Francuska bez francuskih kuvara

Međutim, u poslednje vreme mnoga kuvara, konobara i pomoćnog osoblja iz Francuske se seli u Englesku jer tamo bolje zarađuju. Jedan od problema jeste to što Francuska čuva zakonski maksimum koliko zaposleni može nedeljno da radi, a to je 35 sati, dok u Britaniji to nije slučaj, pa tamo može više da se zaradi.

Ta odredba u Francuskoj ide u korist onima koji ne žele da ih firme zloupotrebljavaju, ali ne i onima koji bi hteli da rade i zarade više.

Konobar Fabian Lanzini pre šest meseci je napustio posao u Francuskoj jer je dobio bolju ponudu u Britaniji. On radi u malom francuskom restoranu i, kako kaže, može da zaradi više nego u svojoj zemlji.

"Ovde mogu da radim 50 sati nedeljno, a u Francuskoj sam bio ograničen na 35 sati. Ovde su mnogo povoljniji uslovi i mnogo je bolje raditi ovde", kaže Lanzini.

S druge strane Lamanša, u francuskom gradu Kanu, gde su ulice pune restorana u kojima se služe lokalni morski specijaliteti, menadžeri restorana su zabrinuti zbog masovnih odlazaka.

"Tačno je da je to teška profesija i da mora mnogo da se radi, ali ako taj rad nije dovoljno plaćen, postavlja se pitanje zašto bi mladi ljudi dolazili da rade u našim restoranima", kaže Žoel Marivin, menadžer restorana.

Poslednjih nekoliko godina problem je i to što se masovno širom sveta otvaraju restorani koji na meniju imaju francuska nacionalna jela, pa tako gurmani više ne moraju da putuju u Francusku da bi probali specijalitete francuske kuhinje.