Rusi, Grci i Bugari grade naftovod

Naftovod dug 280 kilometara će povezivati bugarsku crnomorsku luku Burgas i grčku luku na Egejskom moru Aleksandropolis. Dokument o izgradnji i eksploataciji predviđa stvaranje nove, dodatne maršrute za transport nafte iz Kaspijskog mora na tržište Evrope, SAD i Azije.

Izgradnja bi trebalo bi da počne 2008. godine i početni kapacitet bi trebalo da iznosi 35 miliona tona sirove nafte godišnje, dok bi 2009. ili 2010. trebalo da iznosi do 50 miliona tona.

Tri zemlje su proteklih petnaestak godina odlagale potpisivanje sporazuma o naftovodu, pre svega zbog toga što je Rusija sumnjala da će on biti ekonomski isplativ, ali eksperti sada veruju da će, uz rast cena nafte, taj projekat konačno postati isplativ i da će, dopremajući jeftiniju rusku naftu do Mediterana, Moskva obezbediti veći uticaj na energetskom tržištu regiona.

Prema dogovoru, ruske kompanije Rosnjeft, Gazprom i Transnjeft će imati 51 odsto udela u projektu, a preostalih 49 procenata deliće Grčka i Bugarska. Za bugarski deo projekta biće zadužene firme Bulgargaz i Transeksport stroj, s tim što će one moći da svoj udeo prodaju velikim kompanijama. Naftovod će ići preko bugarske teritorije u dužini od oko 155 kilometara.

Sa grčke strane, u projektu će učestvovati firme Helenik petroleum, Lacis grup i Petroleum gas, koji je grčka filijala Gazproma. Grčka se nada da će zahvaljujući naftovodu postati regionalni energetski čvor, čemu treba da doprinese i rusko-grčko-italijanski gasovod za dopremanje gasa iz Kaspijskog mora i sa Bliskog istoka do Evrope, koji bi trebalo da proradi početkom sledeće godine.

Ruski predsednik Vladimir Putin je rekao da će novi naftovod, koji će povezivati Crno i Egejsko more, dati "ozbiljan doprinos razvoju energetike" i omogućiti povećanje obima isporuka ruskih energenata na svetsko tržište.

"Korak koji mi danas činimo diktiran je ne samo interesima Rusije i Grčke nego i naših partnera", rekao je Putin, koji je sa premijerima Grčke i Bugarske Kostasom Karamanlisom i Sergejom Staniševim, prisustvovao potpisivanju sporazuma vrednog 900 miliona dolara.

Rusija pokriva trećinu potreba Evrope za naftom i 40 odsto potreba za prirodnim gasom, ali Evropa želi da smanji zavisnost od ruskih energenata, jer je već iskusila prekide isporuka zbog nesporazuma Moskve i bivših sovjetskih republika preko kojih putuju ruski nafta i gas.

Naftovod bi trebalo da bude konkurencija novom naftovodu Baku-Džejhan od Azerbejdžana do turskog dela Mediterana, koji će zaobilaziti rusku teritoriju i do kraja godine otpremati dnevno 300 do 400 hiljada barela azerbejdžanske nafte na svetsko tržište. Do 2008. njegov kapacitet biće povećan na milion barela dnevno.