David Crosby

Autora hirovitog i nepredvidivog, ali istovremeno talentovanog i upornog, koji će utrti nove prolaze za spoj bogatog nasleđa countryja i folka sa novim i još uvek nedefinisanim idiomima kakvi su bili moderna pop i rock muzika. Baš takvo njegovo delovanje u Byrdsima, pa zatim u super triju Crosby, Stills & Nash, a ubrzo zatim kvartetu kada im se pridruži i Neil Young, pomoglo je definisanju folk-rock scene i prepoznatljivog kalifornijskog zvuka s kraja šezdesetih i početka sedamdesetih godina. Zvuka baziranog mahom na akustičnim instrumentima i prebogatog harmonskim višeglasjem.

David Crosby je karijeru započeo u osvit neo-folk buma na početku šezdesetih. Njegova još tadašnja zainteresovanost za džez i indijansku muziku i višeglasno pevanje naročito će doći do izražaja kada Byrdsi posle kratke avanture sa pop-folkom naglavačke ulete u vode sve popularnije psihodelije.

Ovako širok spektar interesovanja pretočiće u producentski rad na debi albumu Joni Mitchell, i ubrzo zatim u saradnju sa novim drugovima Stephenom Stillsom i Grahamom Nashom. Sa potonjim će najduže ostati u profesionalnoj vezi, snimiti nekoliko albuma, uz neprestane tvrdnje kritike kako njihov dvojica pevaju najlepše harmonske vokale u rock muzici. Dovoljno je da ih čujete u nekoliko pesama pa da shvatite da takve tvrdnje uopšte nisu preterane. Mada neprestano u prećutnom a katkad i otvorenom sukobu zbog nepomirljivih ega Crosby, Stills, Nash and Young će postati najpopularnija grupa na početku post-Beatles ere, lučonoše nove socijalne svesti, ali i neverovatnog muzičkog uticaja.

Sva četvorica uhvaćena u kreativnom vrhuncu ostavljaće prave bisere što zajedno što na svojim solo radovima.

Ni tu Crosby neće biti izuzetak. Njegov prvenac iz 1971, If I Could Only Remember My Name, je delo čudesno i čudnovato, čak i za vreme koje je slavilo kretivnost naspram komercijalnosti. Čudesno zbog slobode i lakoće izvođenja nimalo jednostavnih komada koji variraju od tin-pan alley, preko džez i bluz, sve do folk i rock uticaja. Čudnovato zbog strukture i svežine, kao i insistiranja da se uhvati muzičarsko razumevanje, saradnja i jedinstvo. Gledano iz današnje perspektive ovom albumu bi se mogla zameriti stilska nekonzistentnost, ali autora tako širokog shvatanja i poimanja muzike tada je to, očigledno, ponajmanje brinulo. Svesno ili ne, insistirajući na opuštenoj atmosferi i slobodnoj formi sastavio je delo koje izmiče jednostavnoj klasifikaciji i pleni svežinom.

Ako se pažljivije poslušaju Music Is Love, Cowboy Movie, Traction In The Rain, Song With No Words i I'd Swear There Somebody Was Here postaje jasno da je upravo Crosby širom otvorio vrata nove Amerikane. To što ga ne pominju previše često u tom smislu, već nije njegov problem. Ponovno objavljivanje, sada remasterizovano i prošireno izdanje ovog albuma, kao i izlazak box-seta Voyage možda i neće ispraviti ovu očiglednu nepravdu, ali će zato pravim muzičkim sladokuscima pružiti sate i sate uživanja. Pitanje koje se samo po sebi nameće jeste - zašto je čekao sedamnaest godina do drugog solo albuma i zašto je ostavio tako malo sopstvenih radova. Jedini mogući odgovor je - jer je takav bio i jeste - David Crosby.