“Vojna policija bila nemoćna"

Svedok optužbe, zaštićen pseudonimom 142, nije 14. jula 1995, tri dana pošto su snage bosanskih Srba zauzele Srebrenicu, prisustvovao masovnom pogubljenju na poljani u blizini osnovne škole u Orahovcu, kod Zvornika, ali je čuo rafalnu paljbu iz tog pravca. Kaže da su se “stideli onoga što se dešavalo, ali da ništa nisu mogli da učine”.

Kao pripadnik čete vojne policije, svedok je obezbeđivao fiskulturnu salu osnovne škole u koju je, kako kaže, dovezeno oko 10 autobusa punih ljudi.

On svedoči na suđenju za genocid u Srebrenici i okolini 1995. godine oficirima Vojske Republike Srpske Vujadinu Popoviću, Ljubiši Beari, Dragu Nikoliću, Ljubomiru Borovčaninu, Radivoju Miletiću, Milanu Gveru i Vinku Pandureviću u Haškom tribunalu.

Zarobljenici su, rekao je svedok, izvođeni iz fiskulturne sale i vezanih ruku utovarivani u kamione kojima su potom odvezeni na stratište. To se ponavljalo dok sala nije potpuno ispražnjena.

Svedok kaže da su ih o streljanjima obaveštavali vojnici koji su trčali za kamionima dok su se vraćali po nove grupe ljudi. “Stideli smo se onoga što se dešavalo”, rekao je svedok, dodajući da “ništa nisu mogli da učine”.

U vreme kada su zarobljenici još bili u fiskulturnoj sali, svedok je u Orahovcu video načelnika bezbednosti Zvorničke brigade Draga Nikolića. Nikolić je, zajedno sa nekadašnjim pomoćnikom Miloradom Trbićem, optužen da je “nadgledao, omogućio i nadzirao pogubljenja u Orahovcu”.

Za organizaciju zatočenja, transport i pogubljenje po kratkom postupku je, navodi se u optužnici, bio zadužen Ljubiša Beara, tadašnji načelnik bezbednosti Glavnog štaba VRS.

Narednog dana svedok je dobio zadatak da obezbeđuje novu grupu zarobljenika, zatočenih u osnovnoj školi u selu Ročević.

Kada je došao do škole, u sali je već bilo nekoliko mrtvih tela, koja su zajedno sa živim zatočenicima odvezena na mesto egzekucije. Kako je kasnije čuo, ti ljudi su ubijeni na otpadu u Kozluku, u blizini Drine.

Branilac Ljubiše Beare je veći deo unakrsnog ispitivanja posvetio okolnostima pod kojima je svedok dao izjavu tužilaštvu i činjenici da je izjava uzeta tek 2005. godine, 10 godina nakon pogubljenja u Orahovcu.

Branilac Draga Nikolića je ukazivao da svedok nije čuo o čemu je Nikolić razgovarao sa drugim oficirima u Orahovcu. Takođe je svedoka upitao da li je u fiskulturnoj sali video “vođu sa crvenom beretkom na glavi” ali je svedok odgovorio da se ne seća te osobe.