u te dve branše će sigurno biti posla. Pominjali ste i inicijalnu javnu ponudu akcija Beotela kao zasebnog preduzeća?

B. Bošković: Mi ćemo svakako ići ove godine na dokapitalizaciju Telefonije jer postoji veliko interesovanje za to. Beotel je još uvek kompanija koju smo tek prošle godine izdvojili iz poslovanja Telefonije kao nezavisan pravni subjekt i Beotel tek treba u narednih godinu-dve dana da postigne pravu vrednost. Njega tenutno vodimo po nekoj knjigovodstvenoj vrednosti, a ne znamo njegovu tržišnu vrednost. A to je zato što još nije deregulisano tržište telekomunikacija u Srbiji, još uvek se nude samo usluge interneta, a ne nude usluge prenosa govora, jer je to još faktički monopol Telekoma. Potrebno je da agencija za telekomunikacije usvoji potrebna pravila i da dodeljuje licence i ostalim firmama koje žele da se bave prenosom govora.

Vi želite da učestvujete u tom poslu?

B. Bošković: Da, čim to bude moguće. To je proces koji je neminovan pre ili kasnije i sigurno je da će i strani kapital prepoznati u tome svoj interes, jer su u svim zemljama u okruženju gde se deregulacija u telekomunikacionom sektoru desila „alternativci“ prezeli deo tržišta. Ne veliki, 10 ili 15 odsto, ali to je sasvim dovoljno za manje ili srednje velike operatere da efikasno posluju. Mi očekujemo da će se to desiti i ovde. Onaj ko bude prvi imaće i najveći deo tržišta.

Imate li potrebnu infrastrukturu za to?

B. Bošković: Imamo deo infrastrukture kao internet servis provajder (ISP), deo mora da se dogradi i to je deo razloga zašto mi želimo da ponudimo i Beotel butem inicijalne javne ponude gde bi se skupila sredstava za dodatni razvoj Beotela, ili da deo novca od dokapitalizacije Telefonije usmerimo u razvoj Beotela. Mi praktično imamo dva pravca razvoja koja su po mom mišljenju profitabilna i perspektivna, jedan gde je Beotel pozicioniran kao jedan od vodećih ISP u Srbiji i naravno Gastel koji je tek počeo sa radom.

Koliko novca možete da prikupite kroz dokapitalizaciju?

B. Bošković: Po nekom interesovanju stranih investitora nakon naše poslovne prezentacije pre desetak dana, to je nekih 6-7 miliona evra, što ne znači da je to krajnji iznos.  Prezentaciju smo pravili da prikažemo potencijalnim investitorima gde bismo hteli da uložimo novac, a ne da radimo dokapitalizaciju zbog dokapitalizacije. Videli smo dobru povratnu reakciju nakon prezentacije, i tih 6-7 miliona evra bi nama omogućilo da radimo na oba fronta, kako na razvoju Gastela tako i na razvoju Beotela.

Neki vaši pokazatelji deluju da je vaša cena na berzi ipak malo precenjena, odnosno kapital u knjigama je oko 10 miliona, a vrednost na berzi viša od 80 miliona evra?

B. Bošković: I mene je iznenadila visoka tržišna kapitalizacija Telefonije. Ipak mislim da je knjigovodstvena vrednost firme znatno potcenjena iz prostog razloga što je Srbija imala 10 godina loših ekonomskih dešavanja. Celo tržište je u tom smislu potcenjeno. Tržiša vrednost je potpuno druga stvar. Pogledajte Beotel koji u knjigama Telefonije vredi 2,5 miliona evra i to se vodi bukvalno kao oprema. Njegova tržišna vrednost može da bude realna samo kad bi se deregulisalo tržište i kad bi neko procenio realno udeo Beotela na tržištu internet komunikacija u Srbiji. Siguran sam da mi sad možemo da dobijemo između 15 i 20 miliona evra za Beotel kad bismo hteli da ga prodamo. A on je u knjigama 2,5 miliona, što je sedam puta manja vrednost. Zatim, Gastel koj je veliki potencijal, u našim knjigama za prošlu godinu figuriše kao nula! A inače ljudi kad trguju na berzi ne kupuju prošlost nego budućnost. Onda su očekivanja velika jer je razlika u knjigama i berzi viša od 70 miliona evra?

B. Bošković: Iskreno, ovu tržišnu kapitalizaciju sam očekivao sledeće godine. Možda je i tačno da je cena malo „naduvana“, kako se kaže na tržištu kapitala, ali to je tako jer na tržištu nema dovoljno dobrih kompanija sa dobrim projektima i onda novac na tržištu traži najbolje. Mi smo se verovatno našli u vrhu tih aktraktivnih kompanija koje po mišljenju investitora imaju dobru perspektivu. Inače mi već prebacujemo plan za ovu godinu kad je u pitanju profit i ako nastavimo ovim tempom, imaćemo prosečne pokazatelje za branšu. Za godinu dana i cena od 85 miliona evra za Telefoniju će biti potcenjena. Ja bih pravio paralelu sa sličnom kompanijom u Hrvatskoj. Nikola Tesla je 2003. godine na berzi u Hrvatskoj vredela 35 miliona evra, a danas im je tržišna kapitalizacija 620 miliona evra. Ta branša iz godine u godinu ima višestruk rast i to strani investitori znaju.

Najavili ste mogućnost izlaska na A listing Beogradske berze?

B. Bošković: Tu ste izdvojeni u posebne akcije koje zavređuju pažnju velikih investitora. Drugo neki fondovi čak i ne ulažu u akcije koja nisu na A listingu. Ali tu su i velike obaveze, sistem obaveštavanja i planiranja, usaglašenja tih planova sa Međunarodnim računovodstvenim standardima. Morate da radite reviziju tih izveštaja, polugodišnje skupštine sa međudividendom. Zakonski penali ako se to ne radi su rigorozni, a najrigoraznija mera berze je da vas isključi sa listinga što znači pad vrednosti i boniteta akcije na duži rok.

Da li su tačna mišljenja nekih analitičara da vaša priča o A listingu predstavlja dobar marketing kako bi i vaše akcije skočile popit akcija Tigra? Menadžment ima značajan paket akcija...

B. Bošković: Mi bismo mogli odmah na A listing jer ispunjavamo sve uslove. Tačno je i da bi izlaskom na A listing verovatno dalje rasla vrednost akcija, ali ja mislim da je Telefonija već dovoljno „skočila“, čak rekao bih neplanirano i delom nerealno. To kažem iako i sam imam te akcije. Ja sam uvek za sporiji, stabilniji rast nego za visok skok pa neki pad. Ja sam stvarno očekivao ovu cenu akcija tek za godinu dana. Naravno da je to i opterećenje za menadžment, jer moramo da imamo još bolje rezultate da bismo opravdali taj rast i poverenje koje nam je dato. Tržište je vrlo rigorozno, ukoliko ne ostvarimo razultate, a to će se videti kroz kvartalni izveštaj ljudi će prodavati akcije više nego što će kupovati i cena će pasti. To može biti kazna za prebrz rast cene. Ali ako rezultati budu kao što su planirani ili još bolji što je realnost, očekujem da će se cena stabilizovati. Ali niko to ne može da predvidi. Ono što nama godi je poverenje stranih fondova, od kojih neki rade i za banke, koji kupuju naše akcije. Jako nam je bitno da u vlasničkoj strukturi budu takvi investitori koji razmišljaju dugoročno. Oni znaju da ovaj posao na duži rok donosi siguran prinos. Oni koji trenutno prodaju akcije su mislim neki špekulatni koji su nedavno ušli u kompaniju zbog podele dividende kroz akcije. To je normalno i legitimno, ali neka očekivanja su bila da ako emitujemo 1,4 puta više akcija da će i cena toliko pasti, ali to se nije desilo i cena je čak rasla u odnosu na prosek prošle godine. To znači da ljudi veruju u nas.

Ne planirate da prodajete svoje akcije?

B. Bošković: Ne. Prodali bismo ih do sada da smo to hteli. U svetu se svuda pokazalo da su najbolje kompanije one u kojima i menadžment ima udeo. Mi ovde nismo većinski vlasnici ako pogledate prvih deset akcionara, tu ima četiri ili pet menadžera Telefonije koji svi zajedno nemaju više od 30 odsto. Ali imaju dodatni motiv osim plate, jer kao vlasnici akcija žele da njihova kompanija ima što veću vrednost.