Više žena u parlamentu

Predstavnice Ženske vlade Srbije, izabrane glasovima čitalaca „Blica“, uz podršku Evropskog pokreta u Srbiji i OEBS, juče su pozvale političke partije koje sastavljaju poslaničke liste za novi saziv Skupštine Srbije da daju što više prostora ženama u parlamentu koji će biti formiran.

Nataša Gospić, predsedavajuća Ženske vlade za januar, podsetila je na važeći Izborni zakon kojim je propisana kvota od 30 odsto za manje zastupljen pol na izbornim listama i založila se za primenu politike ravnopravnosti polova u Skupštini i vladi, bez obzira na to što ta oblast nije pravno regulisana.

Uprkos tome što 52 odsto biračkog tela u Srbiji čine žene, u prošlom sazivu Narodne skupštine činile su svega 10,8 odsto. Poređenja radi, u skandinavskim zemljama ženama pripada više od 40 odsto poslaničkih mesta.

Sonja Liht, koministarka za spoljne poslove Ženske vlade Srbije, istakla je da je Srbija jedina zemlja u regionu koja nije usvojila zakon o rodnoj ravnopravnosti, ocenjujući da je to defekt za društvo.

- Žene su resurs. Ja se pitam da li je naše društvo toliko bogato da žene kao resurs ne koristi - upitala se Lihtova.

Marijana Pajvančić, ministarka pravde Ženske vlade Srbije, ocenila je da su tokom kampanje stranke prepoznale da u Srbiji, osim muškaraca, žive i žene. Ona smatra da su velikoj izlaznosti na proteklim izborima u velikoj meri doprinele žene, što je i bio cilj akcije „Neka žene odluče“, kojom je Ženska vlada apelovala na građanke Srbije da učestvuju na izborima.

- Podsećamo stranke da su glasove, između ostalog, dobile i zbog toga što su na listama imale žene i jer su ženama nešto obećavale. Ustav u članu 100 predviđa da u u Narodnoj skupštini ravnopravno moraju biti zastupljena oba pola. Ne može biti vlade u Srbiji u kojoj nema nijedne žene, to nije normalno - rekla je Pajvančićeva, napominjući da od 2000. godine, u vezi sa pitanjem rodne ravnopravnosti, u Srbiji nije učinjen nikakav pomak.

Zorica Tomić, ministarka kulture i medija Ženske vlade, smatra da je akcija „Biramo Žensku vladu Srbije“, koju je, zajedno s Evropskim pokretom u Srbiji, sproveo „Blic“, dala ideju partijama kako da vode predizborne kampanje.

- Nažalost, to što neki mediji ovaj pokret pežorativno nazivaju „virtuelnom“ ili „takozvanom“ Ženskom vladom, pokazuje da živimo u muškom svetu - istakla je Tomićeva.

Da podsetimo, Ženska vlada Srbije izabrana je u leto prošle godine glasovima 30.000 čitalaca „Blica“. Od 161 kandidatkinje, izabrane su 22 ministarke.

Vladu formirati što pre

Sonja Liht je, govoreći o postizbornim stranačkim pregovorima, rekla da bi bilo dobro da Srbija što pre dobije novu vladu „kako bismo mogli da razmišljamo o drugim stvarima“. Marijana Pajvančić je izrazila uverenje da su partije koje su se tokom kampanje pozivale na evropske vrednosti svesne da Srbija „nema vremena“. Zorica Tomić je primetila da u Ženskoj vladi sede žene koje ne pripadaju nijednoj stranci, kao i one koje pripadaju potpuno različitim partijama, ali da to nije prepreka da sjajno sarađuju.