Lažni lekovi – veliki biznis

U svom godišnjem izveštaju Međunarodni savet za kontrolu lekova sa sedištem u Beču ističe da je oko 10 odsto lekova koji su u opticaju u svetu zapravo lažno. Taj procenat je najviši u zemljama u razvoju i kreće se od 25 do čak 50 odsto. Pravi podaci o tome koliko se lažnih lekova nalazi na tržištu Srbije trenutno ne postoje.

Lažni lekovi su ogroman biznis koji raste iz godine u godinu, zaključak je Međunarodnog saveta za kontrolu lekova. Jedno nedavno sprovedeno istraživanje navodi na zaključak da bi trgovina lažnim lekovima za četiri godine mogla da bude vredna 75 milijardi dolara godišnje.

Potrošači lažne lekove kupuju iz različitih razloga: jer su jeftiniji, do njih je lakše doći, a ponekad su kopije toliko sofisticirane da je nemoguće proceniti koji su lekovi pravi, a koji lažni.

Lažna pakovanja, upozoravaju stručnjaci, umeju da prikrivaju opasne, pa i smrtonosne sadržaje. Deo lekova koji se ilegalno prodaje jesu pravi medikamenti koji su ukradeni. Međutim, većina su falsifikati.

Jedna studija sprovedena na jugoistoku Azije, čiji je predmet bio lek protiv smrtonosnog oblika malarije, pokazuje, na primer, da je skoro polovina testiranih uzoraka bila lažna, bez ikakvog lekovitog sadržaja.

Agencija UN zbog toga zahteva od svetskih vlada da poboljšaju nadgledanje i regulativu lekova jer, kako se navodi, 60 odsto zemalja nema sisteme koji bi to omogućili.

Problem lažnih lekova uglavnom se odnosi na zemlje u razvoju. Međutim, ni razvijene zemlje nisu imune, pre svega zbog neregulisane trgovine lekovima preko Interneta, za koje najčešće nije potreban lekarski recept.

Srbija bez podataka

A u Srbiji, svaki lek koji uđe u zemlju mora da se prijavi i registruje u nadležnoj agenciji, dok stvarno stanje u apotekama na terenu, gde se ponekad nađu prošvercovani lekovi, prati inspekcija Ministarstva zdravlja.

Inspekcija Ministarstva zdravlja, koja prati i kontorliše promet lekova u apotekama u Srbiji, u poslednje tri godine otkrila je tri slučaja lažnih lekova, kaže za B92 Vasilije Antić, pomoćnik ministra zdravlja.

Svaki proizvođač domaćih ili uvoznik stranih lekova dužan je da svaki lek, odnosno seriju, donese na kontrolu u Agenciju za lekove i medicinska sredstva.

Međutim, ta agencija na terenu po zakonu ne prati dalje kretanje prometa tih lekova, kaže Aleksandar Tucović, portparol Agencije.

Inspekcija Ministarstva zdravlja procenjuje da se procenat lažnih lekova koji se nalaze na tržištu u Srbiji kreće oko 10 odsto, što znači da je srazmeran onom u razvijenim zemljama.

Opširnija objašnjenja nadležnih o tom problemu u Srbiji u Temi B92.