Evropski rekorderi u bolovanju

Svaki zaposleni građanin Hrvatske ima prosečno 9,2 dana bolovanja godišnje, Slovenci ih slede sa 8,6 dana bolovanja, dok su treći Holanđani sa 8,5 dana izostajanja s posla zbog bolesti, pokazuju rezultati opsežnog istraživanja koje je Evropska fondacija za poboljšanje životnih i radnih uslova nedavno sprovela u 31 zemlji Evrope.

Prema rezultatima, prosek u 27 zemalja Evropske unije je 4,5 dana bolovanja godišnje, a najmanje bolovanja imaju Rumuni, u proseku dva dana godišnje.

Hrvatski radnici koji idu na bolovanje, a čiji broj je oko evropskog proseka, s posla prosečno izostaju skoro 50 dana.

Duže od njih na bolovanju ostaju samo Portugalci - čak 65 dana, a prosek 27 zemalja EU je 24 odsto radnika na bolovanju u prosečnom trajanju od dvadesetak dana. 

Kako kažu u Hrvatskom zavodu za medicinu rada, u situaciji sa skoro 300.000 nezaposlenih i zabrinutosti velikog dela radnika za plate i radna mesta, hrvatski radnici do poslednjeg časa odgađaju odlazak na bolovanje, pa je lečenje, a onda i bolovanje često dugotrajno.

Istraživanje pokazuje da u Hrvatskoj svaki drugi radnik smatra da je baš posao uzrok njegovih zdravstvenih problema.

Čak dve trećine radnika u Grčkoj, Poljskoj i Sloveniji svoje zdravstvene probleme povezuje s poslom, dok takvo mišljenje ima tek svaki peti radnik u Velikoj Britaniji ili svaki četvrti radnik u Nemačkoj, Irskoj ili Francuskoj. 

Na zdravstvene probleme uzrokovane uslovima rada najviše se žale radnici iz istočnoevropskih zemalja, a prema istraživanju, riziku od bolesti zbog posla koji rade najviše su izloženi zaposleni u poljoprivredi, građevinarstvu, proizvodnji, saobraćaju, zdravstvu i obrazovanju.

Radnici koji se žale na zdravstvene probleme ističu izmedju dva i šest različitih simptoma zdravstvenih teškoća - od bolova u leđima i mišićima, umora, stresa, glavobolje, razdražljivosti, različitih povreda na radu, problema sa spavanjem, do teskoba i problema s vidom i sluhom.