Izložba o Leonardu Da Vinčiju

Izložba se sastoji od manje poznatih skica i crteža čuvenog autora Mona Lize i drugih dela, poput Tajne Večere ili skice čoveka sa geometrijskim dimenzijama.

Posetioci će moći da otkriju čitav niz oblasti kojima se Leonardo bavio -između ostalog, biće izložena skica funkcionisanja goveđeg srca i plan za izgradnju Perpetuum Mobile - mašine koja neprekidno radi, a ne troši energiju.

Simbol renesanse

Pitanje koje se postavlja je - kako to da je baš Leonardo postao simbol "renesansnog čoveka"? Da li je to bio plod njegovog talenta, ili rezultat političkih opredeljenja tadašnjih vlastodržaca?

Martin Kemp, profesor na univerzitetu u Oksfordu i kustos izložbe, tvrdi da je Leonardo izuzetno dobro umeo da stvara i zadovolji u tom "dvorskom kontekstu":

"Leonardo je bio u trci za slavom - on je prvi u grupi umetnika kojoj su, između ostalih, pripadali Mikelanđelo, Rafael, i manje poznati Mantenja. Bili su to ljudi potpuno opsednuti slavom."

Na konstataciju da je to dosta iznenađujuće, s obzirom da tada nisu postojali mediji - uz čiju pomoć se u današnje vreme stiče slava - profesor Kemp kaže da mediji nisu ni bili neophodni, jer su evropski dvorovi bili blisko povezani, pa su se informacije brzo širile. On ističe primer francuskog kralja Fransoa I, koji je naručivao Leonardova dela jer je želeo da prati italijansku modu:

"Mislim da potcenjujemo brzinu kojom su se u to doba širile novosti. Mi to zamišljamo iz perspektive 'elektronskog doba' u kome živimo, a oni su imali specifična sredstva komunikacije, i već je tada bilo dosta razmene informacija."

Narav genija

Kako tvrdi profesor Kemp, koji je godinama proučavao Da Vinčijev rad i smatra da vrlo dobro razume način razmišljanja velikog genija, Leonardo je verovatno bio tip osobe koje danas nazivamo 'radoholičarima' - stalno je nešto morao da radi, misli mu nikad nisu mirovale:

"Ponašao se kao hiperaktivno, radoznalo dete, ali sa inteligencijom genija. Mislim da bi se uvek pitao - zašto postoje neke stvari, i na šta one liče? Siguran sam da se uvek, kada bi video nešto novo, pitao kako to funkcioniše."

Povezanost nauke

Posetioci bi na izložbi trebalo da steknu uvid u univerzalnost Leonardovog dela i u način na koji je on pristupao raznoraznim pitanjima i međusobno ih povezivao.

Leonardo, na primer, vidi analogiju između pitanja geološke prirode - poput funkcionisanja planete Zemlje - i anatomskog proučavanja ljudskog tela. Za njega je sve to bila jedna oblast istraživanja, kaže profesor Kemp:

"Ako za primer uzmemo ono što je Leonardo nazvao 'venama vode u zemlji' - to njega podseća na vene i krvne sudove u ljudskom telu. Tu se znači radi o različitosti, ali istovremeno i povezanosti."

S obzirom da je DaVinči bio avangardni mislilac, čija su dela prethodila mnogim otkrićima, mnogi bi se upitali - čemu bi se on najviše obradovao danas?

"Mislim da bi se divio automobilima, jer je istraživao mehaničke sisteme. I sam prizor nečega što se kreće, a ne vuku ga konji, verovatno bi zapanjilo Leonarda", kaže na kraju razgovora za BBC Martin Kemp.

BBC Serbian